Фенол остаје иза плочица у кухињама и купатилима

Грађевинска дирекција Србије, која је подигла „смрдљиве зграде” у Новом Београду, тражи да станари пристану на само делимичну санацију њихових зидова од отровног фенола. Уколико одбију, дирекција неће преузети трошкове пресељења и најмастанова за 220 угрожених породица. Тако барем кажу представници станара, док у дирекцији одбијају да било шта коментаришу пре завршетка преговора.

Делимична санација подразумева третирање унутрашњих бетонских површина, али се не би залазило иза керамичких плочица у кухињама и купатилима. Обухваћене не би биле ни фасаде двеју зграда. У једној од њих не би чак била санирана ни прва три спрата.

Простор иза плочица дирекција би заобишла јер се кроз силицијум-диоксид у керамици, како су објаснили, фенол не би могао пробити. То значи да би потенцијално канцерогена једињења остала у зидовима, али заробљена. Ако би прихватили да их од отрова раздвајају само плочице, станари не би смели ни да помишљају да у наредних десет година реновирају купатила, па чак ни да случајно оштете керамичку оплату. Јер, тек после читаве деценије фенол би се, како су им објаснили, природним путем разградио.

Фасаде дирекција не би дирала под изговором да ће се за њих побринути – сунце. Његови зраци, као и озон, разграђују фенол. И метод санације, помоћу УВ лампи и генератора озона, заправо је вештачко убрзање природног процеса дезинтеграције фенола.

– Како нам је рекла представница Института Винча, који је развио метод санације, то не може успети. Природно ће фенол из фасада нестати једино ако се са њих скину и малтер и изолација, десет центиметара дебео слој камене вуне – наводи Иван Радовић, председник скупштине станара једне од две „смрдљиве зграде”, на бројевима 80-82 у Улици Милеве Марић-Ајнштајн.

И за одлуку дирекције да из пројекта санације, који је станарима достављен пре два дана, изоставе три спрата зграде на бројевима 100-102постоји научно образложење, односно интерпретација налаза стручњака из Института Винча.

– У дирекцији кажу да у зидовима тих спратова нису нађене штетне материје. Наводно, оплата у њима премазивана је оплатолом из друге шарже, не из оне која је нанесена на горњим спратовима и испустила фенол. Нећемо се потпуно поуздати у то пре него што направе додатна испитивања – каже Биљана Ђукановић, председница скупштине станара те зграде.

Ни она ни Радовић нису задовољни предлогом дирекције и, како наводе, немају разлога да прихвате само делимичну санацију. На то нису спремни ни упркос, како кажу, својеврсној уцени дирекције.

– На претходном састанку смо их питали када ће се, као што су обећали, састати њихова скупштина како би одлучили да ли ће пристати да нам, уместо пет евра, дају седам евра месечно по квадрату за закуп станова у које бисмо прешли до окончања санације. Са мање новца не може се наћи мали стан, какав је већини нас потребан. Одговорили су нам да се скупштина неће састати док се не усагласимо око пројекта санације. Ако одбијемо, не само што неће разматрати захтев за седам евра, него ће повући и понуду од пет евра. Тако ће на нама остати да плаћамо и ренту за закупљени стан и рату за стамбени кредит а да не знамо када ћемо и да ли ћемо икада моћи да се вратимо у Милеве Марић-Ајнштајн – каже Радовић.

Према пројекту санације, третман би требало да буде завршен до марта идуће године а почетак је предвиђен за октобар. Судећи по расположењу станара, који данас треба да разговарају са представницима дирекције на састанку у Министарству грађевинарства, тешко да ће договор убрзо бити постигнут.

– Мислим да дирекција покушава да уштеди. Потпуна санација би им била скупа па „режу” све ставке за које могу смислити оправдање, иако су одговорни за то што смо се нашли у овој ситуацији. После свега, не можемо пристати ни на шта мање од потпуне санације. У противном, боље да раскинемо уговор и тражимо повраћај новца, макар га потраживали преко суда – наводи Радовић.

В. Вукасовић

-----------------------------------------

Потребно 650 УВ лампи, 20 генератора озона...

За санацију „смрдљивих зграда” нужно је скинути малтер како би се отворио пролаз до бетона који је упио фенол из оплатола. Бетон би, према пројекту, био премазан хемикалијама и изложен зрачењу УВ лампи и озону који би стварали генератори. За то време, ПВЦ површине у становима морале би бити прекривене заштитним фолијама. Третман би се одбијао истовремено на целом спрату и трајао би седам дана.

-----------------------------------------

Поступак захтева

38 радника

250.000 литара хемијских средстава

650 УВ лампи

60 виноградарских прскалица

20 генератора озона,

гомилу каблова од којих би најдужи морао имати чак 750 метара...