Субота, 28.01.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	107.64	108.28	107.96
	116.72	117.42	117.07

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

27.12.2021 у 10:33

Совјетски Савез био је застрашујући рај

Пишући о Достојевском, Лаву Толстоју, Чехову, Булгакову, Мајаковском, Набокову и Данилу Хармсу, у делу „Толстојева брада и Чеховљеве ципеле” (у издању „Лагуне” и преводу са немачког Душице Милојковић), руско-немачки писац Владимир Каминер (1967), предочио је не само животе ових славних Руса већ и важан део руске историје, повест њене идејности и друштвених промена. Каминер је био позоришни и радио-тонац, да би затим студирао драматургију на Позоришном институту у Москви, а 1990. године са породицом се преселио у Берлин. У књизи „Руски диско”, која га је учинила познатим, он је кроз кратке прозе проговорио о берлинској свакодневици на начин словенског блуза. Дошавши у Берлин, почео је да пише на немачком за различите новине и часописе, организовао је представе и постао је један од

Култура

16.12.2021 у 20:00

Памук: Обистинило се све о чему сам писао

Прво издање у свету, на страном језику, новог романа турског нобеловца Орхана Памука „Ноћи куге”, управо је изашло из штампе у београдској „Геопоетици”, а ауторка превода је Мирјана Маринковић. Тим поводом јуче је путем зум апликације омогућена конференција за новинаре, у оквиру које је Памук открио детаље о овој књизи, коју неки критичари сматрају његовим најбољим делом написаним после Нобелове награде, али и о његовом схватању садашњег тренутка у Турској, као и у свету. – Размишљао сам о овом роману четрдесет година, 35 година сам истраживао, а последњих пет година сам писао књигу. Читао сам и о трећој светској епидемији куге, упознао сам детаље дела из 19. века о куги у Хонгконгу. Сада ми људи кажу да имам среће што је моја тема тако актуелна, а пре него што се све ово десило

Култура

09.12.2021 у 17:20

Од сутра „Ноћ књиге”

Манифестација „Ноћ књиге”, 25. по реду, биће одржана од сутра до 12. децембра, на чак 63 локације у књижарама „Делфи” и „Лагуниним” клубовима читалаца у 33 града у Србији и региону (Бањалука, Бијељина, Тузла, Сарајево, Градишка, Приједор, Подгорица, Никшић), као и на сајтовима laguna.rs и delfi.rs, а под покровитељством Еуробанк Србије. Организатори овог својеврсног фестивала књиге су поменути издавачка кућа „Лагуна” и књижарски ланац „Делфи”. На конференцији за новинаре, на којој је представљена ова манифестација, говорили су уредници у „Лагуни” Ивана Мисирлић и Зоран Пеневски, као и нови „Лагунин” аутор Дарко Тушевљаковић. Ивана Мисирлић је истакла да и ову „Ноћ књиге” обележавају велики попусти на издања „Лагуне”, и то за куповину једне књиге 25 одсто, за две 30 одсто, за три 35

Култура

05.12.2021 у 12:58

Медаковићеви сликари неће лако остарити

Капитално дело академика Дејана Медаковића „Српски сликари 18-20. века, Ликови и дела”, после 53 године од првог објављивања из 1968, у новосадској Матици српској, сада има ново издање у „Прометеју” из Новог Сада и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе ( сада је наслов од првобитног „Српски сликари 18. и 19.века” прецизиран на раздобље од 18. до 20. века, јер су анализирана дела уметника чије дело увелико залази у 20. век). Књига обухвата текстове о Христофору Жефаровићу, Захарију Орфелину и Јакову Орфелину, Јанку Халкозовићу, Теодору Крачуну, Теодору Илићу Чешљару, Арсенију Теодоровићу и Константину Данилу, Павлу Симићу, Јовану Клајићу, Новаку Радонићу, Ђури Јакшићу и Стеви Тодоровићу, све до Љубомира Ивановића, Марка Мурата, Уроша Предића и Паје Јовановића. Следеће године

Култура

30.11.2021 у 20:00

Европа није скупина глупака

Нова књига данског писца Јенса-Мартина Ериксена „Хелтер скелтер” (што у преводу означава метеж, збрку) у преводу Предрага Црнковића, и у издању „Пресинга”, шпијунски је роман, који укључује политичку теорију, различите теорије завере, али и сложен дистопијски заплет. Слика Европе у наредним годинама изгледа мрачно. Дејтонски споразум се распао, БиХ је етнички чиста исламска држава, а Данци воде рат са муслиманима. Појављују се ту и реалне личности попут Петера Хандкеа, по речима нашег саговорника „збуњеног и недовољно информисаног аустријског писца”, који поздравља уједињење Србије и Републике Српске; Радован Караџић, који чита своју поезију преко интернета, а Путин пружа војну подршку Данској... Ериксен је после Ханса Кристијана Андерсена најпревођенији дански писац у Србији,

