Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изражавај се дипломатски

Када човек живи у иностранству, оно најбитније није говорити језик без акцента. Штавише, ако је изражавање на страном језику граматички правилно, што се најбоље постиже читањем, акценат ће вам увек опростити. Мени су неколико пута разноразни послодавци и пријатељи говорили да се осећа нека шармантна страна интонација у мом говору, али да се не може утврдити одакле потиче.

Чак су ми рекли да им се допада и да је нипошто не мењам.

У иностранству је много теже уклопити се у средину и пазити да се у свакодневном животу превише не штрчи. Начин изражавања одговара начину размишљања и културолошке разлике понекад доводе до тога да се саговорници у потпуности не разумеју, иако говоре исти језик.
Француски се одувек сматра за најподобнији језик за дипломатско изражавање, што није неосновано. Веома често се користе пренесена значења, сликовитост, двосмисленост, умањивање интензитета исказа и увијено ограђивање.

На пример, једна француска телевизијска станица је пренела неку вест са ББЦ-ја и новинарка је у дословном преводу рекла, “у сваком случају, то је оно што ББЦ мисли да зна.” Уместо да каже да је неко нешто “рекао”, Француз ће рећи да је он то “наговестио” или “натукнуо”. У буквалном преводу, laisser entendre значи “допустити да се нешто на неки одређени начин схвати”. Далеко било да ја за некога тврдим да је нешто рекао, јер сам можда само ја то тако схватио.

Председник кућног савета моје зграде није ни дипломата ни романописац него рачуновођа, пореклом из једног малог места у Нормандији, па је ипак написао веома елегантно писмо фирми која одржава нашу зграду, које је отприлике гласило: “Према исказима неких станара наше зграде, изгледа да грејање није у њој обустављено, иако је већ наступио крај грејне сезоне. Да ли бисте могли да проверите да ли је заиста тако, како бисте нам у том случају искључили грејање и омогућили да уштедимо на већ високим ценама горива?” Не само да се оградио од мишљења својих комшија које уосталом није ни навео, него се и правда на цене горива уместо да доведе у питање неспособност фирме која нам одржава зграду да пошаље један обични факс... Због тога се са њим често расправљам преко интернета, наравно веома увијено и дипломатски – што много јаче зна да повреди човека – јер њему смета када ја пишем истој фирми на много директнији начин, као да се још увек налазим у Србији.

Додуше, мени та фирма брже одговара на писма него њему, јер се ја не извињавам што пишем, а када ми се одговор не свиђа, онда наведем и понеки члан одговарајућег закона који је на снази како бих добила другачији.

Француски језички чистунци воле да описно преводе енглеске речи, али се оне у пословној или финансијској терминологији остављају у оригиналу како би се ефикасније пословало. Какав год текст да преведете на француски, са било којег другог језика, биће дужи од оригиналног. Смејала сам се од свег срца када сам на сајту Хашког трибунала за ратне злочине, одакле сам хтела да прочитам записнике са суђења нашим политичарима, приметила да је свака десета страница остављена празна како би се омогућило превођење на француски а да се превише не поремети број страница.

Толико компликовање је веома напорно у свакодневном животу јер људи сматрају да сте неотесани ако не поштујете њихов начин увијеног изражавања. Искреност није на цени, а поготово не у фирми, међу колегама. Једном су ме све колегинице бојкотовале јер сам рекла пред шефицом да смо на крају живаца и да помишљамо на колективну оставку, а бојкот је престао када смо добиле колективну повишицу.

Можда ће дипломатска дистанца с временом нестати са доласком нових генерација из сиромашних предграђа које мењају француски језик, скраћују речи и уводе стране или „шатровачке“ изразе. Постоје иницијативе да се адаптира старински начин изражавања који не одговара модерном глобализованом друштву, али не доносе увек плодове јер нису у складу са француским духом. На пример, многи шефови ће вам се обраћати са “ти” уколико је такав обичај у целој фирми, јер покушавају да у пословању имитирају англосаксонске земље.

Мени је веома тешко да им на сличан начин узвраћам и такво понашање ме дестабилизује јер више немам осећај да се обраћам претпостављеном. Треба рећи и то да се Британци свима обраћају са “you” које се граматички преводи и са “ти” и са “ви”, али увек значи “ви” у односу са људима који вам нису ни пријатељи ни породица.

Њихова чувена уздржаност и став да “претерана блискост доводи до презира” који је прерастао у пословицу, нипошто се не слажу са ословљавањем на “ти” што су Французи пропустили да примете, да не кажем да нису успели да схвате.

Често пожелим да уместо Француске живим у прагматичној Америци где се цене истина и искреност. Недавно читам да је Умберто Еко отишао у Америку и тамо пожелео да зовне своју банку јер је изгубио кредитну картицу. Замолио је једну пријатељицу да телефонира јер је боље знала енглески, али је банкарски службеник одбио да јој дâ поверљиве информације. Када је Умберто сам узео слушалицу и представио се као господин Еко, банкарски службеник му је дао све податке јер није ни у једном тренутку помислио да би неко други могао да се представи као он.

Американци су били изгубили поверење у Била Клинтона за време афере Левински не због тога што је преварио супругу – што у пуританској Америци и јесте незамисливо – него зато што је лагао да није. Зато је нашим људима вероватно лакше да се уклопе у Америци, него што је то у Француској.

Мислим да ми у иностранству највише недостаје наш јасни начин изражавања и недостатак двосмислености. Без обзира што нам је језик можда сиромашнији од француског, на њему успевамо да дочарамо много више и изградимо јасније међуљудске односе.

Парижани нису довољно спонтани и не долазе на кафу када их позовете, јер се плаше да очекујете да они заузврат позову вас. До те мере се људи клоне једни других, да се однедавно организује “празник комшилука” приликом кога општина по целом граду лепи плакате који вас позивају да током једног дана поздрављате комшије и можда са њима организујете неки пикник.

Зар је заиста потребно да општина подстиче добре комшијске односе?То сам се искрено питала све док нисам сазнала да је, према испитивању јавног мњења, за Французе најбољи комшија онај којега никада не виде и не чују.

Наравно, има и људи који подсећају на наше, који знају да изграде пријатељство и који прихватају да са тобом оду у ресторан или на неку изложбу. Додуше, свако плаћа за себе, па чак и онда када сте позвани на неки рођендан. Ту ће вам понекад рећи шта треба да донесете, храну, пиће или десерт, а понекад ће све сами да спреме а ви ћете додати неку малу новчану партиципацију.

Па да – чист рачун, дуга љубав.

Када нико никоме ништа не дугује, језик и може да буде увијен, како би се саговорници држали на дистанци. Тако никоме није ни потребно да било шта рашчишћава и исправља криве Дрине, када је већ све болно јасно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.