БЕОГРАД –Динар је међу најстабилнијим валутаме, не само у региону, него и у Европи, изјавио је данас гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић и оценио да Србија улази у период стабилности домаће валуте и ниске инфлације, која би ове године требало да се креће у планираном коридору од 4,5 плус -минус 1,5 одсто.

НБС је прошле недеље правовремено реаговала (продајом 78,5 милиона евра на међубанскарском девизном тржишту), изјавио је Шошкић за Телевизији Б92 и додао да је најавжније да је тржиште било ликвидно, а грађани и привреда су у сваком моменту могли да купе или продају девизе.

Гувернер НБС је истакао да нема разлога за забринутост, подсећајући да је пре 15 месеци евро вредео 107 динара, а данас је нешто изнад 108 динара.

Одговарајући на питање шта сматра „интервенцијом НБС због превелике дневне осцилације курса”, Шошкић је рекао да НБС реагује када је постоји превелика тражња или превелика понуда девиза на тржишту, а не да би тенденциозно бранила одређени ниво курса.

Он је поновио да је прошле недеље централна банка реаговала због веће тражње за девизама због куповине енергената на страном тржишту.

Коментаришући различите процене да ће динар до краја године опасти на око 117 до 130 за евро, Шошкић је рекао да су такве прогнозе неутемељене на чињеницама.

На опаску да, према према проценама неких домаћих аналитичара, средином године следи „велики удар” на курс зато што доспевају на наплату трезорски записи у укупној вредности од око 1,5 милијарду евра, Шошкић је рекаоо да не очекује велики тражњу за девизама, нити било какав негативан сценарио и додао да трезорски записи континуирано доспевају за наплатуи и није се догодило да то утиче негативно на курс.

Замољен да прокоментарише дешавања у ЕУ и какве би последице то могло има на Србију, Шошкић је рекао да Влада Србије пажљиво и са забринутошћу посматра ситуацију у еврозони. Он је додао да се решење ипак назире, као што је то случај протеклих дана са Грчком и да ће уследити опоравак у еврозони, „али до тога неће доћи тако брзо”.

Због тога Шошкић у овој години у Србији очекује позитивну стопу раста (0,5 одсто), а следеће године постепен излазак из кризе и период раста привреде, ако се у наредном периоду понаша одговорно да би одржала макроекономску стабилност.

Уколико влада настави да ради у складу са договором с Међународним монетарним фондом (ММФ) и поштује буџетске оквире, то ће препознати и инвестициона јавност, рекао је гувернер НБС.

У прилог његове тврдње да влада неће повећавати јавну потрошњу у време предизборне кампање, Шошкићев аргумент више је то што је влада и раније показивала висок ниво свести у сличним ситуацијама, а ту је и законска регулатива која ограничава буџетску потрошњу, као и институције система попут Фискалног савета који има задатак да упозорава на поштовање буџетске дисциплине.