Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Симфонијета Београд” на Криту

Симфонијета Београд: Владимир Марковић, прва виолина, Драган Средојевић, друга виолина, Ведран Јашовић, виола, Јован Поповић , чело (седе), Јулијана Шуловић, клавир, Александар Вујић, диригент, Светозар Вујић, контрабас (стоје)

Од специјалног извештача „Политике”
Хања, Крит – Пробрана публика тискала се те топле вечери 10. августа испред дворане Културног центра у Хањи на Криту, како би присуствовала концерту посвећеном 15-годишњици смрти Димитриса Капсоменоса (1937–1994), савременог критског композитора уметничке музике, који је оставио иза себе бројна дела. На уласку у дворану, критској телевизији која је касније снимила наступ српских музичара, изјаве су дали Ератостенос Капсоменос, Димитрисов брат, доктор филозофије на Јонском универзитету у Јањини, потом Теодорос Харидис, ученик грчког композитора, и Александар Вујић, диригент, пијаниста и композитор, Капсоменосов дугогодишњи пријатељ. Дакле, људи који су познавали, волели и дружили се са грчким композитором.

Српски маестро Вујић је у Хању допутовао преваливши више од хиљаду километара са солистима ансамбла „Симфонијета Београд”, којима је припала част да баш они изведу Капсоменосова дела, и то у граду из којег су потекли и други чувени композитори – Микис Теодоракис и Манос Хаџидакис. Поред овог концерта у Хањи, одржан је још један у Аликианосу, родном месту фамилије Капсоменос .

Наши музичари допутовали су у следећем саставу: Јулијана Шуловић, пијанисткиња, Владимир Марковић, концертмајстор, Драган Средојевић, виолиниста, Ведран Јашовић, виолиста, Јован Поповић, челиста, и Светозар Вујић, контрабасиста, који су под будним оком диригента Александра Вујића припремили комплетан програм. Концерт је започео Капсоменосовом свитом „Стара бајка” од пет ставова, у надахнутом извођењу некадашњих московских студената а сада успешних музичара и педагога Владимира Марковића, виолинисте, и Јулијане Шуловић, пијанисткиње. Они су овако описали „сусрет” са грчким композитором:

– Успели смо да у овој музици осетимо душу Крита. Капсоменос је композитор 20 века који носи дух модерних времена, а нуди и откривање и препознавање у својим делима. Управо зато јесте привлачан за публику, али и за музичаре. Велика је част што смо ангажовани да наступамо у знак сећања на Димитриса Капсоменоса, који је овде веома познат. Био је декан на Криту и мисионар културе и музике.

Потом је на програму била Симфонија број 1. Теодороса Харидиса, који је ово дело посветио свом професору Димитрису и одушевио публику. Уследила је Капсоменосова „Свита за гудаче” и, на крају концерта, „Трио из Источне Србије” аутора Александра Вујића који се представио и као пијаниста.

Дугогодишњи Димитрисов пријатељ, маестро Вујић, једини наш диригент који је освојио злато на Хорској олимпијади у Јужној Кореји, утиске о гостовању на Криту овако описује:

(/slika2)– Радује ме да се традиција одржавања концерата са делима Димитриса Капсоменоса наставља, велики труд смо уложили припремајући их. Са Димитрисом сам се упознао гостујући на грчким фестивалима, дружили смо се двадесетак година, а он ми је посветио једно дело које је сад изведено („Свита за гудаче”). Узвратио сам, компонујући за њега „Трио из Источне Србије” за виолину, чело и клавир, који је сад премијерно изведен.

Други концерт одржан је 12. августа у центру Аликианоса, композиторовог родног места, испред локалне цркве, у мермерном амфитеатру. Атмосфера је овде била много интимнија, у публици су седели чланови бројне фамилије Капсоменос, наши музичари посетили су композиторов гроб, одали му пошту, а потом обишли и Димитрисов легат који се управо зида.

Исте вечери бројна породица Капсоменос је у оближњој таверни приредила вечеру са традиционалним специјалитетима, јарећим и јагњећим печењем, специјално припремљеним пиринчем, кифлицама са сиром које се преливају медом. Када се атмосфера захуктала, домаћини су госте из Србије учили грчким играма. Чак је и Ератостенос Капсоменос, седамдесетогодишњи господин, бриљантно одиграо традиционалну грчку игру и пожелео срећан пут нашим музичарима.

Прича о домаћинима се ту не завршава; музичари из Србије били су смештени у Православној академији Крита (на стотинак метара од мора, поред манастира из 17. века), удаљеној двадесетак километара од града Хање. У академији отвореној за људе свих вероисповести, где се одржавају бројне конференције, наш ансамбл је пронашао идеалне услове за рад, а у салама академије налазио се пијанино, али и одличан полуконцертни клавир. Кувар је спремао невероватно маштовита вегетаријанска јела и бринуо о читавој екипи.

С обзиром да је Димитирис Капсоменос у својој музици користио традиционалне звуке Крита, његов брат Ератостенос је, одмах по доласку, госте одвео у планинско село Омалос, смештено на једној од три највеће критске висоравни, познато као скровиште револуционара у свим историјским периодима. Ту, на сеоској фешти, били смо једини странци међу мештанима, одевеним у ношње, који су се надметали у фолклорним играма, негујући старе обичаје. Ту смо видели колико су Крићани поносни на своје порекло и културу. На овом острву пуном контраста, где видите стене, али и бујно зеленило, високе планине, зелене долине са изворима, пашњаке, у чијој се митологији и култури спомиње Зевс, Миној, Минотаур, градови Кносос и Фестос, стварао је Димитрос Капсоменос и то се у његовој музици може чути.

-----------------------------------------------------------

Њихово време долази

Међу солистима „Симфонијете Београд” посебно обећавају младе снаге, а међу њима свакако Драган Средојевић, виолиниста кога су чланови Бечке филхармоније изабрали да свира као млади таленат на репрезентативном концерту у октобру, у чувеној сали Музикферајн у Бечу. Владимир Марковић, концертмајстор на овој турнеји, био је његов професор у раном периоду и веома је заслужан за све што млади виолиниста постиже. Средојевић је студент друге године ФМУ у класи Маје Јокановић. Као добар челиста показао се Јован Поповић, студент ФМУ у класи Сандре Белић, и о њему ће се тек чути. Ту је и трећи млади музичар кога не смемо заборавити, Ведран Јашовић, студент Академије у Линцу, у класи Предрага Катанића. Сви имају значајне награде иза себе и њихово време тек долази.

Биљана Лијескић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.