Недеља, 29.01.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	107.64	108.28	107.96
	116.72	117.42	117.07

Аутор: Ђуро Ђукић

Култура

17.02.2021 у 14:12

Изложба о првом српском агроному

Др Ђорђе Радић (1839–1922) први је српски агроном. Специфичан је по томе што је највише школе завршио у свету, а онда се вратио и знање из области пољопривреде применио у Србији. Научна достигнућа боље су му испраћена у Европи, али је најдубље трагове оставио у отаџбини: пишући књиге и уџбенике, образујући младе, афирмишући аграр уопште. Докторирао је у Бечу 1867, a након повратака у Србију настојао је да свe знање и праксу стечене по европским земљама примени у својој земљи. Захваљујући његовом делу у то време нисмо много заостајали за најнапреднијим светским срединама у тој области. Радић је рођен у Зрењанину, односно тадашњем Великом Бечкереку, а на његову блиставу каријеру град је подсетила изложба која је управо постављена. Аутори су Оливера Ћосовић и Драгана Драшковић, а

Друштво

01.02.2021 у 17:47

Соларне панеле враћају на кров интерната

Зрењанин – На кров дома ученика „Ангелина Којић Гина” пре неколико година постављени соларни панели, у складу са светским трендовима коришћења обновљивих извора енергије. Руководство дома на челу са директором др Гораном Петковићем почело је изградњу соларне електране, а пројекат је добио похвале са разних страна. Његовим остварењем, зграда би се загревала сунчевом енергијом, на исти начин би била обезбеђена и топла вода, што би све снизило цену коју ученици плаћају за боравак у дому. Чак је било предвиђено и да се вишкови произведене струје испоручују тржишту. Када је дошло до смене директора Петковића, нови руководилац дома Владимир Васиљев је наредио да се из интерната иселе ученици, јер постоји опасност да се кров уруши под теретом колектора. Они демонтирани и скинути, упркос

Друштво

27.01.2021 у 08:32

Зрењанинска фабрика воде нема будућност

ЗРЕЊАНИН – Стручна комисија коју је формирало овдашње ЈКП „Водовод и канализација”, саопштила је да ново постројење за пречишћавање сирове воде не испуњава услове за адекватан рад. У извештају се прецизира да од 34 разматрана услова фабрика не испуњава ниједан. Квалитет воде није постигнут у више покушаја који трају више година. Да ли ће сарадња са власником постројења бити прекинута, требала би ускоро да одлучи Скупштина града, а таква одлука је већ одлагана неколико пута. Уговор о изградњи фабрике између зрењаниског јавног предузећа и београдске фирме „Зилио–Синертеч”, која се тада представљала као италијанска, потписан је још 2015. године. Каснио је почетак градње, а након завршетка, фабрика није достигла тражени квалитет производа. Руководство ЈКП „Водовод и канализација” тврди да

Култура

21.01.2021 у 14:15

Прелиставање културног наслеђа

Прикупљање, чување књига и налажење најлакшег пута до читалаца посао је којим се дуго баве и у Зрењанину. Мисију Градске касине и Српске читаонице из 19. века наставља овдашња Народна библиотека. На том трагу је и недавно објављивање „Каталога старих књига” који је штампала ова кућа. Старе и ретке књиге су незаобилазни део историјског и културног наслеђа једног народа и чине основу за изучавање духовног и материјалног живота и стваралаштва, па због тога зрењанински библиотекари скрећу пажњу на овај важан културни допринос. Под покровитељством Министарства културе и информисања, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ је реализовала „Пројекат заштите старе и ретке књиге“ који је започет још 2016. године. У сарадњи са Библиотеком Матице српске комплетна збирка је

Друштво

26.12.2020 у 09:34

Од девојачког сиротишта до модерне установе

Зрењанин – Град је у самом центру у близини градске куће добио реновирану зграду вредну пажње. Она је под окриљем Католичке цркве изграђена у претпрошлом веку, служила је за школовање младих који су радили у здравству, на разне начине и у разна времена. На крају Другог светског рата променом режима зграда је одузета цркви, у њу је смештена средња медицинска школа, а од ове школске године исто здање опет је интернат, односно клостер за девојке ученице. Зрењанински завод за заштиту споменика културе грађевину, о којој брине и наша држава јер је реч о посебном градитељском добру, назива Зградом сиромашних школских сестара с капелом. Они бележе и да је њен први власник Римокатолички завод за васпитање девојака који је претходно основао ред под називом ,,De Notre Dame”. За смештај је

