Ко неће смети да штрајкује

У Нацрту се штрајк дефинише као прекид рада који организује синдикат или већина запослених код послодавца ради остваривања и заштите њихових економских, социјалних и професионалних интереса и права из радног односа. Заснива се на начелима добровољности, мирног решавања спора и сарадње у обезбеђивању минимума процеса рада и заштите безбедности, здравља и имовине становништва.

Штрајк је сада регулисан различитим посебним прописима. Тако Закон о рударству и геолошким истраживањима предвиђа забрану штрајка у јамским просторијама. Штрајк се ограничава обавезом увођења минимума процеса рада у Закону о предшколском образовању и васпитању, Закону о основном образовању и васпитању и Закону о средњем образовању и васпитању. Зато предлагач сматра да „постоји потреба усклађивања Закона о штрајку са Уставом Србије, као и међусобно усклађивање Закона о штрајку и посебних закона који регулишу питање штрајка”. Уставом је прописано да запослени имају право на штрајк у складу са законом и колективним уговором, а оно може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.

Нацртом новог закона штрајк није дозвољен професионалним припадницима Војске Србије, припадницима Безбедносно-информативне агенције, у здравственим службама које пружају хитну медицинску помоћ, у контроли летења, припадницима специјалне и посебних јединица полиције и у случајевима прописаним законом о полицији.

Штрајк у делатностима од општег интереса може да се организује ако се обезбеди минимум процеса рада којим се обезбеђује заштита живота, личне безбедности и здравља становништва или дела становништва. Делатности од општег интереса су оне у којој прекид рада или обим трајања прекида рада може да угрози живот, личну безбедност и здравље становништва или дела становништва. Такве делатности су: електропривреда, водопривреда, саобраћај, информисање (радио и телевизија), ПТТ услуге, комуналне делатности, производња основних прехрамбених производа, здравствена и ветеринарска заштита, просвета, друштвена брига о деци и социјална заштита.

Минимум процеса рада, односно врста и обим обављања послова у овим делатностима, утврђује се колективним уговором, односно послодавац и синдикат, то јест већина запослених, споразумно утврђују минимум процеса рада у року од 15 дана од подношења предлога једне стране, ако није утврђен колективним уговором.

Штрајк се најављује достављањем послодавцу одлуке о ступању у штрајк, а њен садржај ће се новим законом о штрајку детаљно прописати. Поред тога, одлуку о ступању у штрајк штрајкачки одбор доставља истовремено и Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова.

Штрајк солидарности се организује ради подршке запосленима или синдикатима који су већ у штрајку код истог послодавца, у истој грани, групи или делатности, у трајању од најдуже један дан.

Учешће у штрајку, који је у складу са законом, не представља повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, пише у Нацрту Закона о штрајку.

Нови закон ће детаљно прописати под којим условима је могућ престанак радног односа запосленог, који учествује у штрајку.

У случају незаконитог организовања и учешћа у штрајку, послодавац има право на накнаду штете, у складу са законом.