Субота, 28.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.18	117.89	117.54
	108.94	109.59	109.26
	113.75	114.43	114.09

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

26.11.2021 у 15:06

И храбри и нови и сасвим луди свет

Доделом награде за животно дело нашем редитељу, сценаристи и драмском писцу Горану Марковићу и пројекцијом филма „Француска депеша” („The French Dispatch”) култног америчког редитеља Веса Андерсона, вечерас у Београду почиње 27. Фестивал ауторског филма. На фестивалу који ће се паралелно одржавати у још 10 српских градова, у 11 програмских целина биће приказано више од 80 филмова, од којих ће се њих 12 такмичити за гран при, награду за најбољу режију „Александар Саша Петровић”, као и за награду „Гордан Михић” за најбољи сценарио. За легат награду професора Владе Петрића, за најсинематичнију секвенцу у играном филму у част Славка Воркапића, такмиче се сви филмови. Неке од њих не би требало сада пропустити. Рецимо овогодишњег берлинског победника, филм румунског аутора Радуа Жудеа са

Култура

25.11.2021 у 22:15

Зрнце хумора и много горчине

Мене су учили да су тебе измислили само да би народ држали у незнању – каже Стојан обраћајући се богу у још недовршеној цркви, у нади да му једино он може скинути изненадно појављени светлећи ореол изнад главе због којег га се људи плаше и избегавају га. Како се бог тим поводом није огласио, сиротом Стојану није преостало ништа друго до да послуша своју жену Наду и почне да чини грехове. Нада рачуна да ће се после три почињена „осредња” греха (ленчарење, ждрање и завист), која би се могла рачунати као један велики, њен муж отарасити нежељеног ореола и опет постати онај стари. Какав? Па, безгрешни поштењачина и добричина који још своју партијску књижицу није бацио. Стојан је био и остао искрени комуниста, све до тог инцидента са ореолом, после чега се у њега уселила сумња и у себе самог

Култура

24.11.2021 у 20:00

Под руку са Полом Верховеном

Белигијско-француска глумица, телевизијска водитељка и писац Виржини Ефира (1977, Брисел), постала је популарна захваљујући романтичној телевизијској серији и филму „У кревету са Викторијом”, појавила се и у филму „Она” Пола Верховена да би сада заблистала и у његовој „Бенедети”. После светске премијере на 74. Канском фестивалу овај филм ће се сада наћи и пред гледаоцима 27. Фестивала ауторског филма у Београду. На 78. Венецијанском фестивалу Ефира је била и чланица жирија, а у независном програму „Дани аутора” приказан је и филм „Меделен Колинс” Антоана Бароа у којем игра лик Жудит Фове, младе жене и мајке која у две државе води двоструки живот. У оба ова филма Виржини Ефира је у сложеним драмским улогама, с тим што је улога Бенедете – часне сестре посвећена Исусу живела у тосканском

Култура

23.11.2021 у 20:00

Филм као магија нашег хаотичног времена

Грузин Александар Коберидзе (1984, Тбилиси), сценариста и редитељ, после успеха свог дугометражног првенца „Нека лето никад не дође”, упустио се у нову чудесну авантуру створивши филм „Шта видимо када гледамо у небо”, који је на овогодишњем 71. Берлиналу освојио награду међународног жирија критике Фипресци, а за који дан српску премијеру имаће на 27. Фестивалу ауторског филма у Београду. У трочасовној саги о љубави и о судбинским размимоилажењима, Коберидзе нуди све могуће благодети поетски снажног магичног реализма у филмској уметности. Све оно што тако ретко приметимо у стварности из свакодневног живота, Коберидзе сада ставља у филм. Капљање воде са уличне чесме, конзерве пића које покреће ветар, неправилни низови паркираних аутомобила, звезда која се помаља поред суседне зграде,

Култура

19.11.2021 у 20:00

Нестали очеви и криза колективног идентитета

Још са кратким филмом „Слонови никада не заборављају”, приказаним својевремено у Кану, сценариста, редитељ и продуцент Лоренцо Вигас (Мерида, Венецуела, 1967) скренуо је на себе пажњу светске филмске јавности, да би круна његовог тек започетог филмског стваралаштва био дугометражни филм „Из далека” за који је 2015. године освојио „Златног лава” на 72. Венецијанског фестивала, првог који је икада отишао у Венецуелу. Тематски, још са његовим кратким филмом започета је триологија о недостатку очинске фигуре, која је настављена филмом „Из далека” и сада заокружена и завршена филмом „Кутија”, премијерно приказаним на 78. Венецијанском фестивалу и пре неколико дана награђеним „Сребрним Александром” за најбољу режију на 62. Солунском фестивалу. У „Кутији” Вигас сада приповеда о дечаку

