SARAJEVO – Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović ocenio je da će dugoročna stabilizacija zapadnog Balkana stvarno početi konačnim rešavanjem otvorenih pitanja koja danas predstavljaju kamen spoticanja između pojedinih država regiona.

„Od problematične nezavisnost Kosova i Metohije, preko osporavanja Makedonije, sporenja Slovenije i Hrvatske oko granica na kopnu i moru, do otvorenih nastojanja rušenja Dejtonskog sporazuma, na kojem počiva stabilnost BiH”, rekao je Radmanović.

On je u Sarajevu otvorio regionalnu konferencija pod nazivom „Evropska godina Balkana”, i rekao da je ova godina ključna za BiH i druge zemlje zapadnog Balkana „da konačno skinu sa sebe teške tegove višegodišnje isključenosti iz evropskih procesa”.

Po njegovim rečima, zapadni Balkan dugo vremena je „nepravedno i pogrešno percipiran na negativan način, kao područje stalnih i nerešivih sukoba i kriza”, što je „razlog sistematskog zapostavljanja i izolacije ovog prostora od ostatka Evrope”.

Predsedavajući Predsedništva BiH je rekao da su građani i političke stranke u BiH, u velikom procentu zainteresovane pristup EU i podsetio da je prošle godine BiH potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, te da je odnos BiH sa NATO savezom podignut na nivo intenzivnog dijaloga.

Međutim, kako je rekao, poslednjih meseci BiH beleži privremeni zastoj ka evropskim integracijama, „čemu su doprinele prisutne političke razlike između stranaka u BiH”.

Po njegovim rečima, zapadni Balkan prolazi kroz „šok evropeizacije”, proces koji deluje poput groznice koja trese celo društvo i iz temelja menja naše dosadašnje navike i odnose.

„Obećanja u pogledu evropske perspektive ovog regiona data na brojnim samitima EU ne smeju biti izneverena, jer bi to gurnulo zapadni Balkan u još veću depresiju i izolaciju”, rekao je Radmanović.

Poručio je da je „negativanu sliku zapadnog Balkana nemoguće uspešno promeniti, ako to radi svaka zemlja pojedinačno sama za sebe” i pozvao na udruženi naporom i saradnju svih država regiona.

Ured visokog predstavnika (OHR), prema Radmanovićevom mišljenju, treba biti zatvoren i transformisan u Kancelariju specijalnog predstavnika EU, „kako bi se između BiH i EU uspostavio normalan pristupni odnos zasnovan na povjerenju i ispunjavalju obaveza”.

BEOGRAD – Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić spreman je da preduzme disciplinske mere protiv pripadnika MUP-a koji ne poštuju naloge Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka, saopštio je poverenik Rodoljub Šabić posle sastanka s Dačićem.

Šabić je sa Dačićem razgovarao o problemima u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama u ministarstvu unutrašnjih poslova, nužnosti njihovog prevazilaženja i unapređenju odnosa MUP-a prema javnosti.

Kako se navodi u saopštenju poseban predmet razgovora bilo je postupanje po nalozima, odnosno rešenjima Poverenika za informacije.

„Ministar je ističući generalno opredeljenje da princip zakonitosti u radu MUP-a afirmiše na nesporan način, naglasio kao nespornu zakonom utvrđenu obaveznost tih rešenja za sve organizacione jedinice MUP-a i potvrdio spremnost da ubuduće, u slučaju nepoštovanja istih naloga, preduzme i potrebne disciplinske mere”, naveo je Šabić.

Šabić je dodao da koraci koje treba preduzeti podrazumevaju, pored ostalog, i unapređenje unutrašnje organizacije MUP-a, kvalitetniju prezentaciju informacija o radu na Internetu, i u saradnji sa službom Poverenika za informacije i edukaciju kadrova.

On je izrazio uverenje da preduzimanjem tih koraka Ministarstvo unutrašnjih poslova može bitno popraviti kvalitet izvršavanja obaveza koje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama ima i generalno unaprediti svoj odnos sa javnošću.

