Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крај заједничког живота у Павиљону „Е”

Приштина донела одлуку да исели станаре из зграде у центру града. – Међу невољницима је и Лепосава Стојановић (86)
Бака Лепосава јуче испред Павиљона „Е” (Фото Ж.Р.)

„Деца нам се нису посвађала!”, понавља Лепосава Стојановић и објашњава себи и другима како је и зашто остала у центру Приштине. Само су ретки и упућени знали где је осамдесетшестогодишња госпођа Лепосава, а онда је прича о њој почела да се шири након одлуке Општине Приштина да је, заједно с осталима, исели из станова у којима су провели живот. Све је почело кад се једна велика земља делила по етничким шавовима, а унутрашње линије које су нацртали комунисти добијале обрисе тврдих будућих граница и подела. У центру Приштине формирала се мала насеобина различитих људи: Срба, Албанаца, Турака, Рома. Павиљон Е, приземна зграда склопљена од бетонских елемената, одлуком Савета Студентског центра постала је 1973. године дом Ружи, Лепосави, Драгињи, Крстињи, Радмили, Севдији, Таиби, Мумину, Самију, Рамадану...

Документ је, за седамнаест незбринутих породица, потписао председник Комисије Сахит Мифтари. Формирала се заједница, смештена између Ректората, Радио Приштине, Филозофског и Филолошког факултета, Универзитетске библиотеке, од деведесетих година ту је православни Храм Христа Спаса, а од 1999. католичка црква посвећена Мајци Терези. Све ове институције гледају у јадне, запуштене зградице, у којима се још одржавају трагови живота некадашњег града. Ниједна од њих нема оно што чува, одржава и крије ова беда.

Косовски министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић разговарао је с градоначелником Приштине Шпендом Ахметијем, некадашњим прваком покрета „Самоопредељење”, и закључио да су се „негде сложили и да нико неће бити принудно исељен док се не нађе трајно решење”. Да ли је тако и има ли уопште смисла раздвојити ове људе?

Звони звоно пустог, лепо окреченог и уређеног Храма Мајке Терезе. Црква Христа Спаса закључана је катанцима албанске Општине Приштина, а испред главних врата је смеће – у њу не може ни верник, ни свештеник. Улаз у Универзитетску библиотеку, која се некад звала „Иво Андрић”, а сада је „Петар Богдани”, покрио је портрет Скендербега. Испред факултета празно – на месту где је био споменик Вуку Караџићу грађевинска рупа, код срушеног Његоша израсло велико дрвеће. Испред Ректората, уместо Доситеја Обрадовића, стоји Хасан Приштина с маском против ковида 19 на бронзаном лицу. На Радио Приштини застава Републике Албаније.

Све што би требало да чувају поменуте институције налази се у овим баракама. У њима се чува град, у њима је претекло његово господство и потреба да човек чува човека, у њима су добри обзири и поштовање, у тој сиротињи живи последња Приштина.

Један од етнички најчистијих градова у Европи одлучио је да уклони живот који га је саградио. Прексиноћ је у Павиљону Е избио пожар. Помоћна просторија код стана Драгиње Стаменковић је изгорела, ватрогасци су интервенисали, дошла је полиција, звали су Општину – нико се није јављао. „Ово је усмерено или против нас или против Општине. Како се до сада никад ништа није запалило?”, каже Лепосава Стојановић.

„Дошао је један комшија и лупао по вратима: ’Запалили су нас, запалили су нас! Бежите!’ Она је стара жена, неће да отвори врата свакоме, треба да чује глас некога кога зна и коме верује”, каже Азра Латифи, која брине о баки Лепосави, и додаје: „Све у свему, ако не говорим о себи, хоћу да говорим о њој. Жао ми је што ово морам да кажем, али Лепосава нема годиште, да мисли да ће још пет година да живи.

Немаш речи...” Азра, као и већина станара ове зграде, зна само једно – да власти хоће да их избаце из сиротињских станова које су добили, зарадили и заслужили. Нема никаквих гаранција, нити сигурности да ће им имовина бити надокнађена. Речено је да ће им Општина плаћати кирију у наредних пет година и да сами нађу смештај. Азра је завршила психологију, млада је, савршено говори српски језик.

