Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Титовој вили „Галеб” зауставило се време

Зоран Преочанин и Слободанка Бибешић у Титовој радној соби

Херцег Нови – До 1. септембра биће извесно хоће ли нови власник Института Игало бити аустријска Кристоф група. Окончање преговора са овом компанијом одредиће судбину Института, али и некадашње Титове виле „Галеб”. А у овом здању, замрачених соба, окруженом медитеранским и зимзеленим растињем, једва видљивом са оближње игалске плаже, зауставило се време.

У „Галеб”, једну од 33 виле Јосипа Броза на територији некадашње СФРЈ, нико данас не улази осим неколико радника који је чувају и одржавају. Некада репрезентативна, данас би се могло рећи демоде грађевина од 5.500 квадрата, са 85.000 квадрата парка, скупља прашину полако пропадајући јер Институт нема ни пара, ни интереса да је осавремени.

– Вила је изграђена 1976. године и тада није била нешто екстра специјално и ексклузивно, осим што је, као и сада, одликује пространост. Годинама није у закупу, али би било потребно око десет дана да се припреми за госте који би је закупили. Тито је у њој боравио четири пута, а Јованка само једном. Од 1997. до 1999. године вила је била у закупу фирме „Лук Оил”, а потом „Р Турс” и „Травел Центар”, прича домар виле Зоран Преочанин. Он је са Слободанком Бибешић из маркетинга Института репортера „Политике” водио кроз овај својеврстан историјски музеј, иначе грађевину, како кажу, затвореног типа.

Са зидова виле скинуте су готово све уметничке слике постављене седамдесетих година 20. века, које су њена велика вредност. Из разлога безбедности пренете су у депо или нову зграду Института, а ту и тамо окачене су друге. У највећем делу виле задржан је стари намештај, теписи, лустери. Тако је одмах до улаза, у конгресној дворани где је заседало некадашње Савезно извршно веће још 51 фотеља за толико чланова тадашњег Централног комитета. Из овог простора улази се у Камени салон који је задржао тадашњи намештај, па у малу трпезарију намењену председнику и његовим гостима. Ту је и просторија за пријем и разговоре којима се некад кројила будућност земље.

(/slika2)Пространи председнички апартман има два дела, један плави и један розе, за Тита и Јованку. Апартман није, иако велики, луксузан јер су ствари као што су ексцајзи, украси и разни вредни предмети, кажу у Институту, стизали са Брозом из Београда. Свуда је пуно дрво и преовладавају браон и плави тонови.

У некадашњој Титовој спаваћој и радној соби и данас је нешто књига Меше Селимовића, Михајла Лалића, Скендера Куленовића, као и Титова Сабрана дела. У близини Титовог и Јованкиног апартмана десет је гарсонијера за њихову пратњу. Читава вила грађена је на четири нивоа, па се у једном налази још три апартмана за госте. Велики простор заузима затворени базен, терапијски блок, са осам просторија са кадама за различите врсте терапија, поред осталог игалским блатом и минералном водом, контролна просторија, технички део. Са тераса виле поглед пуца на улаз у Бококоторски залив, полуострво Луштицу и острво Мамулу. Са друге стране су обронци Орјена. Локација има посебну микроклиму, са укрштањем планинских и морских струја.

Преочанин подсећа да је Тито у овој вили боравио када се у Црној Гори априла 1979. године догодио катастрофални земљотрес. Тада је, каже, преноћио у парку у непосредној близини виле. После Јосипа Броза у вилу су долазили његови сарадници, између осталих, Стане Доланц. У Институту тврде да црногорски државни врх никада није био заинтересован за ову вилу. Последњи јавности познати гости виле били су руски космонаути, међу којима Алексеј Леонов.

(/slika3)– Потребно је много пара да би се вила, која није грађена као комерцијални објекат, довела у добро стање. Од када је 1986. године, по одлуци тадашње Савезне владе, пренета у власништво Института, није доживела валоризацију, каже директор службе маркетинга Института Игало Жељко Андрић.

Он тврди да вилу у протеклих седам година нико није закупљивао и да је препуштена зубу времена у ишчекивању новог власника Института који је исто тако „демоде”, као и вила. Институт је само одржава и до сада није реновирана, као ни ово лечилиште. Ипак има оних који се за вилу „Галеб” распитују, али којима се не може изаћи у сусрет јер, на пример, вила нема исправне клима уређаје, што је, поред осталог, неопходно да би се дала у закуп.

-----------------------------------------------------------

Цептер одустао

Вила „Галеб” продаје се у „пакету” са Институтом Игало. Продаје се већински пакет од 56 одсто државних акција. Влада Србије има 25 одсто власништва у акцијама Института. Филип Цептер који је нудио 150 милиона за инвестиције одустао је од куповине у априлу, а другорангирана Кристоф група из Беча требало би да се одлучи до 1. септембра.

А. Гавриловић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.