„Nesporno je da bi, na praktičan način potvrđeno opredelenje MUP-a, svakako jednog od najmoćnijih i najvećih organa vlasti za striktno i kvalitetno izvršavanje obaveza prema javnosti predstavljalo dobar i veoma važan primer za druge organe vlasti”, ocenio je Šabić.

SKOPLJE – Prosečan stanovnik Makedonije je mogao u poslednjem kvartalu prošle godine da raspolaže sa oko 77 evra mesečno, ukoliko je prethodno podmirio troškove potrošačke korpe.

Po podacima Državnog zavoda za statistiku, u periodu oktobar-decembar 2008, četvoročlano domaćinstvo moglo je prosečnom neto platom da podmiri troškove potrošačke korpe koja obuhvata hranu i piće.

Prosečna neto plata u decembru iznosila je 17.363 denara (282,8 evra), dok su troškovi za hranu i piće bili 12.575 denara (204,8 evra).

Za prosečno radno vreme od sedam časova dnevnica je iznosila 754,91 denara (12,3 evra), precizira statistika.

BRISEL – Ne postoje signali da će doći do pozitivnog preokreta u dubokoj recesiji koja vlada u zoni evra i rizik slabljenja privrednog rasta počinje da se materijalizuje, saopštili su sinoć zvaničnici tog 16-očlanog monetarnog bloka.

„Svedoci smo priličnog pogoršanja ekonomske situacije od našeg februarskog sastanka i nijedan signal nam ne daje razlog da verujemo da će se situacija preokrenuti”, izjavio je predsedavajući ministara finansija zone evra i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker.

„Sve raspoložive prognoze su izuzetno sumorne. Ovo je duboka recesija, dublja nego ona na početku 90-ih godina prošlog veka”, ocenio je on u Briselu, posle mesečnog sastanka ministara finansija 16 zemalja članica Evropske unije koje su prihvatile zajedničku valutu.

Evropska komisija je 19. januara prognozirala da će privreda evrozone ove godine oslabiti 1,9 odsto, dok je Evropska centralna banka (ECB) prošlog četvrtka taj pad projektovala na minus 2,2 do minus 3,2 odsto.

ECB je skresala svoju ključnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na rekordno nizak nivo od 1,5 odsto kako bi podstakla posustalu tražnju kao posledicu slabog inflatornog pritiska, podsetila je agencija Rojters.

Komesar Evropske unije za monetrana pitanja Hoakin Almunija je rekao da su rizici smanjenja privrednog rasta posle objavljivanja prognoze od 19. januara povećani i ukazao na probleme nastale usled veoma loše aktivnosti na kreditnom tržištu i slabljenja realnog sektora privrede zone evra.

Strana tražnja je, po rečima Almunije, oslabila tako da će oporavak trajati duže nego što se pre nekoliko meseci očekivalo.

On je rekao da sada veruje da će do postepenog oporavka doći tek 2010, a ne krajem 2009, kako se ranije prognoziralo.

Ministri finansija zone evra su odbacili pozive iz SAD da prošire fiskalne stimulativne pakete koji su već odobreni u 27 članica EU, koji sada dostižu tri do četiri odsto bruto domaćeg proizvoda u tom bloku.

„Dogovorili smo se da pozivi Vašingtona na dodatne budžetske napore ne odgovaraju našim interesima u tom smislu, da članice zone evra nisu spremne na proširenje stabilizacionih programa koji se već realizuju. Ne želimo da stvaramo utisak da sada razmišljamo o donošenju novih paketa pomoći”, rekao je Junker.

„EU i zona evra su uradili što je trebalo da urade. Smatramo da u ovom trenutku ne treba da činimo dalje napore. Ostaje da vidimo efekte tih paketa za oporavak privrede koji će tek postepeno izlaziti na videlo”, ukazao je luksemburški premijer.

MOSKVA – Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je najavio da će sa američkim predsednikom Barakom Obamom na prvom susretu razmotriti čitav kompleks pitanja bilateralnih odnosa i ocenio da postoji mogućnost da se „otvori nova stranica” u odnosima dve zemlje.

