Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дивизија крвавог рунолиста

Уочи неславног јубилеја – првог септембра се навршава седам деценија од почетка Другог светског рата – Немци и Аустријанци као да су решили да коначно рашчисте са наслеђем прошлости. У ту сврху покрећу се, истраге против још живих припадника Хитлерове Прве брдске дивизије, превасходно Бавараца и Аустријанаца, најкрволочније казнене јединице Вермахта на Балкану.

Пред судом у Минхену је на доживотну робију осуђен бивши поручник пионирске регименте 818 поменуте дивизије Јозеф Шојнграбер, због злочина почињених над цивилним становништвом у Италији. Аустријанци су показали вољу да се придруже акцији. Иницијативу је покренуо социјалдемократски посланик из Салцбурга Јохан Мајер. У обраћању „Политици”, Мајер је рекао: „Имена живих злочинаца који су дејствовали у склопу Прве брдске дивизије и оставили крвави траг од Ламанша до Балкана, позната су аустријском правосуђу – још од краја Другог светског рата. Ипак, до данас нико се није сетио да те злочинце изведе пред суд...”

Некажњени злочини

Колико би ратних злочинца могло да се обре пред лицем правде, није извесно. Аустријски ДОВ (Документациони архив отпора нацизму и неонацизму), организација која до детаља познаје животописе нацистичких злочинаца, истиче да је број живих припадника ове јединице вишеструко већи од оног који се званично наводи.

Такође, тешко је проценити колико ће злочинаца избећи суђење због „менталне неспособности” да се бране пред судом. Ипак, сама чињеница да ће до јуче, „цењени суграђани и некада часни војници” постати предмет истраге, доноси извесну сатисфакцију. Доприноси оправданости начела да злочини (ипак) не застаревају.

(/slika2)Управо помињање тог начела било је, донедавно, апсурдно када је о џелатима Прве брдске дивизије било речи.

Преживели припадници јединице, коју је и највиши Хитлеров изасланик на Балкану, генерал Глез фон Хорстенау називао „Дивизија крвавог рунолиста” некажњено су доживели дубоку старост. Широм аутономне немачке покрајине Баварске и у Аустрији постоје клубови ветерана

Прве брдске дивизије. Састају се месечно, евоцирају успомене и певају песме из старих времена... Нагласак стављају на своја „јунаштва” у походима на Француску и Совјетски Савез. И у „лову на бандита” Тита.

Почињене злочине над цивилним становништвом прећуткују. Пре свега оне, почињене на западном Балкану, у периоду од пролећа 1943. до јесени 1944. године. На просторима од црногорских висоравни до грчког Епира и назад – до Шумадије и Подриња.

Окрвављени рунолист

Прва брдска дивизија, елитна формација лаке брдске пешадије, пребачена је у пролеће 1943. године у Црну Гору – после тешких губитака претрпљених на руском фронту. Пред крај Шесте офанзиве, 2. јануара 1944. године додељен јој је нови задатак: „задати завршни ударац Титовим партизанима”. Наређење је извршавано убијањем цивила и паљењем села.

Убијано је систематски. Заробљеним партизанима, грчким, и српским, били су намењени први меци. Уколико је било заробљеника. Потом су стрељани цивили, придржавајући се прецизног редоследа – најпре жене и деца, потом младићи и старци. На крају су убијани одрасли мушкарци, претходно принуђени да гледају како им убијају породице и старе родитеље. „Задатак” је завршаван клањем стоке и убијањем паса. Да би, најзад, запалили село...

Тако је било све до јесени 1944., када је у склопу операција за ослобађање Београда дивизија најпре преполовљена на два „крила”. Потом је северно крило десетковано у борбама са руским савезницима у Подунављу. У борбама са партизанским јединицама, у околини Краљева и јужно од Београда, десетковано је моћније, јужно крило.

Прва брдска дивизија била је одговорна и за депортацију Јевреја са подручја у њиховој надлежности у концентрационе логоре. Укупно рачунајући, стравични „биланс” дивизије износи преко двадесет хиљада убијених цивила и око седам хиљада заробљеника – највише италијанских „дезертера” после капитулације Рима (око пет хиљада).

-----------------------------------------------------------

За доживотну робију 145 кандидата

Угледни социјалдемократски посланик аустријског парламента Јохан Мајер, припадник политичке мањине у алпској републици која, с поносом, истиче своје антифашистичко поимање, изјавио је у разговору за „Политику” да очекује, у најмању руку, покретање стотинак судских поступака против нацистичких ратних злочинаца који још живе у Аустрији и уживају у благодетима пензионерског живота. „Према подацима из 2006. године, на територије Аустрије живело је 145 припадника Прве брдске (казнене) дивизије... Колико их у овом тренутку има – није ми познато...”

Посланик Мајер понудио је „Политици” као једином дневном листу, ексклузивно, меморандум који ће 1. септембра ове године прочитати у аустријском парламенту. Предмет је захтев министру правосуђа да се, најзад и без одлагања, разрачуна са последњим, још живим нацистима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.