Петак, 23.07.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.2	117.91	117.56
	99.57	100.17	99.87
	108.23	108.88	108.56

Аутор: Јелена Чалија

Друштво

27.07.2020 у 21:21

Монографија о Косову и Метохији је благослов, а не дипломатски скандал

„Чињеницама и документима боримо се против покушаја крађе свог наслеђа”, написао је пре неколико дана на свом твитер налогу игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава Јањић, поделивши испод објаве линк ка онлајн издању монографије „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије”. Луксузна књига на енглеском језику која је недавно привукла пажњу јавности када се појавила у позадини једне фотографије на „Твитеру” – састанка Оливера Вархељија, комесара ЕУ за проширење и суседство, и Александра Вучића, председника Србије, у канцеларији српске мисије при Европској унији – доступна је и у електронском облику. Тако ће Виола фон Крамон, известилац за Косово у Европском парламенту, којој је упала у очи монографија на слици са састанка и која ју је прокоментарисала речима: „Мислим да заслужујемо

Друштво

26.07.2020 у 22:00

Први послератни свештеник међу Црнотравцима

На славу Светог Прокопија педесетак мештана дошло је у Цркву Светог Николе на службу, већина са маскама, иако тада у Црној Трави није било ниједног случаја оболевања од опаког вируса корона са којим се последњих месеци бори цео свет. Црнотравска црква је стара, саграђена 1635. године, на темељима светиње с краја 12. века, и то да има новог свештеника баш и не би била нека вест да није реч о првом свештенику у Црној Трави после више од седам деценија. Практично од завршетка Другог светског рата, Црна Трава није имала свог свештеника, док се прошлог лета протојереј Миомир Јевтић, иначе у пензији, сам није пријавио да дође у овај крај. И од тада путује из свог дома у Алексинцу до својих парохијана и њихових махала, до Цркве Светог Николе у којој су тек пре неколико година обновљена

Друштво

15.07.2020 у 10:29

Приватне лабораторије почињу да тестирају на корону

Лабораторије приватних здравствених установа почеће у најкраћем року да тестирају грађане на присуство вируса корона, чиме ће се, барем донекле, растеретити капацитети државних установа будући да су тренутно у појединим попуњени термини до краја месеца чак и за тестирање на лични захтев, односно оно које грађани сами плаћају. Микробиолошке приватне лабораторије имају кадар, простор и опрему да самостално обављају и пи-си-ар тестирања Како је за „Политику” речено у Асоцијацији приватних здравствених установа и приватних пракси Србије, јуче и прекјуче су финализовани договори око серолошког тестирања (тзв. брзи тест), након што је асоцијација обавештена да је по закључку Владе Србије, приватним здравственим установама одобрена куповина брзих серолошких и хемилуминисцентних тестова

Друштво

07.06.2020 у 22:40

Важно је да знамо чији смо и коме припадамо

Стари српски средњовековни манастир Рмањ пет пута је рушен и обнављан, три пута су га палили Турци, затим су га бомбардовали Немци 1941, да би деведесетих година био на мети муслиманских војних јединица. Његова најновија обнова датира у наше дане, а његова историја много говори о животу епархије у којој се налази – Епархије бихаћко-петровачке – у којој православни Срби живе вековима, у таласима мира и обнове и поновних ратова и рушења. Тачно је тридесет година откако је Епархија бихаћко-петровачка обновљена, а на њеном је челу од 2017. епископ Сергије, који је и сам делио судбину народа Босанске Крајине, из које је родом. Био је избеглица када је с братством прогнан из манастира Рмањ на самом крају рата деведесетих, али и повратник – у светињу је поново дошао 1998, да би пре три године

Друштво

31.05.2020 у 21:00

Од паљења књига до присвајања споменика

Биће да је и то део словенског духа: волимо да нас славље окупи, али нам се омакне да се за славском трпезом и посвађамо. О празнику Светих Ћирила и Методија 24. маја, који се прославља и као Дан словенске писмености, на оштре реакције у бугарским медијима наишла је изјава премијера Северне Македоније Оливера Спасовског да је ћирилица направљена за стандардизацију македонског језика. Поновљен је и добро познати став Бугарске да македонски језик једноставно не признају, али су ове године Срби из Скопља алармирали САНУ, позивајући је да реагује на књигу Бугарске академије наука у којој се наводи да су бугарски корени језика у крајевима од Дунава до Ђевђелије и од Копаоника до Тимока, Пчиња и Охрида. Професор др Александар Милановић с Катедре за српски језик Филолошког факултета у

