Благе казне за нападаче на полицајце
Након учесталих пребијања припадника МУП-а, председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић затражио је од министра унутрашњих послова Небојше Стефановића да се пооштре законске одредбе за кажњавање оних који нападну чуваре реда, као и да се хитно забрани излазак полицајца на терен без колеге. Међутим, из полиције за наш лист до закључења овог броја нису одговорили шта ће предузети поводом захтева синдикалца. С друге стране, правници су сагласни у оцени да је закон добар, али је проблем у његовој примени.
Београдски адвокат Тома Фила наводи да закон треба да се примењује једнако за све – било да је полицајац пребио недужног грађанина или је нападач повредио чувара реда.
– За свако кривично дело постоји минимална и максимална казна. Ако полицајци прикупе доказе да се напад на њиховог колегу догодио тако како кажу, преступник би требало да добије адекватну казну на суду. Ако је нападач пребио жену у униформи, треба тражити максималну казну – сматра Тома Фила.
За напад на полицајца предвиђена казна је од три месеца до десет година затвора. За убиство чувара реда следи робија од 10 до 40 година. Вређање полицајца кажњава се сумом од 50.000 до 150.000 динара или судија изриче затворску казну од 30 до 60 дана. Приликом одмеравања казне у границама законског минимума и максимума, судија се увек руководи конкретним околностима случаја. На пример, какве су повреде (лаке или тешке), ранији живот учиниоца, његово психичко стање у време извршење дела, осуђиваност, однос према делу и жртви... Међутим, у пракси се често дешава да нападач на полицајца пре изађе из притвора него нападнути из болнице. Као пример још једног благог односа правосуђа према преступнику, из ССП-а указују на случај који се недавно догодио у Прокупљу. Извесном Д. А. (54) из тог града одређена је 12. октобра полицијска мера задржавања до 48 сати. Међутим, како тврде у овом синдикату, тужилац је преступника убрзо пустио, под изговором да мора да брине о старом и болесном оцу.
– Возач Д. А. одбија да се подвргне алкотестирању и удара саобраћајца песницом у главу. Псује, прети осветом, прети везама „у врху”, али повређени полицајац заједно са колегом из патроле успева да га савлада и приведе. Полицајац, срећом, пролази само са лакшом повредом, а нападач и након привођења наставља своју малу представу. И даље одбија алкотестирање, па поступајући лекар констатује видно пијанство – детаљно описују овај догађај из ССП-а. Након тога напад на полицајца добија и епилог: нападачу је одређено задржавање до 48 сати. Међутим, тужилац га пушта на слободу и не предлаже притвор за њега. Д. А. се на терет ставља кривично дело напада на службено лице у обављању дужности, наводе за наш лист у полицији.
Да ли је тужилац у овом случају био благонаклон према нападачу? Адвокат Божо Прелевић каже да, уколико је све несумњиво у том предмету и ако је осумњичени признао дело, не постоји разлог да га тужилац задржава у притвору.
– Разлог неодређивања притвора онда и није то што он треба да се брине о болесном оцу, него што нема разлога да га држе у затвору. Њему ће суд одредити казну – наводи Прелевић.
У Првом основном суду у Београду сазнајемо да нису неуобичајени случајеви да тужилац не предложи притвор.
– Осумњичени да изјаву и ако тужилац процени да ће случај бити решен редовним путем, нема разлога за притвор. Бесмислено је држати некога чак и 48 сати ако за тим нема потребе – напомињу у овом суду.
Законик о кривичном поступку јасно је, кроз пет тачака, дефинисао разлоге за предлагање, односно одређивање притвора. Једна од тих тачака је опасност од бекства (ако осумњичени нема пријављено пребивалиште, ако није наш држављанин...). Притвор се предлаже и ако постоји опасност да би осумњичени на слободи утицао на сведоке (морају да постоје конкретни сведоци кривичног дела и реална опасност да би он могао да утиче на њих). Трећа тачка је ако постоји опасност да ће осумњичени на слободи поновити кривично дело. Узнемирење јавности и висина запрећене казне су последња два разлога када се одређује притвор, али ово углавном подразумева најтежа кривична дела. Старање о старом болесном оцу осумњиченом може бити олакшавајућа околност, али никако не може бити разлог да му притвор не буде одређен.
Напади на полицајце у последња три месеца
22. октобар – насилник је возилом ударио полицајку Марију Јовановић Катић испред Полицијске станице Земун.
19. октобар – полицајку Марију Маринковић претукао је нападач у Новом Саду на Међуградској аутобуској станици
30. септембар – двојица полицајаца повређена су када су зауставила сумњиво возило и пришла возачу на београдском Дорћолу
6. септембар – криминалац са дебелим досијеом у Новом Пазару пуцао је на полицајца Драгана Чекановића и ранио га у стомак
7. август – насилник је вређао и физички напао полицајца у Сокобањи
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
