Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Месић: Словенци да плате

Борут Пахор (Фото Фонет)

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 14. септембра –  „Хрватска се враћа Реновом предлогу у коме је за нас веома важна одредба о додиру са отвореним морем”, бранио се синоћ у студију ТВ Словенија председник словеначке владе Борут Пахор пред провокативним питањима новинарке о (не)успеху преговора са Хрватском у решавању граничних неспоразума између две државе.

Било је то прво Пахорово иступање у јавности после саопштења (у петак) да је са колегиницом Јадранком Косор коначно пронашао заједнички језик, што хрватским преговарачима отвара пут за наставак приступних преговора са Унијом.

Пахора су код куће напали опозиција и неки коалициони партнери, огорчени јер је изневерио договор да ће Словенија диктирати блокаду хрватских приступних преговора са ЕУ све док не буде окончан посао разграничења, онако како то жели званична Љубљана.

Словеначки премијер се бранио речима да је Словенија извукла највише што је могла, да је „успех постигнут” и да „Словенија треба да буде задовољна” јер се „Хрватска (сада) враћа другом Реновом предлогу” који је повољан по Словенију пошто јој омогућава приступ отвореним водама Јадрана. Да би ућуткао критичаре, Пахор је поменуо и „правичност”, намећући закључак да је тај принцип поново у игри у спору око словеначко-хрватске границе.

Словенија би на основу тог принципа стекла право да управља оним делом мора и копна које је словеначка полиција контролисала у СФРЈ, а које Хрватска од 1991. сматра делом своје територије.

Занимљиво је да ничега од тога што Пахор набраја у корист својих преговарачких способности да заштити „национални интерес” – нема у документу који је хрватска премијерка послала из Пахорових одаја шведском председништву Европске уније у петак.

У писму, чији је факсимил на свом порталу објавио загребачки „Јутарњи лист”, Косорова не помиње ни „правичност”, ни „други” или било који предлог које је комесар за проширење ЕУ Оли Рен нудио Љубљани и Загребу у првој половини 2009. године.

Косорова је у другом пасусу писма послатог факсом у Стокхолм написала само да „нити један документ у нашим приступним преговорима с ЕУ (које је Хрватска до сад предала Бриселу) не може прејудицирати коначно решење граничног спора између Хрватске и Словеније“; у трећем пасусу је додала да ће се „решење или начин решавања граничног спора” тражити у наставку билатералних преговора с Љубљаном.

Ту помиње и да би спор о граници могао пресећи „арбитражни суд”, што је Љубљана увек одбијала, свесна да би међународним арбитрима тешко наметнула захтев да током одлучивања о граничној црти између две државе пођу од „принципа правичности”. Косорова нигде није преузела ни обавезу да Хрватска посао разграничења са Словенијом мора да оконча пре уласка у Унију, што је протеклих девет месеци био главни словеначки услов за скидање блокаде хрватских преговора са ЕУ.

Пахор домаћу јавност преко љубљанске ПОП ТВ умирује речима да оно што не пише у писму које је Косорова послала у шведску престоницу стоји у „записнику званичног састанка”, као и да је могућ „двострани споразум” о међи, где би „Словенија инсистирала или на принципу додира са отвореним морем – дакле на речи ’junction’ (џанкшен) која је преузета из (пропалог) споразума Дрновшек–Рачан, или на примени међународног права и принципа правичности ’ex aequo et bono’”.

Пахор уверава земљаке и да је „тон у тексту (записника састанка са Косоровом у петак) такав да споразум о разграничењу мора бити ратификован уочи уласка Хрватске у ЕУ, па ту нема ни сенке сумње”. Пахоров оптимизам не дели већи део овдашњег јавног мњења које прати победничко пировање политичара и медија у суседству, где листом поздрављају успех Косорове у Љубљани.

Премијерка Косор је на претњу Радована Жерјава, председника словеначких народњака (СЛС), да ће тражити расписивање референдума о уласку Хрватске у ЕУ, што је подржао и првак деснице Змаго Јелинчич, одговорила да је то не брине.

Љубљанска штампа негодује и због тријумфализма хрватског председника Стјепана Месића који је скидање словеначке блокаде коментарисао да је „Косорова забила гол”.

Месић закључује да је најважније да је Европа схватила да Хрватска може да оствари свој стратешки циљ (улазак у ЕУ), а да очекује да ће Словенци и Хрвати после решења спора о међи то заједно прославити у кафани, где ће цех морати да плате Словенци јер су први ушли у Унију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.