Недеља, 29.01.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	107.64	108.28	107.96
	116.72	117.42	117.07

Аутор: Ђуро Ђукић

Култура

28.05.2021 у 14:51

Дани Јосифа Маринковића у Новом Бечеју

Јосиф Маринковић (1851–1931) рођен је у Врањеву, данашњем Новом Бечеју, а музиколози га сматрају родоначелником српске соло песме где је дао допринос њеном очувању, попут свог савременика Стевана Мокрањца у нашој хорској музици. Стога и манифестација „Обзорја на Тиси”, која опстаје готово три деценије, има изузетан значај за нашу музичку културу јер је посвећена афирмацији Маринковића и соло песме. Она се управо одржава у Новом Бечеју и ове године је посвећена Позивном композиторском конкурсу. Организатори из новобечејског Дома културе на овај начин настоје да се не забораве трајне вредности Маринковићевог дела, али и да се оне преносе на нова поколења. У току двадесет и девет година постојања, скуп око соло песме развијао се у два смера, као отворено такмичење младих соло певача и у

Друштво

19.05.2021 у 08:01

Обнова преводнице на Бегеју

Српски Итебеј – У току је велико спремање на реци Бегеј. Одавно се у овом делу Баната машта да се овај водоток очисти, да се поново учини пловним и да он чвршће повеже Румунију и Србију, земље кроз које протиче. Управо се остварује план назван Бега, а по том имену реку препознају у међународној јавности, који има за циљ прекогранично повезивање кроз унапређење пловне опреме, као и унапређење речног корита и целог поречја у међународно препознату туристичку дестинацију. У остваривању тих намера у завршној фази су, поред осталих, предводнице и уставе у Клеку и Српском Итебеју, а као део овог пројекта већ је изграђена стаза намењена бициклистима све до границе с Румунијом. Завршен је и пристан за чамце и бродице у Зрењанину. Кад је у питању преводница у реконструкцији код Српског

Друштво

30.04.2021 у 11:09

Аеродром „Ечка” тражи гранични прелаз

Зрењанин – Приватни инострани авиони ако желе да се спусте на неки од мањих аеродрома у Србији морају најпре да слете на један од три велика аеродрома у Београду, Нишу или Краљеву, јер само на њима могу да обаве полицијске и царниске формалности и тек онда да наставе лет у унутрашњости земље. Та чињеница посебно отежава пословање аеродрома „Ечка” код Зрењанина, који се у последњих неколико година развија и покушава да прати експанзију привреде града на Бегеју, а за њега се интересују и инострани купци. Док се на већини малих ваздухопловних лука ушло у, пре свега, агилне маркетиншке покушаје, а од инфрасртуктуре је урађено мало, „Ечка” има све: адекватну и опремељену зграду, писту, има највише активности у домену генералне авијације у земљи, не тражи паре од државе и што је

Друштво

19.04.2021 у 14:04

Пси луталице – тема зрењанинске скупштине

Зрењанин – Питање великог броја паса луталица на зрењанинским улицама стигло је и до градске скупштине. постављено. Као главни виновници, поменуте су одгајивачнице, али кинолози наглашавају да су проблеми много сложенији и да је круг одговорних веома широк. – Од почетка до средине новембра прошле године у прихватилишту је било 436 угинулих и 387 еутаназираних паса. Oчигледно да нешто у тој области није како треба и због тога се мора јавно говорити о свему, па и признати да је било грешака – истакла је одборница Светлана Вукобратовић Новковић, иначе активисткиња у заштити животиња. Према закључцима удружења која се баве овом проблематиком, а које је цитирала, ситуација с псима луталицама је последица неодговорног понашања власника више од 350 нелегалних одгајивачница. Када се узме у

Друштво

14.04.2021 у 09:10

Забрањен рад кинеске фабрике за рециклажу пластике у Перлезу

Зрењанин – Инспекција за заштиту животне средине града Зрењанина, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине, наложила је јуче обуставу рада кинеској фабрици за рециклажу пластике „Феитијансује” у погону у Перлезу. Како је тим поводом саопштено у градској управи, у редовној годишњој контроли, утврђено је да је произвођач поступио супротно уговору, и није спровео све инвестиције из области смањења утицаја на животну средину. То је изазвало одступање појединих параметара емисије недозвољених материја. Кинеском инвеститору наложене су мере да производњу усклади са локалним еколошким прописима и уговорним обавезама, а до отклањања недостатака, наређена је обустава производње. Инспекција је навела да се власнику привремено забрањује обављање технолошког