Култура

16.11.2021 у 22:00

„Златни Александар” француском филму

Солун - Награда „Златни Александар – Тео Ангелопулос” за најбољи филм 62. Солунског фестивала, и десет хиљада евра, према одлуци жирија, у чијем је раду учествовао и наш светски прослављени дизајнер звука Роланд Вајс, припала је француском филму „Мекани” („Softie”/„Petite nature”) Самуела Теса, који је своју светску премијеру летос имао на 74. Канском фестивалу у програму „Недеља критике”. Самуел Тес, француски глумац, сценариста, редитељ и продуцент, коаутор награђиваног филма „Парти герл”, сада нуди интимну, деликатну горко-слатку, једноставну али и дубоку причу о нежном, анђеоски плавокосом десетогодишњаку Џонију, суптилно истражујући различите аспекте емоционалног и сексуалног буђења детета предтинејџерског узраста у чијем животу нема много поезије (оца једва познаје, мајка је

Култура

15.11.2021 у 22:00

Сваки дуг је зао друг

Солун – Пред саму завршницу 62. Солунског фестивала, који се уз строго контролисане здравствене мере вратио у дворане у којима се традиционално одржава, у оквиру главног такмичарског програма одржана је и светска премијера грчко-српско-албанског копродукцијског филма „Стадо оваца” Димитриса Канелопулоса, до сада познатог као творца многих кратких играних и документарних филмова. Уз мањинску подршку Филмског центра Србије, у копродукцији Снежане Пенев ван Хаувелинген и уз оригиналну музику коју је компоновао наш Дејан Пејовић, Канелопулосов филм оставио је врло добар утисак као драма о спирали злочина која се рађа и буја међу грчким дужницима. Међу њима је и Танасис (Арис Серветалис), марљиви узгајивач цвећа и украсних биљака на омањој плантажи изван града, али и његови другари – све

Култура

12.11.2021 у 20:00

Разрушена кућа мог детињства

62. СОЛУН Солун – Велики стамбени објекат у Пном Пену, назван „Бела зграда”, још 1963. године заједнички су дизајнирали камбоџански архитекта Лу Бан Хап и његов француско-украјински колега Владимир Болијански, према урбанистичким плановима реновирања које је осмислио модернизатор Ван Моливан још у време краља Сиханука. Ова државна зграда у срцу града, намењена службеницима министарства културе, потпуно је испражњена у време владавине Црвених кмера, када је тада опустошени Пном Пен постао прави град духова. Осамдесетих година прошлог века после политичког пада злогласних Црвених кмера чије су крваве акције пуниле насловне странице светских медија па и „Политике”, „Белу зграду” су поново населили уметници, па и отац младог камбоџанског филмског аутора Кевича Неанга, иначе вајар који је

Култура

11.11.2021 у 20:00

О појединцима, друштвима и филму

Солун - Под слоганом „Правило игре” као директном асоцијацијом на класично ремек-дело Жана Реноара – у атмосфери неизвесности због значајно повећаног броја заражених ковидом 19 и непрестаног очитавања ку-ар кодова који сведоче о вакцинацији или свежем негативном тесту (ни кафа се у башти на отвореном не може без провере тога попити), уживо се после готово две године поново одржава Солунски фестивал дугометражног играног филма. Какво је сада фестивалско-филмско правило игре? Сасвим одговара лудилу и сну (кошмару) ове нове ере. Филмови су ту, пред вакцинисаном и невакцинисаном публиком која свакодневно мора да доказује да својим боравком у дворанама неће угрозити ничије здравље. У пандемијском Солуну се број програмских целина и самих филмова није смањио. Смањен је број физички присутних

Култура

08.11.2021 у 20:00

Грчки преглед српског филма

Солун – После летошњег тријумфа на 55. Карлове Вари фестивалу са освојених пет награда и оном најзначајнијом – „Кристалним глобусом” за најбољи филм главног такмичарског програма, филм „Страхиња Бановић” Стефана Арсенијевића наставља свој узбудљиви међународни фестивалски живот. Под међународним насловом „Док ме ноге носе” ова Арсенијевићева велика и хуманистичка љубавна прича, уравнотежена између тачних документаристичких слика и приказа једног од најодређенијих проблема нашег доба – миграција и ванвременске српске епске поезије, већ је наишла на изузетан одјек публике на фестивалима у израелском граду Хаифи, на азијској премијери у Пингјау (Кина), одакле су стигле и изврсне критике, у Монпељеу, Луксембургу, Скопљу. Арсенијевић је сада са „Страхињом Бановићем” у Солуну, у драгоценом и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Дубравка Лакић

28.05.2022 у 21:14

Касни финални дуел Лиге шампиона у Паризу

28.05.2022 у 21:00

О Кисинџеровом предлогу: „Компромиси су увек трули“

28.05.2022 у 20:27

Стижу амерички вишецевни системи, руске снаге у офанзиви

28.05.2022 у 19:04

На Тргу републике одржан протест против рата у Украјини

28.05.2022 у 18:50

„Меморандум“ хрватских академика – опасан диктат и уцена

28.05.2022 у 18:24

Односи са Србијом су приоритетни за Црну Гору