Уторак, 03.08.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.21	117.92	117.56
	98.65	99.24	98.94
	108.99	109.65	109.32

Аутор: Ђуро Ђукић

Друштво

13.12.2020 у 18:00

Корона погађа и рибарство

Сечањ – Препорука да се због епидемиолошке ситуације избегавају масовна окупљања на славама, довела је до стрмоглавог пада потражње за слатководном рибом. Таква ситуација нарочито неповољно се одразила на привреду општине Сечањ, која је планове развоја базирала баш на рибарству, за које постоје одлични предуслови уз реку Тамиш. Основано је неколико нових рибњака, а сви су сада у великим невољама због изненадног пада потражње. Негативан тренд настављен је и након почетка божићног поста. Проблеме због ковида 19 има највећи сечањски произвођач хране „Свети Никола”, који се бави и товом шарана у својим рибњацима у Неузини и Банатској Дубици, површине преко 1.000 хектара. Према речима директора Милана Вељовића, потражња шаранске рибе пала је три до пет пута. Да је корона смањила

Економија

01.12.2020 у 21:12

Бизнисмен који је разумео сточара

Зрењанин – Драган Мијатов држи фарму музних крава поред једне од зрењанинских индустријских зона и попут последњег Мохиканца опстаје у налету глобализације. Он је специфичан и по томе што са индустријом није у сукобу већ доказује да сточарство с њом није у конфликту и да могу једна поред друге, па и да сарађују. Стотинак грла стоке Драган свакодневно изгони на пашњак који се налази одмах поред великих фабричких хала у којима ради преко пет хиљада запослених у компанији „Дрекслмајер”. Немачки произвођач електронских каблова је изнајмио хале од свог сународника бизнисмена Рудолфа Валтера . Овај се први уселио у прву зрењанинску радну зону и изградио хале и њих је, по већ познатим принципима који важе у тржишној привреди, изнајмио другој компанији. Валтер се грађењем хала бави и у другим

Економија

07.11.2020 у 10:01

У Бегеј поринут речни гигант

Зрењанин – У Бродоградилишту „Шипјард бомекс 4М”, које се налази на Бегеју низводно од Зрењанина јуче је поринут брод за који се тврди да је највећи који је до сада изграђен у овдашњој фабрици. Пловило које су градили радници из Србије дугачко је 135 метара због чега је он грађен из два дела – један у Бродоградилишту „Бегеј”, које се налази узводно од града, а други у поменутом „Бомексу” из кога је, након састављања, поринут речни гигант. Обе фабрике за градњу бродова су из састава београдске фирме „Рубикон шипинг компани”. Она је постала власник имовине „Бродоградилишта Бегеј” у стечају 2016. године када је одлуку о томе донео Одбор поверилаца прихвативши понуду „Рубикона” чија је вредност била 96 милиона динара. Поред „Бегеја”, компанија „Рубикон” од новембра 2019. године

Друштво

06.11.2020 у 20:33

Дијабетичарима се препоручују чешће контроле

Зрењанин – Након што је на почетку најновијег таласа ширења епидемије вируса корона у средњем Банату оцењивано да се он у овом подручју одражава доста благо, последњих дана, као и у целој Србији и добром делу света, болест добија забрињавајуће размере. Подручје Баната је посебно ризично због тога што се овде већ годинама бележи повећан број дијабетичара. Од почетка епидемије стручњаци упозоравају да су они, када је реч о ковиду 19, посебно ризична група. Због тога су у Зрењанину свакодневни апели лекара „шећерашима” да се придржавају мера како би избегли заразу. Одавно је уочено да је број грађана са овог подручја који имају повишен шећер у крви забрињавајући. Рачуна се да у свету има 460 милиона дијабетичара, а у Србији више од 700.000, каже др Озренко Веселиновић, председник

Друштво

21.10.2020 у 21:21

Како је село постало ничије

Златица код Зрењанина – Овде је после Другог светског рата основано имање. Својеврсно колективно газдинство. Радило је за пример у целој Социјалистичкој Југославији. Ту су обављане прве сетве и жетве у години, постизани рекордни приноси, на фарми се производило највише млека. Ратари и сточари су својим парама изградили куће и станове, водовод и канализацију, школу и вртић, игралишта и биоскопе. Након пола века имање Златица је приватизовано. Њиве се и даље солидно обрађују, али на њима има мало мештана, а село је препуштено само себи и постепено се гаси. Нажалост, ово није једини пример одумирања нашег села, али је по много чему специфичан. Раде Панић има 81 годину. Дошао је на имање 1957. из села Бојанић, испод Озрена у БиХ. Имао је 17 година Тада је увелико трајала изградња. Радило