Друштво

26.05.2020 у 12:18

Мостарска Саборна црква све ближа свом предратном изгледу

Изгледом све више личи на разгледнице из неких срећних година с краја прошлог века са најзначајнијим симболима Мостара: груби грађевински радови на обнови Саборне цркве Свете Тројице стигли су до самог краја. Тренутно се завршава „капа” на звонику на који треба да се постави, већ завршени, велики позлаћени крст, а уз то, остало је да се заврше фасадерски радови на звонику и северном и јужном зиду храма, описује за „Политику” ток обнове ове светиње протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, мостарски парох. ̶ Тиме ћемо завршити грађевинске радове на храму и вратити му предратни спољашњи изглед ̶ истиче наш саговорник. Својевремено највећи храм на Балкану и до градње Храма Светог Саве највећа богомоља под јурисдикцијом СПЦ саграђена је 1873, а потпуно срушена у ратним

Друштво

24.05.2020 у 21:00

Живопис – мост између векова

Четврт века је протекло откако је, блистајући споља, храм Успења Пресвете Богородице у Сакраменту (Калифорнија) заблистао и изнутра: 1995. године завршен је живопис, који је цркви, осим лепоте, додао још једну особеност. То је први српски храм у Америци у целости живописан руком једног српског уметника: иконописца и свршеног богослова Милоја Милинковића. Ових дана, Милоје Милинковић му се опет вратио, да поправи делове живописа које су оштетиле упорне калифорнијске кише. Са тог новог посла, присећа се у разговору за „Политику“ свог првог сусрета са овом светињом Српске православне цркве, Епархије западноамеричке, која је проглашена за „најлепшу грађевину Америке и Канаде зидана циглом“. Саграђена 1984, две године по завршетку градње, из Србије је стигао иконописац да подари храму и

Друштво

20.05.2020 у 21:00

Да ли је од вируса корона оболело и свето причешће

Ретки су они које није погодио вирус корона: више од 10.000 грађана Србије бори се или се изборило са овом болешћу, а на овај или онај начин пандемија је директно утицала на животе свих осталих. Од тога да многи неколико недеља нису видели најближе чланове своје породице, да су канцеларију или учионицу заменили сопственим домом, до тога да нису могли да, кад пожеле, оду у шетњу или до продавнице... Ни црква није остала ван промена које су захватиле све делове друштва, а чији је циљ био спречавање ширења заразе ковидом 19. Од потпуног затварања цркава, служби без присуства верника, до ношења маски и држања дистанце међу верницима на литургијама, коришћења дезинфекционих средстава, препорука да се не целивају иконе... Очекиван је био став епидемиолога, не само у нашој земљи, да

Регион

17.05.2020 у 21:00

Духовни храст

Узбуђеним грађанима, окупљеним у те касне вечерње сате испред епархијског двора у Никшићу, поручио је да не праве инциденте, не вређају полицију, а да ће они мирно и цивилизовано поћи на саслушање. „Данас је, браћо, Свети Василије Острошки... нема потребе ни за каквим узбуђењима”, рекао је владика будимљанско-никшићки Јоаникије пре него што је напустио епархијску зграду. Неколико сати касније, њему и осморици свештеника одређен је притвор од 72 сата. „Због непоступања по здравственим прописима.” Раме уз раме с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем предводио је епископ Јоаникије, од усвајања Закона о слободи вероисповести, литије у бројним црногорским градовима. Позивао је на мирну, хришћанску борбу за истину и правду, дивио се народу који достојанствено корача улицама многих

Друштво

16.05.2020 у 22:00

Усташкој „језичкој чистоћи” није место у српској учионици

О недавном часу хрватског језика за ученике осмог разреда, емитованом на Радио-телевизији Војводине као део наставе на даљину, на којем се говорило о „језичкој чистоти” у Независној држави Хрватској, требало би барем један час издвојити да се прокоментарише све што је у њему проблематично дато, каже за „Политику” проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. Час је убрзо скинут са „Јутјуба”, уџбеник са спорном лекцијом повучен одлуком министра просвете Младена Шарчевића, али „млеко је већ проливено”. Лекција у којој се наводи да је НДХ водио бригу о чистоти и правилној употреби хрватског језика избацивањем из употребе пре свега србизама, као и да су језикословци у Краљевини СХС поистовећивали српски и хрватски језик, већ је одјекнула у јавности.

Претходна Следећа

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Почетна / Јелена Чалија

23.07.2021 у 22:52

Четири медаље српских математичара на олимпијади – злато, два сребра и бронза

23.07.2021 у 22:27

Вулин: Поштеније је да Хрватска стави на евро Степинца или Будака

23.07.2021 у 22:12

Због имовине Јевреја Пољска на прагу сукоба са САД

23.07.2021 у 22:02

У Ламаншу спасено 42 мигранта у покушају да стигну до Велике Британије

23.07.2021 у 22:00

Заплењен највећи дрон нарко-мафије

23.07.2021 у 21:30

Маја Поповић: Преиспитати одговорност судије у случају саобраћајне несреће на Карабурми