Петак, 30.07.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.21	117.92	117.57
	98.67	99.26	98.96
	108.77	109.43	109.1

Аутор: Јелена Чалија

Друштво

25.10.2020 у 22:00

Покушавају да елиминишу Богословски факултет из академске заједнице

Вест да је проф. др Родољубу Кубату, предавачу на Православном богословском факултету (ПБФ) на предмету Стари завет, уручен отказ на факултету на основу одлуке Светог архијерејског Синода да му повуче благослов за службу учења, што је према статуту овог факултета неопходни услов за рад, била је тема и на недавној седници Сената Универзитета у Београду. Своје чуђење том приликом није крила ректорка УБ проф. др Иванка Поповић, која је и пре овог случаја медијима изјавила да би ПБФ требало да размисли о својој позицији у окриљу универзитета. Иако то није директно речено, стиче се утисак да део универзитетске заједнице, када говори о решавању питања ПБФ, жели да овај факултет измести или из окриља цркве или из окриља универзитета. Говорећи о овим питањима, митрополит

Друштво

24.10.2020 у 15:51

Отпуштени професор не прихвата одлуку Синода

На званичној страници Православног богословског факултета јуче и даље на списку редовних професора др Родољуб Кубат, предавач на Катедри за Стари завет, од пре неколико дана, судећи по решењу које је добио, није више професор овог факултета. Свети архијерејски Синод повукао му је одобрење за службу учења, по факултетском статуту неопходан услов да би неко био наставник на ПБФ-у, због чега му је декан факултета уручио отказ. У решењу се наводи да је Синод одлуку донео на основу Статута ПБФ-а, правилника који регулише положај запослених и радно ангажовање, Устава СПЦ, али се решење позива и на Закон о раду. Случај је завредео пажњу и ректорке Иванке Поповић, која је новинарима рекла да не памти да се на универзитету догодио такав случај. Сам др Кубат у изјави за „Политику” каже да

Друштво

02.10.2020 у 21:00

Нове сумње у старе бројеве преминулих од ковида 19

Ажурирају се сваког дана, а често буде нове сумње – званични подаци о броју оболелих и преминулих од ковида 19 поново су у жижи јавности, а надлежни обећавају да ништа неће бити сакривено и да ће свака бројка бити проверена. Повод за ове сумње биле су недавне изјаве члана Кризног штаба за сузбијање ковида 19 и епидемиолога београдског Завода за јавно здравље др Предрага Кона да је у престоници било три пута више умрлих него што је то систем забележио о чему је први пут говорио у интервјуу за „Политику” средином септембра. „То апсолутно није тачно, стојим иза тога да није утемељено ни на једном доказу”, био је децидан јуче министар здравља Златибор Лончар коментаришући овакве наводе. Ресорни министар раније је најавио да ће се ревизија података радити, да је то уобичајено, а јуче

Препоручујемо

01.10.2020 у 21:00

Крсне славе уз мере предострожности

Ближи се период у години који популарно зовемо сезона слава, време за породицу и пријатеље, за молитву и сећање на претке, прилика да угостимо и будемо гошћени. Од оних који славску свећу пред иконом истог светитеља пале генерацијама уназад до оних који праве гламурозне гозбе, нешто између свадбе и покушаја холивудске журке где баш и нема места за породичне иконе, сви су део „корона стварности” и требало би да томе прилагоде и своје славље. Домаћи епидемиолози већ су упозорили да треба избегавати велика кућна славља, као и сва већа окупљања у затвореном простору. Суштина обележавања крсне славе, уосталом, и није у томе да угостимо што више људи. Баш због тога, презвитер Глигорије Марковић, свештеник у вождовачкој Цркви Светог цара Константина и царице Јелене, каже да корона није

Друштво

30.09.2020 у 21:00

Добри екуменски односи важнији од канонизације Степинца

Јединство цркава поменуо је у недавном интервјуу хрватском „Гласу концила” кардинал Пјетро Паролин, секретар Свете столице, одговарајући недавно на питање када ће загребачки надбискуп Алојзије Степинац бити канонизован – жеља је да то проглашење светим не изазове сукобе, већ сагласје. Још је необичнији био одговор папе Фрање, који је одговарајући на исто питање, похвалио српског патријарха за спремност да се разговара о спорним питањима, а за Српску православну цркву канонизација Степинца јесте спорна. Опрез папе Фрање у погледу довршавања поступка канонизације блаженог кардинала Алојзија Степинца произлази из чињенице да поглавар Римокатоличке цркве није само католик већ и хришћанин, што су неки, посебно у Хрватској, били склони да превиде, као и зато што је унапређивање екуменског

