Понедељак, 06.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.98	117.68	117.33
	108.37	109.03	108.7
	117.12	117.82	117.47

Аутор: Јелена Чалија

Друштво

12.07.2021 у 18:44

Права хришћана данас угрожена можда више него икада пре

Ово је један од најтежих историјских тренутака за хришћанство јер су угрожени не само његови морални и духовни светоназори већ је доведен у питање и сам опстанак вере. Овом констатацијом започео је своје недавно предавање у београдском Народном музеју Диогенис Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, невладине организације основане 2015. године, која, између осталог, упозорава међународну јавност на конкретне случајеве угрожавања права хришћана или насртаја на њихове светиње. Валаванидис сматра да би заштита хришћанског идентитета требало да буде један од приоритета хришћанских цркава, наводећи да се, према извештајима различитих међународних организација, сваке године догоди између 3.000 и 4.500 напада на ову верску заједницу или њене светиње. – Паралелно с

Друштво

12.07.2021 у 09:05

Уместо одласка на хаџ – искрена молитва

Другу годину заредом муслимани из Србије, попут оних из других земаља света, не могу да оду на хаџилук у Меку и обаве пету темељну дужност ислама. Због пандемије вируса корона, а како би се спречило ширење заразе, хаџ је и ове, као и прошле године, ограничен на мањи број верника, и то на оне који долазе из Саудијске Арабије. Прошле године обреде хаџа обављало је свега 1.000 ходочасника, ове године, 11. јула, хаџилук ће у Меки започети много већи број њих, 60.000 муслимана, али је то и даље веома мало будући да уобичајено у ово доба године Мека постаје место молитве за око два и по милиона верника из целог света. Суштински је то велика опомена целом људском роду, констатује у разговору за „Политику” Мустафа Јусуфспахић, муфтија београдски Исламске заједнице Србије. – Опомена је када

Друштво

01.07.2021 у 17:30

Одлазак последњег преживелог учесника пробоја из логора Јасеновац

Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, преминуо је у 99. години, саопштио је јуче Музеј жртава геноцида. У саопштењу се подсећа на биографију Зукола, који је рођен у Новској 1922, а заједно с братом, као италијански држављани и симпатизери народноослободилачког покрета, успео је да избегне позиве за мобилизацију у јединице хрватског домобранства. Када је 1943. године средњи брат Томислав мобилисан у италијанску војску, Базил и он одлучили су да се прикључе партизанском покрету. Исте године најстарији брат Стјепан и Базил ухапшени су у кратком временском размаку и везани жицом пребачени су у новембру 1944. у Јасеновац. Музеј жртава геноцида даље наводи да су Базил и Стјепан у логору распоређени у радну групу седам – разни теренски

Друштво

08.06.2021 у 18:00

Највећи могући опрез у процењивању стварне смрти

Хришћанске цркве у начелу одобравају трансплантацију јер је њен циљ очување светиње живота, али упозоравају и да овом сложеном питању треба прилазити опрезно, како се добро дело не би изврнуло у своју супротност. Цркве и верске заједнице питању донирања органа приступају с дужном пажњом и већина има десетине страница студија и докумената у којима се ова важна тема детаљно елаборира. Ово је само кратки приказ најважнијих начела којима се традиционалне цркве и верске заједнице у нашој земљи воде. Полазна тачка у сагледавању тема у вези с трансплантацијом, по речима епископа бачког Иринеја, који је написао текст о томе још 2011, јесте неприкосновена вредност, слобода и достојанство људске личности и светиња живота као неопозивог дара Божје љубави, каже протојереј-ставрофор Владимир

Друштво

06.06.2021 у 20:00

Манастир Матеич: сведок векова и немара

Доминира крајоликом и сведочи о немањићкој прошлости овог краја, из Куманова се, кажу, види голим оком, али су путеви до њега лоши и може му се доћи у походе само теренским возилом. То је, међутим, најмање важан разлог због чега је манастир Матеич, посвећен Успењу Пресвете Богородице, једна од најзначајнијих српских средњовековних задужбина, данас, као и годинама уназад опустео, тешко оштећен, запуштен. Маузолеј царице Јелене и младог Уроша Петог Немањића из око 1345. године, с јединственом дванаестостраном главном куполом и вредним живописом, најтеже тренутке своје дуге историје преживљавао је управо у наше дане, 2001. године, када су га као своју базу користили албански сепаратисти који су нанели тешка оштећења на комплексу. Од тих рана манастир се ни данас није опоравио, као што се

