Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Болни део колективног искуства

Филип Гајић (Фото Л. Вулетић)

Бунтован. Левичарски. Храбар. Искрен. Београдски… – ређају се данима коментари читалаца на блогу поводом романа „Писма Данилу Кишу” глумца и редитеља Филипа Гајића, недавно објављеног у издању куће „Плато букс” из Београда.

Филип Гајић, који је написао 12 драма и режирао тридесетак запажених представа с којима je учествовао на Битефу и Стеријином позорју, за наш лист каже да се – налик свом јунаку који сања да гради мостове – у свом роману-првенцу и сам поставио у улогу архитекте.

Наиме, завршивши са писањем књиге имао је утисак као да је саградио велику кулу од подрума до врха!

Луцидна игра са читаоцем открива се тек на средини романа, књига због тога мами на друго читање, а аутор о овом својеврсном „пројектовању” и бирању материјала за грађу каже нам следеће:

– Преписивао сам више верзија, премештао делове са средине на почетак, са почетка на крај, са краја у средину, док композицију нисам архитектонски решио.

Прича привлачи публику јер је вишеслојна и тајновита, a ток приче je неизвестан с пуно изненађења. Тражећи везу између наслова и садржаја читалац открива код и начин на који ће читати роман.

Овај наш писац-архитекта као да не мари превише за статику. Каже нам да, било да пише или режира, увек тражи неки „померени” угао, не само да би био померен, већ да би био жив.

Исти поступак применио је и пре неколико година режирајући „Зону Замфирову” за коју су поједини професори чак тражили забрану, тврдећи да је превише „изокренута”.

– Hаша средина је конзервативна. Чак и онда кад се њена елита претвара да је модерна, не подноси када се утврђене вредности подвргну субверзији или осветле другачијом бојом.

Зато сам се и овом књигом трудио да читаоца ослободим предрасуда, јер човек често има окоштале ставове у стилу: „Аха, то је тaкo и тако и никако другачије”, а онда му нагло отворим нека врата која није видео да би шапнуо себи „Чекај, можда нисaм добро схватио” и ... тако се роман игра са мозговима који нису сасвим зарђали, a жељни су могуће истине која ће их релаксирати и прочистити.

Читалац је зато као детектив у лавиринту и сам слаже свој мозаик.

Није му намера била, додаје, да некога одушеви својом вештином, нити је имао намеру да Данила Киша брани од оптужби за плагијат (да не откривамо превише, остављамо то читаоцима), већ да испуни читаочев дух који ће се након читања осећати добро и знати да није сам самцијат у неспоразуму са светом.

– У књизи је остављено отворено да ли је јунак „без кривице крив”. А пошто се радња дешава у деведесетим годинама, и ако ту тему проширимо на план наше земље, видимо да се људи дијаметрално супротно одређују по питању има ли кривице нашег народа или нема.

Сви смо свесни манипулације, али човек који жели да се исправно постави често не зна како то да учини, јер се исувише тoгa што је приказивано као истина касније jасно испоставило да, ипак, није.

Гајић каже да би можда било паметно да се окупе људи који имају ауторитет у друштву, а припадају и левици и десници, и саставе књигу која би имала два почетка, те узрочно-последично објаснили шта смо ми другима радили а шта други нама.

Mеђутим, како наводи, у овом тренутку то није могуће јер већина ауторитативних личности на челу носи круте идеолошке налепнице.

– Манипулација је толико снажна да друштво има деформисану слику о себи, која стално генерише сукобе, и друштво чини фрустрираним.

Зато ће деведесете и бити тема у уметности, све док то време остаје нејасно или без целовитих одговора. Или – или док га не замени нешто бруталније. Може писац да пише и научну фантастику али и тада ће ово мутно доба проговарати из њега јер је то болни део нашег колективног искуства, сматра Филип Гајић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.