Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Oбнова светиња на Космету

На Косову и Метохији у периоду од 1999. године до 2004. године девастирано је 156 локација Српске православне цркве, говоре подаци су које смо добили из Канцеларије за баштину Епархије рашко-призренске. Данас, више од пет година од погрома 17. марта 2004, када су уништене или оштећене светиње и објекти на 34 локације СПЦ, обнова је и даље у току. Према речима наших саговорника, спроводе је међународне невладине организације, домаћи стручњаци из Републичког завода за заштиту споменика, средства стижу од Светске банке, Унеска, Министарства културе, Министарства за Косово и Метохију, разних донација. „Извештавање о активностима на обнови српске баштине на Космету су спорадична и непотпуна, што говори да су и саме активности често у токовима ван утврђених процедура. Тешко је прецизно побројати све иницијативе, али је обнова према Меморандуму о разумевању из 2005. године свакако највише истицана”, кажу у епархијској Канцеларији за баштину.

Мр Гордана Марковић, управник ове Канцеларије, истиче да су у погледу обнове мишљења стручњака често супротстављена, чак и у очигледним питањима.

– Епархија се залаже за интегративни приступ обнови који мобилише експерте, од планерске до конзерваторске струке, посебно уважавајући теолошки аспект. Ако за такав приступ Епархије нема слуха данас, оно што Епархија прати и документује сигурно ће бити од помоћи оној генерацији која ће српске светиње на Косову и Метохији враћати у контекст српског наслеђа – каже мр Марковић.

Она упозорава да до данас није начињена процена штете почињене српским светињама на Космету, па је „отворено питање где је постигнут напредак, а где ништа није чињено, па документарност представља уједно и драгоценост, или где је на објектима интервенисано без неопходног првог и подразумевајућег корака – утврђивања стања као доказа о учињеном вандализму”.

С друге стране, Вера Павловић-Лончарски, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, тврди да постоји обимна документација, рађена 2004. године, са списком објеката који су страдали, извештајима комисије Унеска о томе шта би требало учинити и проценама штете на објектима.

– Јасно је установљено шта је страдало у мартовском погрому, а шта у претходном периоду. Ми смо стално на терену, постоји Завод у Лепосавићу, као и Завод града Приштине који је пресељен у Грачаницу. И ми из Републичког завода ангажовани смо у оквиру онога што је наша надлежност на Косову – каже Павловић-Лончарски.

У обнови светиња, како каже директорка, Завод учествује на основу свог плана рада и деловања у Комисији за спровођење обнове, односно „меморандумској комисији”, а стручњаци су укључени и у све оно што је домен рада Унеска на Космету, с обзиром на чињеницу да су неки од споменика културе уписани на листу светске баштине.

– По одлуци Министарства културе од 2007. године ја сам у петочланој Комисији за спровођење обнове која може да ради само када је постигнут апсоултни концензус и када су присутни сви чланови Комисије. При обнови споменика архитектонски пројекти су најчешће, у више од деведесет одсто случајева, пројекти наших Завода, пре свега оног у Лепосавићу, који, иначе, обавља и конзерваторски надзор над извођењем радова – описује Павловић-Лончарски рад комисије који је често оспораван због учешћа привремених косовских власти, али и предузећа са Космета која су радила на обнови неких објеката.

(/slika2)Стављање Пећке патријаршије, Високих Дечана, Грачанице и цркве Богородице Љевишке на Унескову листу светске баштине повлачи и одређене обавезе за државу, објашњава Павловић-Лончарски, рецимо, сачињавање годишњих извештаја о стању споменика.

– Споменици на Косову су уписани и на листу светске баштине у опасности и обавеза државе је да уложи максималан труд да што пре буду скинути с те листе – каже наша саговорница.

Ненад Трајковић, који је у Министарству за Косово и Метохију начелник Одељења за културу, бригу о културном и природном наслеђу на Косову и Метохији и за сарадњу са Српском православном црквом, каже да је процена да ће обнова према Меморандуму бити завршена до краја 2010. године, као и да се највећи део радова на светињама обавља управо према том споразуму.

– Светиње порушене или оштећене пре погрома мало ко и помиње и то је најжалије. Не смемо их оставити и препустити забораву – наглашава Трајковић.

И Вера Павловић-Лончарски подсећа да су неки историјски споменици нестали, односно потпуно уништени, и да је отворено питање да ли ће се обављати њихова реконструкција. Наша саговорница из Канцеларије за културну баштину мр Гордана Марковић сматра да је угрожено много више од косметских светиња – угрожен је корпус српског културног наслеђа, а на наше питање која је светиња по њеном мишљењу најугроженија одговара: светиња људског живота.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.