„Ја сам се с Иваном играла адвоката, тако смо училе језик – ја српски, а она албански. Кад се посвађам са својим братом, онда је Ивана адвокат, а кад она има свађу са својима – ја сам адвокат.”

Данас прави адвокати слежу раменима док им објашњавају шта се овде дешава и ко је у праву. На закључак да имају још три дана да се иселе, бака Лепосава готово виче: „Боже, не дај! Не идемо ни живи ни мртви одавде. Не тражимо њихово, а они нама траже наше станове. Кад ми тражи стан, нека ми обезбеди стан.”

Неки станари Павиљона Е овде су дошли после сукоба 1999. Међународне организације су их избацивале јер су се ту нелегално усељавали, док су се неки договорили с власницима и остали да ту живе. Азиз Пајазитовић доспео је у Павиљон из Медвеђе и уселио се у стан Руже Младеновић. У међувремену је чуо да је она умрла и сада моли њену ћерку, за коју не зна како се зове и где живи, да дође и да сачува своју имовину.

У вреви помешаних осећања, сиротињског стида и беде, испод креча на зидовима избијају неки стари графити. Траг о себи оставили су: Љуба, Вука, Тони, Даић. Данас ни та прошлост нема смисла. Систем је овим људима јасно поручио: Не можете више да се кријете, од вас је потребнија гаража за нову елиту, која друге не познаје и не жели да их види – раселићемо вас и даћемо вам новац за кирије. Овим се завршава један град и његов, двадесет година, тајни и одбачени живот. Где ће се обновити идеје које су овде преживеле?

Ту где се, у кућним папучама, без струје, по мрклом мраку тресе бака Лепосава ускоро ће бити скупоцени аутомобили оних који управљају овим установама и градом. Без обзира на њихову моћ, остаће сведочанство да су уништили последњи траг града, али – што рече Џони Штулић – „точак ’мерцедеса’ није точак историје”. Један обичан списак станара и њихових лепих имена: Ружа, Лепосава, Драгиња, Крстиња, Радмила, Азра, Севдија, Таиба, Мумин, Сами, Рамадан..., постао је документ и читуља убијеном граду.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

damjan
A mi ponovo i opet ponovo sa njima neke sengene,puteve,dozvolili im da se ponasaju siledjijski jer vide da mi uprkos svega zelimo njima dobro,a oni sa nama nece i ne sto nece nego otese sve nase.Nema ko da kaze ne moze to vise tako,nema plana ,samo se njima ugadja.
Jela
Svaka čast za tekst! Bravo za Politiku što ima ovako kvalitetne novinare i što odobrava tekstove koje drugi ne bi. Tužna priča posle koje se ja kao običan građanin osećam bespomoćno jer čitam u šta se pretvorila Priština i kako nema nikoga da zaštiti ni imovinu ni poštene ljude koji tamo žive,ma koje vere bili.
Суверена
Хееј ..Срби!? Где сте? Ако не чувате баке кога ћете чувати? Албанска застава усред срца Србије? Преименили наше библиотеке, наше грађевине... ма шта треба још нда ураде, да пошнемо да спашавамо?
Filip Cosopt
Ovo je strašno! Jedan od razloga zbog kojeg Albanija, kao jedina država koja nije potpisala završni akt helsinškog summita 1975. godine, na kojem su definirane granice postratne Europe, upravo Kosovo. Enver Hoxha: "Ne treba žaliti sredstva za Kosovo jer će se to kad-tad isplatiti u budućnosti" - zaključio je albanski diktator. Stoga je 1978. godine u strukturi CK APR osnovan Ured inozemne propagande koji se nazivao Ured za Kosovo.
Slavica Krsmanovic,glumica
Evropo, sram te bilo ,ako uopste znas sta je to ! Dogodine u Prizrenu .
Vera Sobat
Slavica Krsmanovic, glumica, EU -zemlje NE ZNAJU za - SRAM!!! Jedino sto EU-NATO zemlje interesuje to je sopstveni - interesi, a to ih sjedinjuje sa SAD!!! U istoriji zapada lako mozete da vidite da SRAMOTE oni - nikada nisu imali niti ce imati!!!
Vladimir
Slavice ne morako da cekamo sledecu godinu mozemo i ove da odemo do Prizrena turisticki

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.