Четири руже и једна београдска ноћ

Четири девојке из села Зуце, подно Авале, долазе у Београд да се лудо проведу. Желе да прославе велики заједнички успех – сакупиле су новац да једна од њих угради силиконе. Она очекује да ће јој нове груди потпуно променити живот. У исто време у велеград долази и младић из Звечана, са Косова. Њихови путеви сусрећу се у ноћном клубу „Четири руже”.

– То је крими драма, са елементима комедије, филм који ће и насмејати и озбиљно шокирати гледаоце великим преокретима – сматра редитељ Василије Никитовић (47).

„Четири руже” је његов први филм, а глумци га већ називају српским Тарантином. Каже да је занат учио од најбољих, а највише од Емира Кустурице, са којим је радио „Завет” и „Живот је чудо”.

Глумачку екипу је окупио без новца, а за себе наводи да је истовремено био и редитељ и косценариста и продуцент и возач и курир. Радили су филм десет година, у етапама, сналазећи се како су знали и умели. Сада их 3. децембра, очекује премијера у Центру „Сава” а затим и биоскопи широм Србије, Европе, па и на другим континентима.

– Драган Гаги Јовановић био је толико одушевљен причом да је инсистирао да не буде плаћен. Његов лик, инспектор Бранко, је најнегативнији у филму, па је током снимања Гаги умео да каже: „Не могу да верујем шта глумим” – објашњава Никитовић.

Заједно са Балшом Лабовићем написао је сценарио, који је био потпуно отворен. Глумци су га дописивали и убацивали нове сцене. Поред Јовановића, улоге тумаче Срђан Жика Тодоровић, Борис Миливојевић, Тихомир Станић, Милош Самолов, Гордан Кичић, Милутин Милошевић, Борис Карготић, Бранко Петковић, а у женским улогама су Соња Колачарић, Нада Мацанковић, Драгана Дабовић, Јана Милић, Сања Микитишин и четири „руже” – Јелена Јокић, Марта Милосављевић, Миљана Поповић и Тара Тошевски.

„Шта се деси када неискварени људи дођу у покварени град?”, питање је у трејлеру, а поднаслов филма: „Било једном у Београду”. Иако се у сценама препознају београдске улице и реке, радња се може сместити у било коју метрополу. Све се дешава у само једној ноћи и све ликове повезује жеља за лаком зарадом и добрим проводом. У царству порока наћи ће се и један сасвим обичан човек који покушава да од свега тога побегне, а на крају схвата да ће успети само ако у помоћ позове оно што је у међувремену изгубио – љубав, искреност и веру. Тај „лик који даје наду” припао је Борису Миливојевићу.

– Једини начин да опстанемо је да будемо искрени – каже Никитовић.

То је и порука филма, који ће гледаоце и расплакати и насмејати, али и изненадити музиком. Публика ће чути стару добро познату песму „Београде” у извођењу Ђорђа Марјановића, затим „Џакарту”, „Кугуарсе”, Павела, Рамба Амадеуса и још неке заборављене хитове. Нове су фанки-рок нумере које је компоновала Марија Јелић, некадашња чланица бенда „Бичарке на трави” и Никитовићева супруга, са којом има седморо деце, а осмо је на путу.

– Прича је окренута младима и врло је реална, а поруке су универзалне. Приказали смо ноћни живот, али не онај који се одвија на сплавовима. Филм се бави и политиком и корупцијом и криминалом и уметношћу и љубављу и патњом и жртвом. Хтео сам много тога да испричам, а све са једном идејом – да је важна љубав а не новац – каже редитељ.

Инспирацију је нашао у људима и у њему добро познатом окружењу ноћног живота. Ликови су представљени гледаоцима током дана, док сија сунце, а заплет настаје када се увече сви заједно сретну у клубу „Четири руже” где ће се баш те ноћи десити драма.