Друштво

05.04.2021 у 18:37

Пламен прогутао симбол једне епохе

Банатски Деспотовац – Кад је пожар прогутао задружни дом у Банатском Деспотовцу, у пепео је отишао симбол једне епохе. Крајишници са Купреса, од Гламоча, Шипова, Бугојна, Мркоњића са Ливањског поља, по доласку у Банат сами су 1948. градили свој Дом културе, кога су дуго звали Задружни. Тврде да је у то време био најлепши у Војводини. Простран, са великим балконима изнад и око партера. Док није формиран тамбурашки оркестар, Саво Аврамовић је сам свирао хармонику на игранкама, по читаву ноћ. –Плесало би стотину парова, а кад би дошло на ред коло у њега су се сви хватали ‒ сећа се Саво. На једном концерту народног певача он је певао рефрен „погледајте шта ми фали”, и кад би га год поновио, из публике су добацивали „памет у глави”. Он се наљутио, прекинуо наступ, истрчао у мрак, па су

Друштво

18.03.2021 у 09:19

Глинени голубови из Житишта лете широм света

ЖИТИШТЕ – Милан Мајкић Миша бави се необичним послом. Производи глинене голубове који се користе у спортској дисциплини коју су смислили ловци. Она има све више поклоника и присталица по целом свету, па се очекује да ће ускоро бити сврстана у велику породицу олимпијских спортова. Нагли развој спорта којим се највише баве ловци омогућава и Миши да ствара планове о ширењу породичне фирме у Житишту где би, још ове године, требало да се изгради спортски центар са стрелиштем за гађање глинених голубова. Миша је, у ствари, најбоље резлтате постизао у спортском риболову. Чак је 2006. на Светском првенству у Португалији освојио златну медаљу. Како је дошао до идеје да се бави производњом глинених голубова? Реч је о предмету што личи на тањир кога на такмичењу, након га избаци посебан уређај,

Друштво

13.03.2021 у 20:24

Отпадне воде гуше Житиште

Житиште – Мештани банатске варошице жале се на неочишћене канале у којима се задржава загађена вода из које се шире неугодни мириси. Они за ово стање оптужују кланицу живине, „Воде Војводине” и локлану власт. Реаговале су и надлежне покрајинске инспекције. У овдашњем комуналном предузећу не негирају еколошке тешкоће али најављују скоро решење. Изграђен је пречистач отпадних вода на коју је повезана нова канализациона мрежа, а прикључивање домаћинства и предузећа је у току. – Канал се налази тачно преко пута наше куће, од њега се непријатан мирис шири зими, а лети је неподношљиво.У тај канал испуштају се фекалије и отпадне воде. Још 2015. године смо апеловали, писали жалбе слали петиције, долазиле су инспекције, прављени су записници и до данас се стање није променило ‒ констатовала је

Друштво

09.03.2021 у 21:00

Тешкоће жена са периферије

Нови Бечеј – Апсурд је да је, према подацима из институција у време епидемије, формално дошло до смањења насиља у породици, а стварно је насиље било у порасту, јер се смањила могућност његовог пријављивања на званичним местима. Жене које су најчешће изложене насиљу и у периоду ограничења кретања биле су још више изложене насилницима јер су и они дуже боравили код куће. Да се не говори о томе да је због ограничења кретања маргинализованим групама, попут Рома, отежано прикупљање средстава за живот. Рецимо, кроз сакупљање секундарних сировина чиме се они најчешће баве. Ово је, поред осталог показало истраживање које је обухватило 537 учесница, а названо је „Утицај ковид 19 пандемије на социоекономски положај жена из маргинализованих група у АП Војводини”, а које је спроводила

Друштво

19.02.2021 у 18:52

Ко шест година мути воду у Зрењанину

Када ће да се избистри вода у зрењанинском водоводу још се не зна. Ушло се у шесту годину како је почела изградња нове фабрике за пречишћавање. Вода из овдашњих славина је још мутна, а како је тада обећано, постројење је требало да буде завршено за осам месеци. Страсти су се поново узбуркале када је недавно почело препуцавање између заинтерeсованих страна. Испада да се чвор око нове фабрике још више запетљао и да се још не види скидање забране коришћења воде из зрењанинских славина за пиће и спремање хране, уведене пре 17 година, пре свега због недозвољеног присуства арсена. Уговор о ангажовању инвеститора, који је требао да пружа услуге пречишћавања воде и испоручује је у градску мрежу, потписали су „Група Зилио”, тада представљена као италијанска фирма, с једне стране, и ЈКП „Водовод

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Ђуро Ђукић

28.01.2023 у 23:59

Образују студенте за инжењеринг паметних производа и услуга

28.01.2023 у 23:43

Медведев: Ако почне трећи светски неће се водити тенковима и ловцима

28.01.2023 у 23:22

Литургија у куплерају

28.01.2023 у 22:57

Србија може бити регионални центар ИТ индустрије у Европи

28.01.2023 у 22:42

Срушио се хеликоптер из Путинове флоте

28.01.2023 у 22:16

У Аустрији разбијена међународна банда у којој је и држављанин Србије