Украјина мери руску одлучност

Званична понуда председника Украјине, Виктора Јануковича, Русији и Европској унији да одустану од градње „Јужног тока” и проблем транспорта гаса преко Украјине реше градњомдодатног украјинског гасовода, неће поколебати „Гаспром” у идеји да крене у градњу алтернативног гасовода јер је ово најближи пут да гас од Русије стигне до Италије с којом је Москва прва и ушла у цео пројекат, тврди у разговору за „Политику” Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије.

Концепција коју предлаже актуелни украјински председник подразумева оснивање заједничке компаније уз учешће земаља ЕУ, Русије и Украјине, за изградњу гасовода преко територијете земље који би обезбедио додатне количине гаса за Европу.

Своје тврдње Вулетић поткрепљује и званичном тврдњом „Гаспрома” да ће градити „Јужни ток”, којим би прве количине гаса требало да потеку 2015. године. Додаје да је овај гасовод пројектован да с једне стране мимоиђе Украјину, која се последњих година показала као непоуздан партнер, а с друге да буде и ваљан одговор на пројекат „Набуко”, којим Америка жели да смањи зависност Европе од руског гаса.

Тачка на неизвесност о градњи „Јужног тока” стављена је, каже Вулетић, приликом недавног потписивања споразума о градњи гасовода преко Бугарске, тако да би он требало да прође још и кроз Грчку, Србију, Мађарску, Хрватску, Словенију, Аустрију, а један крак иде у Републику Српску и Македонију. Циљ је да се гас на најјефтинији начин допреми до Италије која троши око 70 милијарди кубика гаса који јој сада стиже из Алжира кроз шест подводних гасовода.

Упитан да ли би само реч актуелног украјинског председника званичној Москви могла бити довољан залог да проблема у транспорту гаса неће бити, како се спекулише, и да „Гаспром” одустане од „Јужног тока”, Вулетић пита: „А шта ће бити уколико се врати ранији председник који је благонаклоно гледао на градњу конкурентног гасовода ’Набуко’?”

Балкан има значајну улогу као чвориште за снабдевање Европе руским гасом, а у томе је, кључни пројекат „Јужни ток”, који пролази кроз Србију. Истовремено је енергетика главни механизам за јачање утицаја Русије у југоисточној Европи.

Европска унија која, како потврђује наш извор упућен у гасне прилике, петину укупних количина гаса добија преко Украјине, на спор Москве и Кијева гледа као на њихову билатералну ствар у коју се неће мешати све док поново не буде угрожено снабдевање Европе гасом.

Овај извор каже да је упознат с предлогом Украјине и додаје да би Русија могла, евентуално, одустати од градње „Јужног тока” и користити постојећи преко Украјине само уколико би се постигао политички договор да Москва постане власник украјинског гасовода.

Међутим, велико је питање зашто би Украјина то учинила Русији, када се зна да се преко украјинске територије транспортује 80 одсто руског гаса, од чијег се транспорта убирају позамашне паре.

На констатацију да је Белорусија то већ понудила званичној Москви, у замену за јефтинији гас, овај извор каже да Русија већ има удела у овом цевоводу, те да је једино Украјина од бивших совјетских република задржала власништво над инфраструктуром гасовода и транзитом гаса. Управо јој то, објашњава овај извор, оставља могућност да има предност у преговорима с „Гаспромом”. Тај гасовод готово да чува Украјини енергетску независност.

„Јужни ток” обухвата деоницу од 900 километара испод Црног мора до Бугарске, где би требало да се рачва у два крака– јужни преко Грчке у Италију и северни, кроз Србију и Мађарску, који ће завршити у Аустрији, односно на гасним складиштима „Баумгартен” и „Арнолдштајн”.

Упитан колико су тачне спекулације да је разлог више зашто би Русија требало да одустане од скупог пројекта „Јужни ток” и то што су две трећине капацитета постојећег украјинског гасовода слободне, наш извор каже да су можда слободније лети, али да нема говора да толиких вишкова има. Јер да је тако Србија, која је на овом правцу не би током зиме имала проблема да преузима довољно гаса на Берегову.

Капацитета Украјинског гасовода је између 80 и 100 милијарди кубика, док би према последњим проценама „Јужним током” требало да пролази око 63 милијарди односно покриће око 35 одсто руског извоза гаса у Европу.

Русија природни гас у Европу испоручује по такозваном централноевропском гасоводу, који има основна два крака – кроз Украјину, по чијој територији пролази више од две трећине капацитета и кроз Белорусију.

Било како било, Украјина је кључ целе гасне приче, а њени капацитети могу бити растерећени тек завршетком „Јужног” и „Северног тока”, као и градњом све већег броја подземних складишта гаса..

И поред свега овога овај „Политикин” извор не доводи у питање градњу „Јужног тока”, додајући да би физибилити студија за Србију требало да буде завршена до краја године, а да би 2011. била изведена и коначна рачуница колико ће коштати градња „Јужног тока”. По свему судећи понуда Јануковича биће још дуго без одговора.

Украјина је, такође, спремна да постојећи систем гасовода модернизује уз учешће ЕУ и Русије, рекао је украјински председник и истакао да је његова земља била и да ће увек бити поуздан транзитер енергетских сировина, које се транспортују по њеној територији из Русије у Европу.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

„Јужни ток” приоритет

У „Гаспрому” потврђују да им је „Јужни ток” приоритетни пројекат и да ће бити завршен према плану, као и да тренутно спремају студије изводљивости за све делове гасовода. Студије, међу којима је и српски део гасовода, „Гаспром” планира да заврши до краја 2010. године.

---------------------------------------------------------------------------

Шкундрић: Студија за Србију готова до краја године

–„Јужни ток” је један од приоритетних пројеката ЕУ и Русије. Тренутно смо у фази завршетка физибилити студија кроз свих 12 земаља кроз које пролази. Студија за Србијубиће готова до краја године, а наша земља је прва која је основала заједничко предузеће с руским партнерима – потврдио је за „Политику” Петар Шкундрић, министар енергетике.

Европске потребе за гасом из године у годину расту и с тога треба очекивати реализацију и „Јужног” и „Северног тока”.

Имајући у виду важност овог пројекта, како за Србију тако и за  Европу,Министарство енергетике је покренуло иницијативу о одржавању конференције земаља учесница пројекта „Јужни ток”.

– Предложили смо између осталог да Србија буде домаћин тог скупа. Мишљења сам да би на овој конференцији могли заједнички да решимо сва преостала отворена питања везана за реализацију овог важног трансевропског пројекта” – закључује актуелни министар енергетике.