Култура

18.10.2020 у 13:00

Прва жена романописац у Србији борила се и за права жена

Српска Црња – Овде је рођена и живела Драгиња Драга Гавриловић, прва жена романописац у српској књижевности. Поред трага који је оставила у литератури она је била и претеча борбе за права жена на овим просторима. Углавном је живела и стварала даље од метропола и у сенци много познатијег песника и сликара Ђуре Јакшића. Права афирмација жена у нашем стваралаштву почела је тек у овом веку, а тада је дошло и до освртања на живот и дело Драге у Српској Црњи где се све више на њу скреће

Друштво

28.09.2020 у 21:15

Козарчани у првом возу без возног реда

Честерег – Овог септембра навршава се 75 година откако су у банатско село Честерег стигли досељеници из Босанске крајине, из Поткозарја и окружења. Реч је о страдалницима који су године Другог светског рата провели у биткама, а жене старци и деца у збеговима. Сви они нашли су се и у возу који је у великој сеоби први стигао у поменуто село. По доласку у Честерег, Крајишници су прошли период прилагођавања на другачију воду, храну и климу. У стари завичај вратило се касније 12 одсто досељених у Банат. Честерегом и његовом историјом бави се Милорад Савић, дугогодишњи новинар и својевремено житељ овог места, у управо изашлој књизи. Савић се позива на попис становништва у Југославији 1948. према коме је, од септембра 1945. у 114 војвођанских насеља из свих крајева земље настањено 37.616

Друштво

09.09.2020 у 10:52

Откривени организми стари 500 милиона година

Зрењанин – У Специјалном резервату природе „Ритови доњег Потисја” пронађена је врста „Pectinatella magnifica” која спада у бриозое, веома старе групе организама, настале још пре 500 милиона година. Вероватно најстарије становнике овог краја током теренског истраживања пронашли су млади истраживачи из Зрењанина Јасна Јованов из Установе „Резервати природе” и Иван Тот из удружења „Хаби Прот”, обоје мастер биолози и бивше колеге са новосадског Природно-математичког факултета. – Врста је пронађена уз банатску обалу реке Тисе која је уједно и граница заштићеног подручја. Уобичајен назив за ову групу јесте маховњаци (животиње маховине), а за врсту величанствена бриозоа. Она је пронађена и у Северној Америци, у језерима и мирним водама источно од Мисисипија, од Онтарија до Флориде. У

Друштво

04.09.2020 у 08:41

Не смемо заборавити капетана Мариноса Рицудиса

ЗРЕЊАНИН - Вајар Бошко Ивић залаже се да никад не заборавимо име Мариноса Рицудиса. Да овај Грк није за заборав већ за вечно памћење поручила је „Политика” пре две године када је он примио највиши црквени орден Светог цара Константина, који му је доделио Свети архијерејски синод СПЦ. Овим одликовањем, рекао је тада српски патријарх Иринеј, скромни Рицудис је увршћен у низ незаборавних хероја и добротвора српског народа. Речени вајар интензивно ради на попрсју које би било изложено на јавном месту и тако трајно подсећало на велики гест. Предочавајући догађај који је Рицудиса уздигао у нашим очима, „Политика” је објаснила да у време НАТО напада на СРЈ, Грчка, иако чланица алијансе, није учествовала у бомбардовању. Међутим, упутила је у јадранске воде ратни брод „Темистоклис”, на

Култура

11.08.2020 у 18:15

Политика пролази култура опстаје

Књижевник Радован Влаховић основао је Банатски културни центар. Пре петнаест година у селу Ново Милошево, у општини Нови Бечеј, с банатске стране реке Тисе. БКЦ је данас место које се у јавности афирмисало као институција која из дана у дан привлачи све већу пажњу. Радован каже да је реч о пројекту који је покренуо са својом породицом у свом дворишту као „креативну индустрију” која се бави уметничким стваралаштвом, продукцијом и различитим видовима деловања у култури. Они сада имају развијену издавачку продукцију, редовно излажу на сајмовима књига, организују укупно шест традиционалних манифестација и фестивала годишње нудећи својим радом јединствени концепт културолошког деловања. Перо Зубац је једном приликом на књижевној вечери причао како се школовао у Зрењанину и да је добро

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Ђуро Ђукић

03.08.2021 у 16:39

САД донирале 110 милиона вакцина у преко 60 земаља

03.08.2021 у 16:39

Лечење пародонтопатије спречава губитак зуба

03.08.2021 у 16:34

Синанчевић у финалу бацање кугле, Колашинац ни близу

03.08.2021 у 15:45

Тешко је увести испитни рок само за вакцинисане студенте

03.08.2021 у 15:44

Повучени са тржишта поједини сладоледи и у Србији

03.08.2021 у 15:30

Руска војска наручила ракетне системе С-500