Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Савети Светске банке за штедњу у здравству и школству

Одлагање главних радова на пругама на Коридору 10 би смањило трошак из буџета за 4,4 милијарде динара

Тражио ММФ или неповећање пореза на додату вредност и без обзирана то добилаили изгубилаових дана тукраткорочну битку – српску владутек очекују много теже економске и политичке одлуке: озбиљна и болна, али дугорочно једино исплатива реформа јавног сектора. То је оно што ММФ највише и интересује.

Ма шта да сунадлежни за српске јавне финансије очекивали од Светске банке,када су је замолили да им предложи шта да раде – стручњаци ове институцијејасно суставилидо знања да је,ипак могуће –са мање (пара)урадити више (посла). И то поткрепилианализама на стотину страница.

У најкраћем: све и да не повећа порезе и да додатноне смањи ниједну плату и пензију, влада би могла да уштеди – осам одсто својих консолидованих трошкова. Чак и кад би као брану кризи повећаласоцијална давања за материјално обезбеђење породице и дечји додатак, са сервисирањемодоцнелог дуга путарима, уштедела би годишње 6,3 процента, израчунали су у Светској банци.

Како и на чему уштедети?

Највише код највећег потрошача који једе трећину републичког буџета – на пензијама. Списак предлога је подужи – сем продужења номиналног замрзавања пензионерских принадлежности до 2010.године (које носи 3,5 одсто мањи годишњи трошак у консолидованим расходима)и након тога повратка на индексирање пензија само према инфлацији, влада би могла и да ограничи трошкове превременог пензионисања увођењем минималне старосне границе, да смањи пензије за те раднике, да посегне за родном равноправношћу (постепеним повећањем старосне границе за пензионисање жена до мушког лимита). На дуже стазе то би знатносмањило владине обавезе према пензионерима. Краткорочно,уштеда бибила мања и погодила би највише нове пензионере, кажу у Светској банци.

Ма колико ресорни министри просвете и здравља својим штићеницима и овог лета обећавали да их неће отпуштати, Светска банка нема дилеме –и један и други сектор пате од превеликог броја запослених и неефикасног искоришћења материјалних потенцијала.

Фонд за здравствено осигурање требало би да затвори или споји домове здравља и смањи људство и у болницама, уз преиспитивање пакетабенефиција, да искористивисоке технологије,позабави селекарима. Суштина је у промени начина финансирања –да се напусти буџетирање на бази инпута и да се пребаци на плаћање по пацијенту код примарне заштите, а код болница по систему дијагностички сродних група, указују експерти Светске банке. Уштеде од увођења финансирања по пацијенту не могупрецизно да се утврде, али нови начин плаћања болница (судећи по мађарском искуству)могао би да смањи укупну болничку потрошњу за око 12 милијарди динара годишње, што је око једног процентавладиних консолидованих расхода.

(/slika2)Министарству просвете сугерисано је спајање основношколских одељења са недовољним бројем уписаних ученика у оквиру појединачних школа већ овоглетњег распуста, са скромном уштедом око 0,3 процента. У Светској банци предлажу затварање школа са недовољним бројем уписаних ученика и премештај њихових ђака у друге школе исте општине, у сарадњи са локалном самоуправом. Те две мере би заједно смањиле поменуте расходе у републичкој каси за око 1,3 одсто годишње.

Светска банка је израчунала и да би Министарство пољопривреде највише могло да уштеди на главној субвенцији (плаћање по површини поседа) која владу кошта 1,9 одсто укупних консолидованих расхода. Процене су да би само провера имовинског стања корисника ове субвенције преполовила трошак. И енергетика може да направи користан рез –затварањем или приватизацијомпреосталих државних рудника уштедело би се још око 0,15 одсто, а укидањем субвенција друштвеним предузећима у државној каси би остало 0,3 процента више новца.

Светска банка, посматрајући из фискалног угла,поставља питање цене програма субвенционисаног кредитирања приватних фирми и потрошача. Новац од одлагања улагања у подухват „Фијат – Застава” није остао у буџету, само се преселио у субвенционисане кредите. Мада се то може правдати реакцијом на светску економску кризу, банкари из Вашингтона, позивају владу да размисли о количини субвенција које ће убудуће делити приватним инвеститорима.

И на крају, колико год Мркоњићеви градитељски подухвати помпезно најављивани и ма колико је Коридор 10 заиста пројекат за будућност, планови се морају подвести под реалне временске и материјалне оквире, произлази из студије банчиних аналитичара. Пре свега, потврдило се оно што су сви знали и на почетку – да је потребно и време и новац да се заврши куповина земљишта и пројектовање, па је сада извесно да ће све бити ипак после најављеног рока и са мање завршених километара. То би смањило буџетске трошкове за око пола процента. Мада би ти трошкови били пренети у наредне године, био би то мудар потез, с обзиром на тренутна фискална ограничења.

Истовремено, Светска банка сугерише и одлагање главних радова на пругама на Коридору 10. То би ове године смањило трошак из буџета и страних кредита за 4,4 милијарде динара. Трајне уштеде, односно смањени трошкови овог пројекта могли би да се постигну смањењем планиране пројектоване брзине са 160 на 120 километара на сат и то за 60 одсто, односно 86 милијарди динара или 0,4 одсто консолидованих републичких расхода. А колико би субвенције Железници, које су државу прошле године коштале више од 11 милијарди динара, могле бити смањене зависило би од смањења броја запослених, затварања недовољно коришћених пруга, укидања неких путничких услуга... И од спремности владе да повећа цене железничког превоза, казује се у студији Светске банке.

Весна Јеличић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.