Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

За трећину мање летовања него лане

Просечан српски туриста ове године уживао је на Халкидикију у хотелу са три звездице, са услугом на бази полупансиона који је платио око 400 евра, а до топлог егејског мора путовао је у ништа мање топлом аутобусу домаћих аутопревозника.

Летовање је почео да уплаћује почетком пролећа, а последња рата на наплату ће доћи око Нове године. Иако ће десетак дана летовања отплаћивати око десет месеци, он се ипак може сврстати у категорију срећника који су ове године на сунцу уживали на плажи, јер незванични подаци туристичких агенција говоре да између 35 и 40 одсто туриста мање него прошле године шаље СМС поздраве са плажа.

О томе илустративно сведоче и подаци Народне банке Србије, који говоре да су наши туристи овог лета изнели из земље чак 34 одсто мање новца него прошле сезоне што се поклапа с туристичким проценама.

Иако не постоје званични подаци колико се туриста брчкало у мору, о неприкосновеној владавини Грчке као дестинације говори податак да је амбасада ове земље до сада издала 350.000 виза за грађане наше земље.

Добривоје Матовић, председник туристичке компаније „Топ турс”, која се налази у Управном одбору Националне асоцијације туристичких агенција (Јута), истиче да је светска економска криза знатно скресала породичне буџете и утицала на то да се велики број људи одлучи за јефтинија летовања, а компаративна предност севера Грчке – аутобуски превоз и ниске цене аранжмана привукли су велики број српских туриста.

Они са мало дубљим џепом отишли су на острва које запљускује Јонско море, јер цена керозина кроји цену авионске карте, па су се Закинтос и Крф изборили за топ дестинације на листи интересовања наших туриста.

„Пад броја туристичких путовања је и европски тренд, а подаци туристичких агенција говоре да је 20 одсто мање Европљана ове године паковало кофере са купаћим костимима, а највећи пад продаје летњих аранжмана бележи се у Русији.

(/slika2)Наши суграђани су овог лета углавном ’пазарили’ јефтиније туристичке аранжмане за дестинације до којих се стиже аутобусом или сопственим превозом, а све агенције бележе пораст продаје ’ласт минит’ аранжмана. С друге стране, највише је ’пало’ интересовање за летовања у Бугарској – пре свега због увођења виза, а порасла је заинтересованост за Охрид – због близине и повољних цена”, закључује Добривоје Матовић.

Према подацима анкете коју је на почетку туристичке сезоне спровела Јута на узорку од 20.000 испитаника, око 40 одсто грађана Србије изјавило је да ће летовати у Грчкој. Друго место поделиле су Турска и Бугарска за које се одлучило око 19 одсто испитаника, а иза њих следе Тунис и Египат.

Према подацима Јуте, грађани Србије ретко путују у Црну Гору посредством туристичких агенција, већ то чине у сопственој режији, тако да је тешко проценити колика је заинтересованост наших туриста за Црногорско приморје.

Представници највећих домаћих туристичких агенција уједињени су у закључку да највеће интересовање наших суграђана овог лета влада за Грчку, Турску, Тунис и Египат и да су места на овој топ-листи популарних дестинација идентична онима од прошле године. Они се, слажу и у процени да је криза редуковала број особа које прелазе праг њихових агенција.

Александар Вучковић из агенције „Аргус турс” каже да је за петину смањен број туриста који су на море отишли током три летња месеца, али истиче да је тешко дати финалну оцену овогодишње сезоне, јер се велики број људи одлучује за летовање у септембру.

Шеф пословнице „Џоли травела” Нада Матановић примећује да је смањено интересовање за Турску, јер се до средине јуна није знало да ли ће бити летова за ово одредиште, а Милица Жарковић из „Контикија” каже да је у односу на прошлу годину чак три пута повећано интересовање за летовање у Хрватској. Министарство туризма Хрватске саопштило је да је уложило више од 122.000 евра у ову маркетиншку кампању (проценивши да је то сто куна по очекиваном госту).

Тако је, илустрације ради, прошле године у Хрватској летовало 14 одсто више туриста из Србије него 2007. године. Подаци хрватског министарства туризма, такође, говоре да је 2007. године готово 77.000 људи из Србије посетило ову бившу југословенску републику, следеће године тај број се попео на 87.633, а процена је да ће се до краја ове сезоне око 100.000 туриста купати на хрватском приморју.  

Катарина Ђорђевић
Вишња Дугалић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.