Архитекта Љиљана Благојевић дели судбину Ивана Меденице

Вест да Иван Меденица пре два дана није прошао избор у звање редовног професора на Факултету драмских уметности изазвала је бурне реакције у медијима и на друштвеним мрежама, а колеге са ФДУ-а упутиле су писмо јавности где изражавају подршку овом познатом позоришном критичару, уметничком директору Битефа, којег су студенти у анкетама изабрали за најбољег професора.

У писму је наведено да стручне референце Ивана Меденице превазилазе критеријуме за избор у звање редовног професора и да је овакав резултат гласања последица личних анимозитета и сујета.

У писму које су потписали: редовни професори на ФДУ Јанко Баљак, Дарко Бајић, Милош Павловић, Драган Веселиновић, Предраг Велиновић, Андрија Ђукић (проф. у пензији), ванредни професори Иван Стефановић, Срдан Голубовић, Олег Новковић, Нарциса Даријевић Марковић, доценти Адријана Стојковић, Стефан Арсенијевић, асистенти Никола Лежаић, Маја Милош Самолов, Стефан Иванчић и Горан Марковић, професор емеритус, наводи се да је Катедра за филмску иТВ режију разочарана резултатима гласања, који су „скандалозни и изузетно штетни за углед факултета у јавности”.

– Питамо се какве су то колеге којима ништа није значила ниједна чињеница из бриљантног реферата комисије за избор у звање у редовног професора. Како је могуће из обести заокружити „против” и уприличити понижење оваквом колеги? Шта би му рекли да су га гледали у очи и да је гласање било јавно? Какве би аргументе имали? Осећамо се лоше у средини у којој је овако нешто могуће, поручили су потписници писма.

Они су нагласили да им је увек било задовољство што предају на факултету који је „одолевао константном урушавању академских критеријума који су постали стварност на универзитетима у Србији”.

Посебно су забринути, истичу, што овакав догађај долази уочи избора за ново руководство факултета. „Доћи ће време у којем ће медиокритети и неостварене личности одређевати судбине најбољих међу нама. Ако сви заједно будемо ћутали и овај проблем гурнули под тепих, он ће нам се ускоро поновити. Само тада жртва глупости неће бити један изузетан професор, него сви ми профеори и студенти ФДУ”, стоји у писму подршке Меденици.

Зоран Поповић, декан Факултета драмских уметности, рекао је јуче за наш лист да је Иван Меденица истакнути професор овог факултата, дугогодишњи шеф катедре за Теорију и историју, и да о његовим педагошким и теоријским квалитетима има високо мишљење.

Према Поповићевим речима, од  укупно 50 редовних професора  ФДУ (гласају професори оног звања у које се кандидат бира), Меденици је требало 26 позитивних гласова за избор у звање редовног професора. Било је присутно 37 професора (кворум је 35), Меденица је добио 24 позитивна гласа, 12 против и један листић био је неважећи.

– Није спорно тих 12 негативних гласова, јер је увек неко против, већ је проблем то што остали професори нису дошли. Да је било присутно 40 професора, вероватно би се дошло до тих 26 гласова „за”. Професор може да не присуствује Већу само ако је оправдано одсутан, то јест ако је на службеном путу или је отворио боловање. Ко не буде имао то оправдање, биће кажњен са 10 одсто од плате, али Меденица од тога сада нема користи – каже декан Поповић.

Он је, како додаје, одмах предузео мере како би се ова ситуација превазишла „мирно и без жучи”. Постоји, каже, законски оквир, по којем декан може да понови гласање и то ће се, како објашњава, догодити у новембру, најкасније почетком децембра. Тражиће да сви редовни професори морају да присуствују већу, или бар њих 45.

– Сви факултети имају сличне случајеве, јер људи нису коректни и не долазе на гласање. Зато ћу да предложим да се казна за недолазак повећа на 30 одсто од плате. Када је њихов избор у звање, криво им је ако други изостану, а када они треба да гласају, онда су комотни да не дођу – каже Поповић. Додаје да је по статуту гласање тајно и да се од једног редовног професора очекује да има високе етичке принципе, који ће га спречити да гласа против своје савести, из интереса или сујете.

Сличну судбину Ивана Меденице дели и др Љиљана Благојевић, ванредна професорка на Архитектонском факултету у Београду. Она ради на факултету 20 година. Била је гостујући предавач на Јејлу (2009, 2010), предавала је на Харварду, у Њујорку, Бечу, Милану, Прагу и Цириху. Радила је као архитекта у Лондону, у студију Захе Хадид, има 100 научих радова и пет књига, признање „Ранко Радовић” и награду Салона архитектуре, референце у страним и домаћим часописима, и у јуну није изабрана за редовног професора јер није било довољно гласова „за”.

Њене књиге објавили су светски издавачи (Мит прес, универзитет Харвард, немачки Јовис).

– Испуњавам све законске услове за редовног професора. Гласање је било тајно и све је прошло у тишини. Радим без икакве информације о томе шта ће се десити првог новембра до када имам уговор – каже Љиљана Благојевић.

Када је упутила жалбу универзитетском омбудсману, проф. др Бранку Ракићу, у његовом одговору је писало да је дужност оног који гласа „против” неког кандидата, да обезбеди јавну видљивост разлога који су га определили да гласа „против”.

О чему је овде реч питали смо Владана Ђокића, декана Архитектонског факултета, који нам је јуче рекао да конкретан случај захтева детаљнију причу, о чему ћемо обавестити читаоце почетком недеље.