Култура

03.06.2021 у 20:00

Косовизација угрожава баштину на КиМ

Најопаснији вид насртаја на српску културну и духовну баштину на Косову и Метохији јесте њена косовизација која подразумева подвођење српског наслеђа под наслеђе које припада свима, а о којем се стара држава, односно тзв. република Косово. На ово је јуче, другог завршног дана скупа „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији”, организованог у Српској академији наука и уметности, указао професор др Дарко Танасковић, говорећи о Унеску и српском културном наслеђу на Космету. Професор универзитета у пензији и некадашњи амбасадор наше земље при Унеску, проф. др Танасковић истакао је да су насртаји на српска културна и духовна добра на КиМ стални, некад мањег некад већег интензитета, као и да постоје три метода расрбљавања тог наслеђа. Један је деструкција,

Друштво

29.05.2021 у 16:30

Могуће одлагање избора новог црногорског митрополита

Последица „поузданих” сазнања да ће нови митрополит црногорско-приморски бити изабран већ другог радног дана заседања Светог архијерејског Сабора, што се није десило, бројних написа да је једини кандидат за то место епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и, коначно, отворене политичке подршке коју му је у име „народа Црне Горе” пружио црногорски премијер Здравко Кривокапић биће највероватније да нови митрополит црногорско-приморски неће ни бити изабран. Седницу Сабора, чији је радни део почео у уторак у крипти Храма Светог Саве, све време је пратио медијски притисак да се изабере наследник блаженопочившег митрополита Амфилохија, али и да то буде владика Јоаникије, који је тренутно администратор Митрополије црногорско-приморске. Делу епископата, чини се, више него сам кандидат сметао је

Друштво

29.05.2021 у 09:26

Саборске одлуке доносе се једнодушно или гласом већине

Доносећи одлуке, не у своје лично име, већ у име српске цркве, архијереји окупљени на заседању Светог архијерејског сабора, чије је овогодишње пролећно заседање почело у понедељак, и овог пута раде под будним оком јавности, с видљивим и мање видљивим притисцима, али и очекивањима шта би требало, а шта не да се нађе међу одлукама. Чини се да део јавности и пре него што су почели заседање и расправа о одређеним питањима већ зна оно што још ни сами архијереји не знају: ко ће бити нови епископи и ко је виђен за члана Синода и када ће се о чему гласати, када ће се Сабор завршити. Најмање се, изгледа, зна о томе какво је, у ствари, тело Свети архијерејски сабор, шта оно представља у устројству цркве и како према црквеним прописима изгледа његов рад. Коначно, како доноси одлуке које су врло

Друштво

24.05.2021 у 08:48

Сабор СПЦ о канонском поретку у САД и ситуацији у Црној Гори

Први пут под председавањем патријарха српског Порфирија и први пут у крипти Храма Светог Саве – редовно заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског сабора Српске православне цркве почиње данас у Београду. Биће ово прво заседање после две године, будући да се због пандемије вируса корона српски архијереји нису састајали од маја 2019, не рачунајући изборни Сабор у фебруару ове године. Не чуди стога што се, према незваничним сазнањима, очекује широк спектар питања којима ће се Сабор СПЦ бавити: од положаја српске цркве у земљама региона, канонских питања на северноамеричком континенту, избора нових архијереја, до црквеног школства и обнове Храма Светог Саве. Иако нека од њих значе и озбиљне изазове за српску цркву, уочљиво је да ово заседање највишег црквеног тела почиње без

Друштво

09.05.2021 у 21:33

Краљ Милутин – градитељ цркава светске културне баштине

За данашње историчаре он је несумњиво један од најзначајнијих српских владара из лозе Немањића, док је за свог савременика архиепископа Данила Другог „ненаситни зидатељ божаствених цркава” и „добри пастир умних оваца целе своје области”. Краљ Стефан Урош Други Милутин Немањић удаљен је тачно 700 година од нас – тачније толико се ове године навршава од његовог упокојења (1321). Тим поводом увелико се припрема велики међународни симпозијум посвећен овом значајном владару чији је историјски траг и данас и те како присутан на нашим просторима, пре свега преко цркава и задужбина које је градио, а које су видљив споменик његових напора и моћи. Међународни интердисциплинардни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе” окупиће различите стручњаке на

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Јелена Чалија

06.02.2023 у 14:14

Горска служба спасавања допремила помоћ житељима подголијских села

06.02.2023 у 14:11

Вежба за случај нуклеарне ситуације у Србији 8. и 9. фебруара

06.02.2023 у 14:00

Стручњак предвидео земљотрес пре три дана на Твитеру

06.02.2023 у 13:53

Вечери италијанских нота

06.02.2023 у 13:47

Почеле пробе представе „НЛО” у Атељеу 212

06.02.2023 у 13:42

Гребање испод површине