Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ада на ушћу Саве у Дунав

Од 2005. године Велико и Мало ратно острво са 50 метара окружујућег воденог огледала имају статус предела изузетних одлика
Поглед на Ратно острво из авиона

Низ заштићених природних подручја дуж тока Дунава у Србији, почиње Специјалним резерватом природе „Горње Подунавље“, а завршава се Националним парком „Ђердап“. У том низу наших зелених оаза, налази се и предео изузетних одлика „Велико ратно острво“, ада смештена на ушћу Саве у Дунав.

Велико ратно острво настало је успоравањем воде на ушћу и таложењем транспортованог наносног материјала. Првобитно је то био водени спруд који је почетком 16. века изронио из воде као омањи пешчани спруд често мењајући свој облик и површину. У 17. веку овај спруд је каналима био подељен на три одвојена дела у правцу водотока Дунава, док је данас подељен на два дела, на Велико и на Мало ратно острво.

Када је изронила из воде, ова алувијално-акумулативна творевина названа је Дунавско острво. Њен данашњи назив Ратно острво први пут се помиње 1717. године у време заузимања Београда од стране аустријске војске под командом Евгенија Савојског. Овај назив указује на значај Аде као важног стратешког положаја током бројних ратних операција у прохујалим вековима. Међутим, у једном периоду становници Земуна су је називали и Циганско острво. Непосредно после Првог светског рата Мало ратно острво било је познато и као Коњска ада, а Велико ратно острво као Сиротињско острво. У то време на њему су биле подигнуте сојенице најсиромашнијих становника Земуна. Између два светска рата, али и нешто касније, Велико ратно острво је имало велики значај за прехрану становништва јер се готово у целости обрађивано.

(/slika2)Од 2005. године Велико и Мало ратно острво са 50 метара окружујућег воденог огледала имају статус Предела изузетних одлика којим управља ЈКП „Зеленило – Београд“. Садашња, иначе променљива површина ова два острва износи око 210 хектара. Мало ратно острво препуштено је реци и птицама, док се на Великом ратном острву у режиму заштите трећег степена налази плажа Лидо, као и мањи број сојеница са окућницама. И поред присуства човека, на острву услед високог нивоа подземних вода преовлађују поплавне шуме беле, крте и бадемасте врбе, црне тополе, зелени јасен, црни глог, багремац и друге жбунасте и дрвенасте врсте. У замочвареним депресијама у средишту острва и у остацима некадашњих канала налазе се заједнице трске, рогоза и шевара као и ливаде водене вегетације коју граде сочивица, водена папрат, бели локвањ, дрезга, кроцањ и многе друге зељасте врсте.

Канали Велики и Мали Галијаш на Великом ратном острву представљају значајно природно рибље плодиште. Поред бројних врста риба, на острву и у његовом приобаљу најчешће се могу наћи велика и мала зелена жаба, барска корњача, ливадски и зидни гуштер, белоушка, рибарица, слепи мишеви и друге ситније животиње. Ипак, ово острво је најзначајније као стално или сезонско станиште 196 врста птица, као једна од важних станица птица током њихових миграторних кретања и њихово значајно зимовалиште.

У циљу заштите реке Дунав и природних оаза којима припада и Велико ратно острво,2004. године потписана је Конвенција о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав.Сагласно закључцима Конвенције, образована је Међународна комисија за заштиту реке Дунав коју чине представници 13 земаља и Европске уније. Циљ рада Комисије је примена Конвенције промовисањем и координацијом активности одрживог управљања водама дунавског слива кроз рационалну употребу воде, побољшање квалитета, развој механизама за контролу поплава и акцидената, одређивање стандарда за емисију и усаглашену примену закључака Конвенције у национално законодавство сваке државе потписнице.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.