Субота, 28.01.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	107.64	108.28	107.96
	116.72	117.42	117.07

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

20.08.2021 у 09:55

Признање „Стефан Првовенчани” уручено Стефану Миленковићу

Традиционално признање Рашких духовних свечаности „Стефан Првовенчани”, Стефан Миленковић примио је од председника општине Рашка Игњата Ракитића, после концерта који је одржао на главном градском тргу. Према образложењу одбора ове манифестације, Стефан Миленковић је најпознатији српски виолиниста. Рођен је у Београду 1977. године. Каријеру је започео веома млад, наступајући са својим првим оркестром када је имао пет година. Са седам година освојио је прву награду на међународном виолинском такмичењу Јарослав Козиан. Постао је познат широм света, када је са својих десет година био позван да наступи пред бившим председником САД Роналдом Реганом, у Белој кући, на божићном шоу програму. После овог наступа, уследио је позив бившег лидера СССР-а, Миахила Горбачова. Наступао је два пута и пред

Култура

19.08.2021 у 16:31

О Југославији, Италији, Богу и патњи

Има ли Италије после Југославије, питање је на које су на истоименој трибини 27. Рашких духовних свечаности поставили учесници, писци, Милисав Савић, Ото Хорват, Ђорђе Матић. Они су у једном животном периоду живели у овој земљи, или и сада у њој живе, као Ото Хорват. Овај разговор, који је водио писац Вуле Журић, размотрио је све идеале, предрасуде, илузије некадашњих Југословена у односу на Италију. Међутим, показало се, како је то рекао Ђорђе Матић, који сада живи у Истри, да је та љубав била и те како једнострана. Ото Хорват је своју фасцинацију Италијом објаснио одрастањем уз стрипове који су махом били италијански, као и наклоношћу према стваралаштву Чезареа Павезеа, кога је учењем италијанског могао да чита у оригиналу. Он сматра да је Фиренца, град у којем је сада, најлепши

Култура

18.08.2021 у 11:07

Отворене Рашке духовне свечаности

Химном „Рашки уранак” Светислава Божића, компонованом на стихове Тиодора Росића, отворене су 27. Рашке духовне свечаности, а композицију је извео хор „Кир Стефан Србин”. Како је саопштено, нови добитник признања „Стефан Првовенчани” је Стефан Миленковић. Свечаности у Рашкој у знаку су слогана „Бити, наравно”, што значи ‒ бити са културом и уметношћу упркос изазовима нашег доба, упркос вирусу који је привидно преузео контролу над нашим животима. Председник општине Рашка Игњат Ракитић манифестацију је прогласио отвореном указујући на јединственост и квалитет програма „Рашких духовних свечаности”, као бренда овог града, који подсећа на традиционалне вредности, наш културни идентитет, важне јубилеје, али и на савремено стваралаштво Србије и света. Ракитић је истакао да је и у току прошле

Култура

14.08.2021 у 17:09

Култура насиља, култура фолирања

Марина Вулићевић Има томе више месеци како се у нашу малу стамбену јединицу у Бубањских жртава 1 доселио један инострани држављанин, и не би било никаквих проблема у вези са тим да је држављанин од оних „воспитаних”, што би се доситејевски рекло, онако баш културних. Међутим, убрзо је почео да испољава преку нарав, да у глуво доба ноћи испушта нељудске крике, праћене још нељудскијим лупањем. Онда се дивљање наставило и током дана, недељом и празницима. Кад је све попримило апокалиптичне размере, неко од комшија се одважи да му одврати ударањем у зид. Тек тада су ствари кренуле по злу, јер је чудни сват странац, па још и мушко, што је и те како на цени ових дана. Не треба му стати на пут, не смеш му се успротивити, ни када оперише изван свог стана. Мушко је то, родно равноправно.