Izražavajući žaljenje što su „za poslednje godine odnosi značajno degradirani”, Medvedev na susretu sa članovima Nezavisne američke komisije za izučavanje politike SAD prema Rusiji rekao da „postoje sve mogućnosti da se otvori nova stranica”.

Medvedev je rekao da je dnevni red opširan, a da su signali koje dobija od Obame sasvim pozitivni.

„Od razvoja naših odnosa zavise problemi neširenja glavnih vrsta naoružanja, borba protiv terorizma, razvoj ekonomije, a suočeni smo sa globalnom krizom”, rekao je predsednik Rusije.

Medvedev je izrazio nadu da će sa Obamom 1. aprila u Londonu, na marginama susreta „Grupe 20”, razgovarati o svim tim pitanjima.

LONDON – Disidentska grupa koja se protivi mirovnom procesu u Severnoj Irskoj je preuzela odgovornost za ubistvo policajca u blizini Belfasta.

Grupa koja sebe zove IRA-Kontinuitet, koja zahteva da se ta britanska provincija priključi Irskoj, saopštla je da su njeni napadači ubili policajca Stivena Karola (48).

Policajac je ubijen u pretežno katoličkom Krejgevonu dva dana pošto su pripadnici takozvane Prave IRA-e, disidenti iz Irske republikanske armije koji se protive mirovnom procesu i podeli vlasti sa protestantima, ubili dva britanska vojnika kod vojne baze u gradu Atrimu.

Te disidentske grupe formirale su se kada je IRA naredila da se odustane od oružane borbe 2005. i da se poštuje mirovni proces.

BEOGRAD – Finski diplomata i prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir Marti Ahtisari mogao bi uskoro ponovo da se vrati na Balkan, gde je ranije bio angažovan u nekoliko međunarodnih misija i uloga, od kojih je najpoznatije njegovo delovanje kao izaslanika UN za Kosovo.

Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren predvideo je, naime, da Ahtisari bude na čelu međunarodne posredničke misije koja bi Sloveniji i Hrvatskoj pomogla da reše međusobni pogranični spor.

Reč je o sporu koji traje 18 godina, a zbog kojeg je Slovenija blokirala pristupne pregovore Hrvatske sa Briselom o ulasku u EU.

U obrazloženju Nobelovog komiteta u Oslu, koji je finskom diplomati dodelio „lentu mira” za 2008, navedeno je da je on, tokom minulih 20 godina, značajno doprineo da se reši nekoliko velikih svetskih konflikata, od Namibije i Indonezije, do Kosova i Iraka.

Ahtisari je na Balkanu bio angažovan više puta.

Prvi put je to bilo devedesetih godina prošlog veka, kada se pojavio u ulozi predsednika radne grupe za Bosni i Hercegovinu, u okviru Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju.

Posletoga je bio specijalni predstavnik UN za bivšu Jugoslaviju.

Čest gost Beograda postao je krajem prošle decenije, kada je sa ruskim kolegom Viktorom Černomirdinom posredovao između SR Jugoslavije i NATO, kreirajući mirovni sporazum kojim su završenisukobi na Kosovu.

Iz tog vremena, novinari ga pamte kao zatvorenog diplomatu, koji je, uglavnom, postavljao uslove i odbacivao inicijative Beograda.

U Beograd se vratio novembra 2005. sa zadatkom da pripremi pregovore o statusu Kosova i to kao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN.

Ti pregovori, u kojima nije krio naklonost političarima iz Prištine, koji su zagovarali nezavisnost Kosova, završeni je usvajanjem „Ahtisarijevog plana”.

Iako je Srbija taj dokumenat odbacila, jer je rušio njen integritet, a Rusija vetom onemogućila njegovo usvajanje u UN, „Ahtisarijev plan” je pomogao kosovskim Albancima da proglase nezavisno Kosovo.

Tu kvazidržavu prihvatilo je kasnije pedesetak zemalja, među kojima i SAD i većina članica EU, koje su, od prvog dana, podržavale Ahtiarijeve aktivnosti na nemirnom Balkanu.

Kad je primao Nobelovu nagradu, 72-godišnji Ahtisari je, između ostalog, izjavio da veruje da će mu to priznanje pomoći u budućem radu.

