Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на спасавање оборених авијатичара

Сусрет Џенифер Браш и Добривоја Зимоњића Фото Б. Ломовић

Горњи Милановац – Навршило се 65 година од августа 1944, када је први транспортер Ц-47 („дакота”) узлетео са импровизованог аеродрома на Галовића брду у селу Прањани, односећи групу савезничких авијатичара чије су бомбардере Немци оборили над Србијом. Годишњица је обележена јуче полагањем венаца на споменик, постављен 2004. године, на месту некадашњег аеродрома; учинили су то Џенифер Браш, отправница послова америчке амбасаде у Београду, бригадни генерал Ранко Живак, командант ваздухопловних снага Србије, као и представници општинске власти и организација Равногорског покрета.

– Данас славимо више од успомене на операцију спасавања авијатичара, оживљавамо сећање на савезнике у борби против фашизма. Изражавам захвалност америчког народа људима овог краја и Србије за храброст, патриотизам и хуманизам који су том приликом испољили. Односи САД и ваше земље су све бољи, везе све чвршће, и ми смо оптимисти када је реч о будућој позицији Србије у Европи – рекла је Џенифер Браш.

Међу малобројним још живим учесницима операције „Халијард” је и Добривоје Зимоњић (88) из драгачевског села Горичани. Као припадник четничког покрета, био је у обезбеђењу на Галовића брду. Дошао је и сада на обележавање 65. годишњице и за „Политику” изнео понешто од својих сећања:

– У мојим Горичанима је било више кућа које су чувале и храниле оборене пилоте све до испраћаја у Прањане. У кући мога оца Богића су била четворица, било их је и код стрица Војимира, па у кућама Јоксима Ружичића, Сретена Стевановића и у другима. Док су се укрцавали савезнички авијатичари у „дакоте”, небо над Галовића брдом је било препуно ловачких авиона који су, потом, транспортере са пилотима пратили све до Барија.

Аеродром са земљаном узлетно-слетном пистом су, у сарадњи са америчком Службом за стратешке послове и по наредби Драже Михаиловића, на Галовића брду направили сељаци да би се извела операција „Халијард”. Био је то својеврсни ваздушни мост Прањани–Бари, започет 10. августа, а трајао је све до децембра. За то време је око 500 савезничких пилота, навигатора и другог летачког особља (говори се и о прецизној бројци од 513), углавном припадника 15. корпуса ваздухопловних снага САД, стигло својим кућама. Њихови авиони су, иначе, обарани над Југославијом по повратку са бомбардовања петролејских постројења у Плоештију у Румунији које су користили нацисти.

Оборене посаде су, у највећем броју, на свом подручју спасавали четници, али неке су спасили и допремили у Прањане и партизани са територија које су тада биле под њиховом контролом. Четницима је припао крај подухвата: градња аеродрома и помоћ око безбедности авијатичара до њиховог одласка.

У поподневним часовима је, у Музеју рудничко-таковског краја, отворена изложба фотографија које приказују поједине детаље у изградњи аеродрома, америчке ваздухопловце уочи и током евакуације за Италију и њихове домаћине, Дражу Михаиловића, његове четнике и сељаке Прањана и околине. Приказан је и краћи филм у којем Клер Мазгров, члан посаде једног авиона Б-24, и други спасени пилоти, сада већ у поодмаклим годинама, евоцирају успомене на догађај и изражавају велику захвалност српском народу за своје избављење. Филм је коментарисао потпуковник Џон Капело, ваздухопловни аташе при америчкој амбасади. Рекао је да је, 10. августа 1944. године, са Галовића брда, 18 „дакота” превезло у Италију 312 спасених ваздухопловаца. Слични сабирни центри са аеродромима су још били у Коцељеви и Бољанићу код Добоја. Укупно је превезено тих дана, тврди Капело, више од 600 авијатичара, највише Американаца, али и Енглеза, Француза и Руса који су се падобранима спасавали из погођених ваздухоплова.

Б. Ломовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.