Расмусен: Повезати системе одбране САД, НАТ-а и Русије

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен заложио се за повезивање система противракетне одбране САД, Русије и НАТО-а, при чему је од Москве затражио да повећа притисак на Иран како би одустао од нуклеарних амбиција. У јучерашњем обраћању у Фондацији Карнеги у Бриселу, које се већ означава као његово прво значајно објављивање спољнополитичке позиције за његова мандата, Расмусен је позвао Русију да заједнички размотре све глобалне безбедносне изазове.

„Наше земље и наше војске биће све осетљивије на ракетне нападе и основни интерес НАТО-а и Русије јесте да се испита могућност повезивања система противракетне одбране САД, НАТО-а и Русије”, рекао је Расмусен очигледно подстакнут америчким одустајањем од распоређивања антиракетног штита у Пољској и Чешкој Републици.

Према његовим речима, он би желео да Русија и НАТО заједнички размотре безбедносне ризике 21. века при чему би тај преглед ризика служио као јака основа за њихову будућу међусобну сарадњу.

Бивши дански премијер, који је у августу преузео функцију генералног секретара НАТО-а, позвао је Русију да сарађују и на питањима Авганистана и Ирана. Како он каже, ревитализовани Савет НАТО–Русија створио би један „форум за озбиљан (међусобни) дијалог”.

Изјаве првог човека алијансе поздравио је руски амбасадор при НАТО-у Дмитриј Рогозин и оценио их као „веома позитивне и веома конструктивне”.

„Уколико генерални секретар НАТО-а заиста жели да све његове идеје о склапању стратешког партнерства са Русијом буду реализоване, треба да буде спреман на дугу и изнурујућу борбу, при чему, не са Русијом и њеним представницима, већ са некима од оних који се називају савезницима у НАТО-у”, рекао је Рогозин, а преноси агенција РИА Новости.

Подсетимо, после намере НАТО-а да се прошири на државе некадашње чланице СССР-а, као и после сукоба у Грузији, односи између Руске Федерације и алијансе били су на најнижем нивоу од краја хладног рата. Расмусен је јуче позвао Москву на „истински нови почетак у својим односима, у заједничком интересу као и интересу целе међународне заједнице”. Такође, он је предложио разговоре са руским председником Дмитријем Медведевом о новој евроатлантској безбедности како Русија не би била „забринута” својом евентуалном „маргинализацијом” у Европи. С друге стране, он је изнео уверавања да ово приближавања неће угрозити њихове источне савезнике,

Генерални секретар НАТО-а је касније у току јучерашњег дана у интервјуу агенцији Итар-Тас изјавио да се његова „главна порука руском друштву састоји у томе да НАТО није непријатељ Русије”. Он је додао да „савет мудраца”, који је почео да ради од септембра и бави се израдом нове стратешке концепције НАТО-а, разматра могућност да посети Русију.

„Група од 12 експерата, која разматра нову стратешку концепцију НАТО-а, тренутно разматра могућност да посети Москву ради дискусија са руским стручњацима у области безбедности”, рекао је он и додао да би коначна верзија новог стратешког документа НАТО-а требало да буде завршена до самита алијансе крајем наредне године у Лисабону.

Расмусен је изразио наду да ће Русија и НАТО остварити напредак у решавању разлика поводом Споразума о конвенционалном наоружању у Европи, чије је важење Москва замрзла. Као кључне правце практичне сарадње Русије и алијансе, Расмусен је навео Авганистан чија стабилизација „одговара темељним интересима у области безбедности како Русије тако и алијансе”.

„Данас је главни приоритет стварање услова да авганистанска војска на себе преузме водећу улогу у осигурању безбедности у земљи. НАТО-у, између осталог, треба и финансијска и материјална подршка, и то је још један правац сарадње са Русијом”, рекао је Расмусен. Кад је реч о Ирану, Расмусен очекује од Русије да се „придружи” Западу како би се извршио „максималан дипломатски и политички притисак на Иран да одустане од нуклеарних амбиција”.

Руски премијер Владимир Путин рекао је јуче да је одустајање Вашингтона од инсталирања елемената противракетне одбране у Чешкој и Пољској „исправна и смела одлука”, која њих (Русе) „наводи на добре мисли”. Путин је иступајући на Инвестиционом форуму „Сочи 2009”. рекао да очекује да ће после ове одлуке „уследити потпуно укидање свих ограничења на сарадњу са Русијом и продају Русији високих технологија, активирање пријема Русије, Белорусије и Казахстана у Светску трговинску организацију”.

Н. Радичевић

----------------------------------------------------

„Комерсант”: Два америчка захтева Русији

Вашингтон жели да Москва, у замену за одустанак од планова о америчком антиракетном штиту у Европи, заузме оштрији став према иранском нуклеарном програму, изјавио је један високи руски дипломата „Комерсанту”. Према речима тог извора, САД траже од Русије и да одустане од продаје ракета С-300 Техерану, пошто би оне могле да буду распоређене око иранских нуклеарних постројења, и да подржи резолуцију Савета безбедности УН која предвиђа увођење нових санкција Ирану.

Руси и Американци су у четвртак званично демантовали да су измене планова о противракетном штиту у Европи резултат договора две земље. Ипак, из Москве стижу незваничне информације да Русија одустаје од постављања ракета у Калињинграду, руској енклави између Пољске и Литваније. Осим тога, портпарол Беле куће Роберт Гибс је рекао да САД у светлу ревизије америчког приступа очекују уступке Москве око „иранског нуклеарног питања”, те да ће „Руси у наредних неколико недеља имати шансу да покажу колико желе да буду конструктивни по питању Ирана”.