Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Што млађи - то задовољнији

Ива­на Ко­ва­че­вић

Податак да је 82 одсто младих Београђана задовољно својим животом, како произлази из најновијег Цесидовог истраживања, посебно је обрадовао све који се баве омладинским питањима у граду и републици.

Шта се догодило да дође до преокрета и да ли то указује да су коначно, у најмању руку, заустављене негативне тенденције последњих година и деценија? Да ли је слика толико ружичаста, па убедљива већина младих, срећна и задовољна квалитетом свог живота, сазрева и ступа на велику животну позорницу?

О овим питањима ипак нема сагласности међу саговорницима „Политике”. Психолози, стручњаци за питања младих, истичу да нема места претераном оптимизму.

Државни секретар Министарства омладине и спорта Ивана Ковачевић каже да су подаци охрабрујући, али не и изненађујући за ово министарство:

– Млађе особе показују веће задовољство квалитетом свог живота. Уколико ово упоредимо с резултатима недавног истраживања које је Цесид за нас радио на нивоу целе Србије, када се укупно 61 одсто младих изјаснило да су задовољни својим животом, видећемо да су и тада млади Београда показали већи степен задовољства.

Последње истраживање, из јуна, које је такође Цесид за нас радио, показало је да се за више од 10 одсто повећао број младих који не желе да напусте своје место живљења.

Наша саговорница ипак признаје да је и даље велики број младих који желе да пређу у такве центре, као што су Београд, Ниш и Нови Сад. Када им то пође за руком, онда су и задовољнији својим животом.

Психолог Жарко Требјешанин, стручњак за дечју и психологију младих, упозорава да сваки податак мора да се прихвати критички:

– Ако 82 одсто каже да је задовољно, то онда подлеже интерпретацији. То може да значи да су млади толико већ огуглали на све ово што се дешава у земљи, па мисле да и не може да им буде боље. То је као када је човек стално неуспешан, па онда он спусти критеријум, изгуби уверење да може да буде боље.

Друго, када се погледа тај узорак младих, види се да су много задовољнији они који су веома млади, до 19 година. Они живе у добу када су прилично безбрижни, када немају озбиљне проблеме, када неко други брине о њима, када су здрави...

Да ли заиста има разлога за задовољство преко четири петине младих Београђана њиховим животима, питамо професора Требјешанина?

(/slika2)– Искрено речено, за мене је ово потпуно изненађујући податак. Моја је хипотеза, коју би требало проверити, да су се млади помирили са судбином и спустили своје амбиције и критеријуме. Да су, ето, потпуно задовољни и овим што имају. Могуће је и да, пошто су доста млади, нису никад ни видели нешто боље.

Могуће је и да се њихов став односи на њих саме, просто су задовољни собом, по систему: баш ме брига.

Требјешанинов колега по струци, психолог Бора Кузмановић, и сам је дубински проучавао податке који се тичу животних циљева и вредности младих људи:

– Према ономе што сам видео и што одраније знам, сумњам да ли је то прави узорак који су они изабрали. Рецимо, каже се да 85 одсто младих комуницира преко Интернета, што подразумева да толики број младих има компјутере. Нисам сигуран да је тако. Изгледа ми, стога, да је узорак мало „укривљен” према оним боље стојећим.

Исто тако, није у складу с ранијим сазнањима податак да је више од половине младих посетило земље ЕУ јер знамо да велики број њих никада није ни био у иностранству, а камоли у ЕУ.

Бора Кузмановић је уверен да добијени подаци не одговарају реалној слици:

– Мени се чини, мада не тврдим да су они то намерно урадили, да је ова слика младих у Београду мало „ретуширана”. Као, они не осећају проблеме и живе у некаквој нирвани. Ови подаци ми не делују убедљиво. Претпостављам да је то плод неке грешке у истраживању.

Требјешанин још упозорава да су истраживања и добијени подаци увек само повод за нова истраживања:

– Ови резултати нам не дају само одговоре, већ и низ питања. Ја бих питао и даље: а чиме сте ви то задовољни, да ли је то на личном плану, на плану дружења, стања у друштву, шта је за вас срећа, шта је за вас добар квалитет живота?

Мало је бизарно да млади као главни проблем истичу лошу саобраћајну инфраструктуру, а не, рецимо, наркоманију, сиромаштво и такве ствари, а да су им на другом и трећем месту јавни превоз и еколошки проблеми! Мени то стварно делује гротескно. Испада да живимо у некој идеалној земљи, где је младима највећи проблем лош саобраћај. А так на четвртом месту је незапосленост, недостатак посла, што мислим да је младе веома битно.

Марко Стојановић, из Програма за младе невладине организације Грађанске иницијативе, и сам припада групи млађих од 30:

– Ово истраживање је рађено на подручју Београда и добијени подаци се разликују од других подручја, као што су Војводина, централна, западна или источна Србија. За нас ови подаци просто осликавају ситуацију последњих неколико година, када су учињени конкретни кораци у омладинској политици. Формирано је пре две године Министарство за омладину и спорт, са сектором за младе. И локалне самоуправе су почеле да формирају канцеларије за младе.

