Avgust u Vivi • Vrući letnji sport

Uzbudljiv, intrigantan, upražnjava se na neobičnim mestima, često pod vedrim nebom. Dovoljno je da želja bukne istovremeno, kao što se dogodilo jednom paru na Ušću kad su svirali Rolingstonsi
Često se o njemu govori, gotovo uvek potcenjivačkim tonom, kao da je sinonim za površnost. Ili, još gore, nedostatak poštovanja. Međutim, i brzo potrošena ljubav, ono što zovemo "na brzaka", ima svojih prednosti. Dovoljno je odbaciti predrasude, biti opušten i obazriv prema tuđim osećanjima, pa otkriti da, i sa samo nekoliko minuta na raspolaganju, seksualni odnos može biti zadovoljstvo...

Ishrana • Bitka sa brojkama

Brza šetnja poništava sladoled koji ste pre toga pojeli... Kamo sreće! Istina je da sve zavisi od toga koliko ste dugo i brzo hodali i koliki je bio sladoled. Iznenađeni? Iskoristite ovaj vodič da pažljivo proučite - i ubrzate! - sagorevanje kalorija
Kad otkrijete na koji način telo koristi kalorije kao pogonsko gorivo, neće vam biti teško da ga oslobodite masnih naslaga i promeniti mu oblik. Ne zaboravite: ono što se ne utroši, ide pravo na stomak, kukove, zadnjicu, butine. Sa svakih 3.500 kalorija koje sagorite iznad i više od uobičajenog nedeljnog unosa, smršaćete oko 500 grama...

Lekar u kući • Ishrana u celijakiji

Glutenska enteropatija je autoimuno oboljenje u čijoj osnovi je urođena preosetljivost (alergija) na gluten, belančevinu iz pšenice, raži i ječma
Ovo oboljenje je mnogo češće nego što se mislilo - novija istraživanja tvrde da se javlja kod jedne od 250 ili 300 osoba. Oboleli uglavnom ne pokazuju ozbiljnije tegobe, pa je postavljanje dijagnoze u ranoj fazi bolesti veliki izazov i često dolazi do dugotrajnih "lutanja" pre nego što se definitivno dokaže poreklo zapaljenja crevnih resica. Ukoliko se ne tretira, celijakija dovodi do teškog poremećaja varenja, sindroma malapsorpcije, u kome organizam nema sposobnost da apsorbuje hranljive materije, belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i minerale koji su neophodni za život i zdravlje...

Faktori rizika • Oči u oči sa stručnjakom za uši

Nagluvost je postala bolest prvog, drugog i trećeg doba. Srećom, slušni aparati su sve manji i savršeniji. Pitali smo dr Radomira Radulovića, vrhunskog stručnjaka za ovu bolest, kako roditelji mogu otkriti da dete ne čuje, zašto zujanje u ušima ljude "ubija" i ko vodi na terenu - hirurg ili skener.
Oduvek sam mislila kako bi mi bilo neprijatno da uđem u lekarsku sobu i kažem: "Boli me uvo". Ili da onog ko je ceo život posvetio čulu sluha zamolim da objasni zašto je po narodnom predanju uvo loš znak ("kad zuji, neko te ogovara"), lek za dosadu ("uhvati se za uši pa igraj"), ukor za nadmenost ("ušla ti je voda u uši"), svađalački poklič ("ko ti šmirgla uši"), čak i uvreda ("ko gluv, ko lud"). Ipak, pitam...

Faktori rizika • Cigarete

Svaki pušač dobro zna da užitak nikotinskog dima plaća ozbiljnim rizikom obolevanja od raka pluća, emfizema i bolesti kardiovaskularnog sistema. Ali, tim lista potencijalnih bolesti nije konačna. Postoji još deset zdravstvenih razloga za zapitanost - dokle trovati samog sebe?
Skriveni rizici pušenja nisu ni malo prijatni:
1. Alchajmerova bolest: nikotin i drugi brojni otrovi u cigaretama oštećuju arterije i povećavaju rizik od šloga. Mozak je na udaru jer ne dobija dovoljno kiseonika, a "bombardovan" je otrovima koji parališu funkcionisanje ćelija i impulse koje šalje čitavom organizmu...