Култура

08.08.2021 у 21:18

Писац је човек, као и сви други

Знало се да Иво Андрић није благонаклон према екранизовању своје прозе, да је био противан било каквом дописивању. Међутим, из прве руке, у новој књизи Михајла Пантића „Приче о писцима”, у издању „Архипелага”, сазнајемо да се Андрићу свидео филм Владимира Погачића „Аникина времена”, и да је он отворено овог филмског аутора и похвалио управо због тога што није дословно испратио његову приповетку. Михајло Пантић нам у овом делу дочарава свој разговор са Погачићем, као што ће, затим, читаоца, пажљиво и с мером, увући у детаље сусрета и сопствене односе са некима од најважнијих аутора српске књижевности. Међу њима су Бранко Ћопић, Данило Николић, Александар Тишма, Борислав Пекић, Милорад Павић, Светлана Велмар Јанковић, Давид Албахари, Душан Ковачевић, и многи други. Поред познанстава са

Култура

03.08.2021 у 14:09

Када је пишчева муза у боци

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у друштву, јер

Култура

28.07.2021 у 22:00

Пишчева муза на дну боце

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у

Култура

15.07.2021 у 12:00

Већина издавача против Сајма књига у септембру

Удружење издавача и књижара Србије, Удружење професионалних издавача Србије и Самостални издавачи сложни су поводом тога да Међународни београдски сајам књига не би требало да буде одржан од 11. до 19. септембра. У званичном саопштењу упућеном Одбору за организацију Сајма књига, Секретаријату за културу града Бреограда, као и Министарству културе и информисања указали су на то да већински део издавача сматра да није могуће успешно организовати Сајам књига под тим условима. „На позив руководства Београдског сајма и Секретаријата за културу града Београда, представници Удружења издавача и књижара Србије (УИКС), Удружења професионалних издавача Србије (УПИС) и Групације самосталних издавача, присуствовали су састанку на коме су обавештени да постоји намера организатора да Београдски сајам

Култура

12.07.2021 у 20:00

Деца су весници промене

Навикли смо да у време пандемије вируса корона слушамо Павла Зелића као магистра фармације, који говори о одобрености вакцина, a сада у издању „Лагуне” читамо и његову збирку прича „Дум-дум”, каo рекапитулацију онога што је до сада написао. Ова књига пак уводи и нове и актуелне сижее, повезане баш са овом новонасталом „ишчашеном” ситуацијом. Зелићеве приче читаоца воде у афричке пределе којима владају деца запоседнута демонима, до Амазоније где живе људи и рибе-зомбији, средњовековног Прага, совјетског гулага, али га и враћају јунаку београдског зоолошког врта ‒ мајмуну Самију, једном од последњих правих животињских примерака међу мноштвом робота. Иако многе од ових прича делују застрашујуће, нада у бољи свет је оно што лебди између њихових редова. У време пандемије вируса корона више

Култура

05.07.2021 у 15:20

Женска борба и сведочанства о усташким злочинима

Књига Марте Брен и Јени Јурдал говорио 150 година женске борбе за слободу, једнакост и сестринство, док Мила Михајловић у свом делу даје документацију о масакру Срба у Далмацији, Лици и Книнској Крајини за време Другог светског рата Међу новим издањима „Чигоја штампе” налази се и књига „Женска борба: 150 година борбе за слободу, једнакост и сестринство”, ауторки Марте Брен и Јени Јурдал, које истичу историјске битке жена, између осталог и за право на образовање, учешће у политици, употребу контрацептивних средстава, једнакост на тржишту рада, повезујући их са разним друштвеним покретима. Резултат је богата панорама феминистичке борбе, која показује напредак који је већ постигнут, као и све оно што би тек требало постићи. Ова књига доноси много тога у огорченим изразима раздражених жена

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

28.01.2023 у 07:36

Саобраћајни удес код Правног факултета, хитну помоћ тражили хронични болесници

28.01.2023 у 07:20

Oблачно са снегом, температура до четири степена

28.01.2023 у 07:12

Ивана Вулета тријумфовала на митингу у Карлсруеу, најбољи резултат на свету

28.01.2023 у 00:07

У близини Дољевца у смеру ка Нишу запалио се аутобус

27.01.2023 у 23:48

Немци шаљу тенкове, али Бразил неће да прода муницију

27.01.2023 у 23:42

Адвокати протестују испред суда у Новом Саду због хапшења колеге