У медијима се води битка за науку

Ако некоме приликом упознавања кажете да сте по занимању спортски новинар, неће бити потпитања, евентуално – „кошарка или фудбал”. Али уколико кажете да сте научни новинар – осим потпитања и неверице, сигурно ће се разбуктати и расправа.

Научни новинари постоје у свету, имају и своја удружења, а у Србији нису препознати чак ни у регистру занимања. То је само један од изазова са којима се суочавају запослени у медијима који прате сектор науке, а ту су још и неразумевање уредника за теме које нису „жуте”, непостојање академског курса из ове области на универзитетима па и немогућност да неко докторира (што је одавно препознато на светским универзитетима), а посебна прича је битка коју наука, посебно од појаве ковида, губи од псеудонауке.

Ово су само неки од изазова са којима се суочавају медијски радници којима је сектор „наука”, а о чему се недавно отворено разговарало у новом простору под називом Таван, у Институту за физику у Београду. Овим скупом научних новинара покренут је овогодишњи програм Медијске лабораторије (Медијалаб), коју већ годинама организује одељење комуникација Института за физику, у сарадњи са порталом „Наука кроз приче”. Поред њих, у програм су се укључили и партнери из Центра за промоцију науке и Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Како су рекли Слободан Бубњевић и Марија Ђурић, тема овогодишње школе биће управо изазови научног новинарства, а неке од њих смо побројали на почетку текста.

– Према једином истраживању које је икада рађено у Србији на ову тему, публика која прати науку броји око 200.000 људи. У време ковида појачало се интересовање и грађана и медија, што је било добро, али је убрзо победу однела псеудонаука, јер се појавила огромна група људи који су радије веровали у теорије завере него у аргументе и доказе – подсетио је Бубњевић и додао да се све ово најбоље види на примеру вакцинације и расправа које ни данас нису утихнуле.

Теме којима ће се млади новинари бавити, а то су и теме које су од великог интересовања и за ширу публику, осим вакцина, јесу и климатске промене, етика и вештачка интелигенција.

Директор Института за физику проф. др Александар Богојевић је новинарима саветовао да користе научнике као изворе, да избегавају сензационализам, али да буду интересантни у одабиру тема и саговорника, јер смо, како је рекао на крају – сви на истом задатку.