Mali i veliki • Kad sunce "upeče"

Toplota može veoma brzo da postane neugodna za klince, pa čak i izvor problema ako se ne reaguje na vreme. Bebin organizam se lošije prilagođava meteorološkim varijacijama nego organizam odrasle osobe. Rezultat: leti, njegova temepratura može veoma brzo da poraste i dovede do dehidracije. Za bebu je najbolje da boravi na svežem i dobro provetrivom mestu. Ne oklevajte da zatvorite šalone ili spustite roletne na prozorima bebine sobe, i često je provetravajte.

Avgust u "Vivi" • Iskoristite leto

Volimo ga, ali ono može i da nam naškodi. Iako je često opasno, sunce pozitivno utiče na neke dermatološke probleme.
Kada smo zdravi, naš ten je blistav, a koža "odiše" formom. Kada smo bolesni, reakcija epiderma se takođe vidi: znoj, bledilo, crvenilo... To je sve normalno, jer je koža vidljivi spoljni omotač našeg tela, ali i ogledalo našeg unutrašnjeg stanja. Može joj naškoditi infekcija (virusna, bakterijska, gljivična) ili pak ekcem, pa čak i psorijaza.
Koža zahteva svakodnevnu negu, a naročito je potreban oprez. Iako je sunce čini lepom i bronzanom na izgled, opasnost vreba, jer preterano sunčanje dovodi do prevremenog starenja i, još gore, do raka kože (od kojih je najozbiljniji melanom). Koža ima svoje probleme, ali postoje i različita rešenja.

Razgovor s povodom • Doktor Aleksandar Đoković

Neki misle da u ovom privatnom poslu mogu da se zgrnu pare i ako je to osnov svega onda je to strašno i mnogo se rizikuje da lekar izgubi dušu, a bez nje i ne može da bude lekar. Zato etika mora da bude imperativ, a najviši standardi osnov rada - u tome je budućnost privatne prakse koja treba da bude alternativa državnom zdravstvu - kaže dr Đoković.
Kada je reč o našem zdravstvu - državnom, a naročito privatnom koje poslednjih meseci potresaju mnogi skandali, ova rečenica s početka kao da je potpuno zanemarena i zaboravljena.
I kada u pravoj buri osuda, pa i pravog linča posebno privatnika (većina ih je opravdana), neko svojim znanjem, svojim i tuđim novcem uplovi u privatne zdravstvene vode i to čak sa specijalnom bolnicom za internu medicinu onda je to i više nego pravi povod za razgovor sa direktorom "Etike" hirurgom dr Aleksandrom Đokovićem o mestu i budućnosti privatne prakse kod nas, o "zgrtanju" para od bolesnih, ali i o onome što neki lekari zaboravljaju - o etici.

---

Stetoskop.info • Prof. dr Ljubomir Hadži Pešić

Značajne promene su se odigrale poslednjih godina u lečenju i rehabilitaciji srčanih bolesnika, posebno onih sa koronarnom bolešću srca. Fizički trening je prihvaćen kao važan način prevencije i rehabilitacije kardiovaskularnih bolesnika. Dva su osnovna razloga za to. Prvi, fizička neaktivnost je jedan od činilaca rizika za razvoj ateroskleroze i koronarne bolesti srca. Iako ne pripada grupi tzv. glavnih činilaca rizika (arterijska hipertenzija, dislipidemija i pušenje), njen značaj nije mali. Od prvih epidemioloških studija iz šezdesetih godina ovog veka, o večoj učestalosti koronarne bolesti srca među šoferima londonskih autobusa u odnosu na konduktere, i činovnika u poštama u odnosu na pismonoše...

Stetoskop.info • Doc. Dr Maja Nikolić

Ishrana je osnovna odlika života. Čovek kao jedino svesno biće u biosferi, tokom milenijuma prikuplja saznanja o sebi i svom okruženju i zaključuje da za njega i njegovo potomstvo, ishrana ima prvorazredni značaj. Od ishrane u najvećoj meri zavisi zdravlje, radna i reproduktivna sposobnost, dužina i kvalitet ljudskog života.Hrana ljudskom organizmu obezbeđuje strukturu, funkciju, regulaciju odbranu i zdravlje. Hrana može izazvati i bolest ukoliko je nepravilna ili higijenski neispravna.
Ogroman broj epidemioloških studija otkriva i potvrđuje da su ishrana i stil života faktori rizika za nastanak hroničnih masovnih nezaraznih bolesti koje u nas čine oko 65 - 75 % ukupnog mortaliteta.
Vodeće hronične masovne nezarazne bolesti danas su kardiovaskularne i maligne bolesti, dijabetes i gojaznost...