Култура

22.11.2021 у 12:28

У очима јој је увек горело притајено светло

Што више најразнороднијих утицаја, знања и искустава учествује у развоју једне уметничке личности, то је њено стваралаштво слојевитије, и тиме многозначније. Права уметност храни се тајном, која се не може сасвим и до краја докучити. Због тога млади, а талентом и знањем пребогати живот наше сликарке Милене Павловић Барили (5. 11.1909. ‒ 6.03.1945) у последње време све више привлачи пажњу теоретичара уметности, међу којима је и Миодраг Б. Протић, уметник и критичар уметности, један од оснивача Музеја савремене уметности. „Службени гласник” објавио је његову студију „Милена Павловић Барили, Живот и дело”. Ово дело садржи више од сто тридесет њених слика, цртежа и илустрација, као и десетине црно-белих приватних фотографија које доносе причу о њеном животу, по мишљењу аутора у сваком

Култура

17.11.2021 у 20:00

Бајац: Памука оптужују обманути појединци

Нобеловац Орхан Памук, потпредседник Међународног ПЕН центра, и његова Издавачка кућа „Јапи Креди Јаинцилик” оповргнули су оптужбе да нови роман овог турског нобеловца „Ноћи куге” вређа успомену на Мустафу Кемала Ататурка и на турску заставу. Памуков роман објављен је у марту ове године, а јавни тужилац у Измиру покренуо је затим истрагу и послао допис свом колеги у Истанбулу, на основу тврдњи извесног адвоката из Измира, да је аутор наводно у свом делу увредио оснивача модерне турске државе Мустафу Кемала Ататурка и тиме нарушио законе који штите успомену на њега. Истрага је завршена тако што је одлучено да оптужбе неће бити, али после жалбе поменутог адвоката, сада је ово питање поново покренуто. Иначе, турски закон 5816, који се тиче преступа почињених против Ататурка, штити сећање

Култура

15.11.2021 у 15:32

Са Ван Гогом на ручку у Оверу

Као и за многе уметнике и боеме, и за Винсента Ван Гога кафана је била много више од места за обедовање, ту је могао да изнајми собу и да се осети као код куће, па чак и да излаже своје слике. Означавала је место у којем је могао да буде са људима, али да опет буде и сам, да предочава самом себи различите композиције предмета и особа, тоналитете боја. Да се уживи у лица необично обичних, оних који су тешко зарађивали свој хлеб и у свом поштењу постајали узвишени. Јер, према сопственом признању, Ван Гог је био фасциниран људским лицима: „Оно што у мени распаљује највише страсти јесте портрет, модерни портрет. Тражим га у бојама и сигурно нисам једини који га истражује у том правцу. Волео бих, пазите, далеко од тога да кажем да ћу то моћи, иако је то оно на шта циљам, волео бих да сликам

Култура

12.11.2021 у 21:46

Бранио je на смрт осуђене

Чекање сигурне смрти болније је од смрти саме, а управо је тај ужас осетио један од најчувенијих бранилаца у Југославији Филота Фила, почетком четрдесетих година 20. века, у нацистичком логору Маутхаузен. На дан његовог смакнућа, у логору, био је празник Светога Николе, и баш када је Фила стигао на ред, паклени строј за одузимање живота покварио се и он је чудом преживео. Био је затим упућен на тежак рад, и тако је дочекао ослобођење, као логораш од 40 килограма, који се три месеца опорављао у руској болници у Бечу. После те граничне ситуације између светова, донео је одлуку да ће славити Светог Николу и да ће живот посветити одбрани оних које су сви одбацили. И заиста, током тридесетпетогодишње правничке праксе, започете већ 1946. године, ниједном није бранио оштећене, већ само

Култура

11.11.2021 у 22:00

Повратак Камијевом царству побуне

Како ствари данас стоје, дистопије су остварене, а међу њима прва је она орвеловска. У поновном издању филозофско-есејистичке студије „Камијево царство” Милке Лучић, дугогодишње уреднице и новинарке „Политикине” рубрике „Култура” и додатка „Култура, уметност, наука”, у издању чачанског „Градца”, реч је управо о томе да се остварује оно што је Ками написао на почетку свог „Мита о Сизифу”, да је једини озбиљан филозофски проблем – самоубиство. Данашњи човек биће је деструкције, самоубилачки оријентисан, хладни, механички ум, који гладан профита уништава све живо око себе. Тако је Камијево питање о одлуци над сопственим животом прерасло у проблем самоубилачког мотива читавог човечанства. Због тога Милка Лучић у уводу овом издању, после почетне сумње у то да ли данашњи читаоци могу да

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

28.01.2023 у 07:20

Oблачно са снегом, температура до четири степена

28.01.2023 у 07:12

Ивана Вулета тријумфовала на митингу у Карлсруеу, најбољи резултат на свету

28.01.2023 у 00:07

У близини Дољевца у смеру ка Нишу запалио се аутобус

27.01.2023 у 23:48

Немци шаљу тенкове, али Бразил неће да прода муницију

27.01.2023 у 23:42

Адвокати протестују испред суда у Новом Саду због хапшења колеге

27.01.2023 у 23:33

„На добром путу” – дела Шопена и Горецког