Такође, усвојена је Стратегија за младе и почела је њена примена, посредством Акционог плана.

Ивана Ковачевић објашњава да је пре оснивања Министарства за омладину и спорт, пре две године, било свега пет канцеларија за младе, а да их је сада 93:

– У четвртак смо отворили две канцеларије, у Голупцу и Кикинди. Организујемо различите активности за младе, акције, програме. Сада је више од 1.500 младих на обуци за предузетништво. Није наше министарство једино које се бави питањима младих, већ смо ту да координирамо те активности и потпомажемо их. Буџет нашег сектора за омладину је нешто преко 200 милиона, плус Фонд за младе таленте који има буџет од 460 милиона.

За годину дана је 2.200 младих добило стипендију или новчану награду из Фонда. Имамо добру сарадњу и с локалним самоуправама, укључујући и град Београд, где су формиране и градска канцеларија за младе и неколико општинских. Финансирали смо пројекте преко 200 организација које се баве питањима младих, који се директно односе на 40.000, а индиректно на око 200.000 младих.

Колико младих би данас желело да напусти земљу? Марко Стојановић каже:

– Већина младих у Србији, када би имала могућност избора, и данас би бирала да напусти земљу. Пре свега, то су они који су заинтересовани за образовање, али и они који желе да заснују породицу или да праве каријеру.

Низак степен активизма код младих оличен је у податку да је тек око половине њих спремно да се укључи у решавање друштвених проблема, подсећа Требјешанин:

– На пример, црква, верске организације, невладине и друштвене организације, кућни савет, у све то је укључено тек један одсто младих. Дакле, потпуно су на маргини. Свега 12 одсто их је укључено у спортске и рекреативне организације, где су и најактивнији. Најмање 70, па чак до 96 одсто младих, није нигде ни укључено.

Могуће је да су се млади уверили да не могу да мењају ствари, да су схватили да им други кроје судбину и да они не могу ништа да измене.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Музеј панка и споменик Тупак Шакуру

Грађанске иницијативе недавно су покренуле кампању о доступности јавних простора омладинским групама.

– Идеја нам је да се што већи број ових напуштених, закатанчених простора стави на располагање младима и њиховим уметничким, спортским и другим иницијативама. На добром смо путу да то учинимо у Крушевцу и у Арадцу код Зрењанина.

У Београду подржавамо иницијативу једне неформалне групе за оснивање панк музеја, помажући дијалог с надлежним институцијама. Активно учествујемо и у иницијативи за уређење првог и јединог парка у Маринковој бари. То је она позната иницијатива за подизање споменика Тупак Шакуру, коју предводи група младих Рома, припадника хип-хоп културе – наводи Марко Стојановић.

-----------------------------------------------------------

Старији мање срећни

– Проценат задовољства драстично опада када је реч о људима између 25 и 30 година. То треба тумачити у контексту година када се тражи посао и прилика за осамостаљење. Можда су им и критеријуми опали. Данас је мањи број оних који желе да побегну од свог живота и из свог града – каже за „Политику” председник београдске Канцеларије за младе Коста Андрић.

М. Л.

-----------------------------------------------------------

Београд је добар, али је џепарац лош

Душан Марковић (24):

– Овде мора много тога да се мења да би човек био задовољан. Имам жељу да запалим „преко” јер, без обзира да ли си завршио факс или не, тешко је доћи до пристојног посла ако немаш добру везу. Без матораца не бих могао да плаћам кирију и рачуне, а за џепарац се сналазим. Повремено се нађе неки послић па скрпим какав-такав буџет за своје потребе. Београд у односу на друге градове пружа више могућности: посао, изласци, концерти, текме, више девојака, али за све то треба много лове. Иако има занимљивих места излазим кад услови дозволе, а остатак времена проводим уз нет. Мислим да ноћном животу града фали разноврсности.

Сара Настић (19):

– Волим Београд, али своју будућност не видим у њему, поготово када је реч о оснивању породице или почетку неког озбиљног посла. Могу рећи да живим пристојно, али опет нисам задовољна џепарцем који добијам од (факултетски образованих) родитеља. Баш зато и желим да одем. Некад ми се чини да град напредује, а некад да стоји у месту... Сигурно не назадује. Ни ја као једна деветнаестогодишња девојка не осећам се увек безбедно када се ноћу враћам кући. Студент сам новинарства, али не читам новине, не гледам ТВ, нисам члан странке странке. Трудим се да останем у доброј физичкој форми.

Бошко Ницовић (25):

– Имам посао, факс је при крају, имам и кров над главом. Али, видим и другу страну: радим на неодређено, апсолвент сам срамно дуго, а живим код родитеља... Ипак, не бих напуштао Београд, осим можда да обиђем Кинески зид. У току средњошколских и студентских дана, после 5. октобра, био сам један од оних који су веровали да ће моћи да померају стене малим прстом. Факс ме је мало уозбиљио, а посао ставио на своје место. Наравно, не мислим да сад треба одустати – тако бих обесмислио године уложеног труда. Београд се мења у добром правцу, не само да је естетски лепши због нашминканих фасада, већ је и садржајнији.

М. Луковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.