Друштво

28.09.2020 у 21:21

Српски патријарх заточеник у оба светска рата

Црква има свој вековни поредак који се не сме нарушавати под утицајем политичких прилика и не може изаћи у сусрет молбама да се Македонцима да самосталност мимо канона, а ако би се определили за неку „одметничку авантуру” то ниједна православна црква не би признала. Питање самосталности Македонске православне цркве поново је ових дана актуелизовано молбама да им васељенски патријарх да аутокефалију, а актуелно звучи и цитирана позиција поглавара Српске православне цркве од којег се независност, иако би по канонима тако требало, више и не тражи. Цитирани ставови, у ствари, изречени су још у мају 1947. на једном састанку у Патријаршији, а тадашњим функционерима представио их је патријарх Гаврило Дожић. Заробљеника аустроугарских и немачких логора у два светска рата, клирика Васељенске

Друштво

20.09.2020 у 21:00

Завршен мозаик на 15.000 квадратних метара

Један од највећих у свету, јединствен по много чему, мозаик Храма Светог Саве на 15.000 квадратних метара завршен је. Дорађују се још само ситнице, а до краја октобра очекује се да буду готови и остали унутрашњи радови у врачарској светињи. Упркос пандемији вируса корона, која је на тренутак потпуно зауставила све, а сада и успорила бројне активности, викарни епископ ремезијански Стефан, старешина Храма Светог Саве, каже за „Политику” да радови иду планираним током. Он додаје да је тренутно 200 радника у храму, поставља се централни полијелеј у самој светињи, а испред ње плато се поплочава и уређује прилепским каменом. Ускоро ће стићи и бронзана улазна врата на којима је исписана молитва на 24 језика, па би уређење врачарске светиње требало да буде готово до најављеног доласка високе

Друштво

07.09.2020 у 16:24

„Зелена карта” променила живот младим Ужичанима

Таман када су се Александар и Марија Николић, брачни пар који неколико година живи у Сједињеним Америчким Државама, одлучили да заплове водама приватног бизниса и купе хотел, наишли су на неочекивану препреку. Александров пословни план био је одлично разрађен, банка им је одобрила кредит за куповину хотела „Харбурејџ ин”, био је месец март и убрзо – хотел је затворен због пандемије ковида 19. Ипак, како за „Политику” описује један од њихових гостију Милош Растовић, који живи у Питсбургу, посао им је одлично кренуо за време летње сезоне и све собе су резервисане. Милош Растовић из Српског народног савеза „Американски Србобран” каже да се определио да годишњи одмор проведе у држави Мејн, у градићу Бутбеј Харбур на Атлантском океану, баш како би одсео у хотелу који држе двоје

Друштво

24.08.2020 у 21:18

Небеска ботаника раба божјег Небојше М. Стојановића

У неким будућим деценијама када не буде нас, кад можда и магла заборава прекрије део српске историје, један кестен у порти цркве у Жаркову, на Чукаричкој падини или Кошутњаку, сведочиће о томе где су српском народу корени. Посађен у лето 2020, питоми кестен донет из манастирске шуме Високих Дечана и за сто, двеста, четристо година биће живи споменик давних времена и веза са извориштем духовности, историје, традиције, са данас угроженим светињама на Косову и Метохији. Са таквим је мислима Небојша М. Стојановић започео своју акцију садње светих стабала у двориштима цркава и манастира. Назвао је „Небеска ботаника” и сажео у том свом православном еколошком програму идеју да је све у природи повезано, да је свако живо биће Бог створио са одређеном наменом и циљем, да су биљке око нас

Друштво

10.08.2020 у 21:21

Лечење старих докумената у Архиву СПЦ

Када је својевремено обилазио Архив Српске православне цркве, тада смештен у неусловним просторијама у звонику Цркве Светог Марка у Београду, директору Архива Србије Мирославу Перишићу у рукама се методом случајног узорка нашао документ из 1832. године. Чак и тада, у несређеној архиви, привремено остављеној, па онда дуго година и заборављеној, није било потребно много трагати да би се нашао документ стар више од 150 година. Године у којима се вредна грађа, значајна не само за историју цркве већ и за националну историју, јер ту су и пописи становништва из 19. века или описи заразних болести из тог периода, чувала у црквеном звонику, сада су за нама и Архив СПЦ од прошле године коначно има своју зграду и активно ради на заштити докумената, конзервацији и рестаурацији. Конзерваторска

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Јелена Чалија

30.07.2021 у 19:41

Зрењанин раскинуо уговор са инвеститором фабрике воде

30.07.2021 у 19:25

Moже ли новчана помоћ државе да повећа наталитет

30.07.2021 у 19:12

Додик сам себе пријавио Тужилаштву БиХ због негирања геноцида

30.07.2021 у 18:38

Скупштина Српске усвојила закон о непримењивању Инцкове одлуке

30.07.2021 у 18:25

Укинут притвор бившем председнику општине Палилула

30.07.2021 у 17:25

Препоруку за трећу дозу даваће изабрани лекар