Друштво

13.12.2020 у 18:00

Корона погађа и рибарство

Сечањ – Препорука да се због епидемиолошке ситуације избегавају масовна окупљања на славама, довела је до стрмоглавог пада потражње за слатководном рибом. Таква ситуација нарочито неповољно се одразила на привреду општине Сечањ, која је планове развоја базирала баш на рибарству, за које постоје одлични предуслови уз реку Тамиш. Основано је неколико нових рибњака, а сви су сада у великим невољама због изненадног пада потражње. Негативан тренд настављен је и након почетка божићног поста. Проблеме због ковида 19 има највећи сечањски произвођач хране „Свети Никола”, који се бави и товом шарана у својим рибњацима у Неузини и Банатској Дубици, површине преко 1.000 хектара. Према речима директора Милана Вељовића, потражња шаранске рибе пала је три до пет пута. Да је корона смањила

Економија

01.12.2020 у 21:12

Бизнисмен који је разумео сточара

Зрењанин – Драган Мијатов држи фарму музних крава поред једне од зрењанинских индустријских зона и попут последњег Мохиканца опстаје у налету глобализације. Он је специфичан и по томе што са индустријом није у сукобу већ доказује да сточарство с њом није у конфликту и да могу једна поред друге, па и да сарађују. Стотинак грла стоке Драган свакодневно изгони на пашњак који се налази одмах поред великих фабричких хала у којима ради преко пет хиљада запослених у компанији „Дрекслмајер”. Немачки произвођач електронских каблова је изнајмио хале од свог сународника бизнисмена Рудолфа Валтера . Овај се први уселио у прву зрењанинску радну зону и изградио хале и њих је, по већ познатим принципима који важе у тржишној привреди, изнајмио другој компанији. Валтер се грађењем хала бави и у другим

Економија

07.11.2020 у 10:01

У Бегеј поринут речни гигант

Зрењанин – У Бродоградилишту „Шипјард бомекс 4М”, које се налази на Бегеју низводно од Зрењанина јуче је поринут брод за који се тврди да је највећи који је до сада изграђен у овдашњој фабрици. Пловило које су градили радници из Србије дугачко је 135 метара због чега је он грађен из два дела – један у Бродоградилишту „Бегеј”, које се налази узводно од града, а други у поменутом „Бомексу” из кога је, након састављања, поринут речни гигант. Обе фабрике за градњу бродова су из састава београдске фирме „Рубикон шипинг компани”. Она је постала власник имовине „Бродоградилишта Бегеј” у стечају 2016. године када је одлуку о томе донео Одбор поверилаца прихвативши понуду „Рубикона” чија је вредност била 96 милиона динара. Поред „Бегеја”, компанија „Рубикон” од новембра 2019. године

Друштво

06.11.2020 у 20:33

Дијабетичарима се препоручују чешће контроле

Зрењанин – Након што је на почетку најновијег таласа ширења епидемије вируса корона у средњем Банату оцењивано да се он у овом подручју одражава доста благо, последњих дана, као и у целој Србији и добром делу света, болест добија забрињавајуће размере. Подручје Баната је посебно ризично због тога што се овде већ годинама бележи повећан број дијабетичара. Од почетка епидемије стручњаци упозоравају да су они, када је реч о ковиду 19, посебно ризична група. Због тога су у Зрењанину свакодневни апели лекара „шећерашима” да се придржавају мера како би избегли заразу. Одавно је уочено да је број грађана са овог подручја који имају повишен шећер у крви забрињавајући. Рачуна се да у свету има 460 милиона дијабетичара, а у Србији више од 700.000, каже др Озренко Веселиновић, председник

Друштво

21.10.2020 у 21:21

Како је село постало ничије

Златица код Зрењанина – Овде је после Другог светског рата основано имање. Својеврсно колективно газдинство. Радило је за пример у целој Социјалистичкој Југославији. Ту су обављане прве сетве и жетве у години, постизани рекордни приноси, на фарми се производило највише млека. Ратари и сточари су својим парама изградили куће и станове, водовод и канализацију, школу и вртић, игралишта и биоскопе. Након пола века имање Златица је приватизовано. Њиве се и даље солидно обрађују, али на њима има мало мештана, а село је препуштено само себи и постепено се гаси. Нажалост, ово није једини пример одумирања нашег села, али је по много чему специфичан. Раде Панић има 81 годину. Дошао је на имање 1957. из села Бојанић, испод Озрена у БиХ. Имао је 17 година Тада је увелико трајала изградња. Радило

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Ђуро Ђукић

28.01.2023 у 23:59

Образују студенте за инжењеринг паметних производа и услуга

28.01.2023 у 23:43

Медведев: Ако почне трећи светски неће се водити тенковима и ловцима

28.01.2023 у 23:22

Литургија у куплерају

28.01.2023 у 22:57

Србија може бити регионални центар ИТ индустрије у Европи

28.01.2023 у 22:42

Срушио се хеликоптер из Путинове флоте

28.01.2023 у 22:16

У Аустрији разбијена међународна банда у којој је и држављанин Србије