Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

С југа Италије – у свет

Пица је из Италије кренула у освајањепланете. Иако је неки сврставају у „модерну храну”, заправо потиче из давних времена.

Отприлике када је наш примитивни предак научио да мељући пшеницу прави брашно, а онда га меша са водом да би добио тесто и затим га пече на ватри. Јесте да је тај некакав нафиловани хлеб преживео векове, освајања, ратове и тираније, па је тек у 16. веку умешена и испечена „наполитана” постала добро познат специјалитет.

У почетку је идеја Наполитанаца била да направе што укуснији класични „згњечени хлеб” и због тога су почели да га „украшавају” белим луком, сољу и сланином, или у још „богатијој” верзији сиром и босиљком. Права прекретница је настала тек када је у Европу стигао парадајз, који је веома важан за прављење пице.

Увезен у Европу из Перуа, захваљујући шпанским колонизаторима који су тамо стигли после открића Америке, парадајз је први пут употребљен у кухињи у виду соса, посољеног и скуваног са босиљком. Неки инвентивни Наполитанац сетио се да би сос могао да поспе по „згњеченом хлебу” тако да прича о пици налик оној коју сада правимо са кечапом започиње, ипак, у другој половини 18. века. То је датум који се прославља као званични рођендан класичне пице са „парадајзом и моцарелом”.

После успеха на Апенинском полуострвуи захваљујући мноштву италијанских емиграната, креће пут Америке, тачније Њујорка.

Тренутак највеће славе за пицу био је 1889. године, приликом посете тадашњих суверена Италије – краља Умберта Првог и краљице МаргеритеНапуљу. Кажу да је најбољи мајстор за пице у Напуљу Рафаеле Еспозито направио за добродошлицу три различите пице: једну са сланином, сиром и босиљком, другу са парадајзом, белим луком, уљем и ориганом и трећу – пицу „помодоро е моцарела” са парадајзом, уљем, моцарелом и ориганом, чије су боје намерно асоцирале на италијанску тробојку.

Након што је окусила све три, краљици се највише допала ова последња и пожелела је да одликује мајстора који ју је измислио. А он је у знак захвалности одлучио да ову врсту пице назове по имену своје вољене краљице, дакле „маргерита”.

Рецепт:

Добро тесто за пицу прави се као и оно за хлеб са додатком уља, или другачије – тако што се умесе килограм брашна, коцкица квасца размућена у три децилитра млаке воде са малчице шећера, децилитар и по јогурта, кесица прашка за пециво, две пуне кашичице соли (по потреби се дода још мало воде што зависи од квалитета брашна). Од додатака – све што се нађе у фрижидеру. Препустите се кулинарској машти. И једе се , наравно, врелада „цврче” непца.

Р. Поповић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.