Ада на ушћу Саве у Дунав

Низ заштићених природних подручја дуж тока Дунава у Србији, почиње Специјалним резерватом природе „Горње Подунавље“, а завршава се Националним парком „Ђердап“. У том низу наших зелених оаза, налази се и предео изузетних одлика „Велико ратно острво“, ада смештена на ушћу Саве у Дунав.

Велико ратно острво настало је успоравањем воде на ушћу и таложењем транспортованог наносног материјала. Првобитно је то био водени спруд који је почетком 16. века изронио из воде као омањи пешчани спруд често мењајући свој облик и површину. У 17. веку овај спруд је каналима био подељен на три одвојена дела у правцу водотока Дунава, док је данас подељен на два дела, на Велико и на Мало ратно острво.

Када је изронила из воде, ова алувијално-акумулативна творевина названа је Дунавско острво. Њен данашњи назив Ратно острво први пут се помиње 1717. године у време заузимања Београда од стране аустријске војске под командом Евгенија Савојског. Овај назив указује на значај Аде као важног стратешког положаја током бројних ратних операција у прохујалим вековима. Међутим, у једном периоду становници Земуна су је називали и Циганско острво. Непосредно после Првог светског рата Мало ратно острво било је познато и као Коњска ада, а Велико ратно острво као Сиротињско острво. У то време на њему су биле подигнуте сојенице најсиромашнијих становника Земуна. Између два светска рата, али и нешто касније, Велико ратно острво је имало велики значај за прехрану становништва јер се готово у целости обрађивано.

(/slika2)Од 2005. године Велико и Мало ратно острво са 50 метара окружујућег воденог огледала имају статус Предела изузетних одлика којим управља ЈКП „Зеленило – Београд“. Садашња, иначе променљива површина ова два острва износи око 210 хектара. Мало ратно острво препуштено је реци и птицама, док се на Великом ратном острву у режиму заштите трећег степена налази плажа Лидо, као и мањи број сојеница са окућницама. И поред присуства човека, на острву услед високог нивоа подземних вода преовлађују поплавне шуме беле, крте и бадемасте врбе, црне тополе, зелени јасен, црни глог, багремац и друге жбунасте и дрвенасте врсте. У замочвареним депресијама у средишту острва и у остацима некадашњих канала налазе се заједнице трске, рогоза и шевара као и ливаде водене вегетације коју граде сочивица, водена папрат, бели локвањ, дрезга, кроцањ и многе друге зељасте врсте.

Канали Велики и Мали Галијаш на Великом ратном острву представљају значајно природно рибље плодиште. Поред бројних врста риба, на острву и у његовом приобаљу најчешће се могу наћи велика и мала зелена жаба, барска корњача, ливадски и зидни гуштер, белоушка, рибарица, слепи мишеви и друге ситније животиње. Ипак, ово острво је најзначајније као стално или сезонско станиште 196 врста птица, као једна од важних станица птица током њихових миграторних кретања и њихово значајно зимовалиште.

У циљу заштите реке Дунав и природних оаза којима припада и Велико ратно острво,2004. године потписана је Конвенција о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав.Сагласно закључцима Конвенције, образована је Међународна комисија за заштиту реке Дунав коју чине представници 13 земаља и Европске уније. Циљ рада Комисије је примена Конвенције промовисањем и координацијом активности одрживог управљања водама дунавског слива кроз рационалну употребу воде, побољшање квалитета, развој механизама за контролу поплава и акцидената, одређивање стандарда за емисију и усаглашену примену закључака Конвенције у национално законодавство сваке државе потписнице.