Nova prilika već mu se ukazuje, pošto ga njegov sunarodnik Ren odlučno preporučuje za posrednika između Slovenije i Hrvatske.

BEOGRAD – Samostalni sindikat Srbije (SSS) podržava vladine mere za ublažavanje efekata ekonomske krize i za smanjenje radnog vremena u preduzećima ukoliko to ne znači smanjivanje zarada i broja radnih mesta.

Savez samostalnih sindikata Srbije je vladi uputio 10 predlogaza ublažavanje ekonomske krize i izbegavanje većih posledica po standard građana, rekao je na konferenciji za novinare predsednik SSSLjubisav Orbović.

Predlog sindikata je, kako je kazao, da se radnicima poveća broj dana na plaćenom odsustvu, koji bi bio veći od sada zakonom predviđenih 45 dana.

Biće predloženo i dabroj dana na plaćenom odsustvu bude produžen na tri meseca, a da radnici u tom roku primaju 60 odsto zarade, ali ne manje od minimalne plate.

U Sindikatu navode da je vrlo važno da se tokom pregovora sindikata i vlade utvrdi da li predlog mera ministarstva za rad i socijalnu politiku znači da će porezi i doprinosi biti plaćeni u punom iznosui da li se otvara prostor da neto zarade budu umanjene.

Procene sindikata su da će ove godine zbog ekonomske krize, manjih narudžbina i drugih problema na prinudnom odmoru u Srbiji biti od 50.000 do 100.000 radnika.

Među zahtevima Sindikata je i oštrija kontrola preduzeća koja ne izmiruju obaveze jer je dug preduzeća po osnovu poreza i doprinsa dostigao 125 milijardi dinara.

Sindikat od Vlade traži i da se ukine član 28 Zakona o budžetu kojim nisu predviđene isplate toplog obroka i regresa budžetskim korisnicima u ovoj godinite da se ta davanja omoguće što pre rebalansom budžeta koji se očekuje.

BAGDAD – Bombaš samoubica ubio je najmanje 28 ljudi, uključujući i iračke vojne oficire, i ranio isto toliko na prepunoj tržnici u Abu Graibu, u zapadnom delu Bagdada, potvdio je potparol za bezbednost general major Kasim Musavi.

Bombaš samoubica je aktivirao eksploziv pošto se prethodno umešao među iračke plemenske lidere, vojne i bezbednosne zvaničnike koji su prolazili kroz prometnu tržnicu u Abu Graibu,prenela je agencija Rojters.

Britanski Bi-Bi-Si je javio da se napad dogodio kada su zvaničnici napuštali nacionalnu konferenciju o pomirenju.

U poslednjih nekoliko dana, u Iraku su se dogodila nekoliko napada sa velikim brojem poginulih, mada irački zvaničnici navode da je stepen nasilja u poslednje vreme smanjen, podseća Bi-Bi-Si.

VAŠINGTON – Crna Gora je veoma izložena sve mutnijim globalnim perspektivama zbog čega će finansijski potresi i recesija verovatno znatno uticati na poverenje, rast kredita, turizam i priliv direktnih stranih ulaganja na kratak rok, ocenio je Međunarodni monetarni fond (MMF).

Fond, zbog svega nabrojanog, očekuje znatan pad stope ekonomskog rasta Crne Gore na kratak tok, piše u najnovijem izveštaju o stanju crnogorske ekonomije.

Stopa rasta crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2009/10, po prognozi Fonda, oslabiće na oko dva odsto.

Istovremeno će rast kredita ove godine usporiti i biti jednocifren u naboljem slučaju, kao posledica nevoljnosti banaka da rizikuju, daljeg pritezenja i teškoća u pristupu finansijama u inostranstvu u uslovima kakavi jesu u svetu.

Globalna recesija takođe će naneti štetu crnogorskom turizmu i prilivu direktnih stranih ulaganja.

Na srednji rok MMF računa na samo umereni oporavak crnogorskog privrednog rasta, dok za priliv direktnih ulaganja iz inostranstva i rast kredita ne očekuje povratak na ekstremno visok nivo iz poslednjih godina.