Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јединствени експеримент: Метелкова

Место за препричавање већ један век (Фотодокументација „Политике”)

Специјално за „Политику”
Љубљана – На неколико минута хода од центра Љубљане налази се Метелкова улица. Старији Београђани ће се можда присетити војничких дана проведених у касарни „Четврти јули” која се до 1991. године ту налазила. Они који су ових година стасали да самостално путују Европом и имали прилику да посете Љубљану вероватно су одсели у хостелу „Целица” (бивши затвор), смештеном у Метелковој, и сећају се ноћног провода, достојног препричавања. За младе становнике Љубљане Метелкова (улица/место), већ шеснаест година, синоним је за алтернативну културу, стилове и слободу изражавања на делу.

Метелкова се налази у комплексу старом више од сто година који је саграђен за смештај аустроугарске војске, а у коме се у послератној Југославији налазила касарна Југословенске народне армије. Када се 1991. војска иселила, бараке, зграде и остали простор заузели су сквотери и невладине организације.

Борба за простор текла је у складу са историјом објеката. Сквотери, алтернативни уметници и активисти су га окупирали одбијајући да изађу и препусте га претварању у комерцијалну шопинг и пословну зону. Град је на то реаговао искључивањем воде и струје. Активисти су одговорили серијом изложби, концерата, трибина које су успеле да мобилизују велики број људи како би се стало у заштиту Метелкове.

Од тада ова улица почиње да функционише као самоорганизована аутономна зона, центар независне уметничке, културне и интелектуалне сцене Љубљане, да би 2005. године била проглашена за национално културно наслеђе. Висок статус који данас заузима у културном и друштвеном животу Словеније симболично се огледа и у томе што су у истој улици смештени и Словеначки етнографски музеј и Министарство културе.

Љубљанчани описују Метелкову као место где влада известан степен анархије. Ту полиција ретко залази, а када и уђе нема рација или легитимисања, иако се свуда шири мирис марихуане а алкохол се продаје слободно. Жеља градских власти да се Метелкова очува као „слободна зона” младих, специфичност Љубљане коју су снимили Си-Ен-Ен, Канал плус, Травел канал и описали туристички водичи, види се и у толерантном односу полиције према дешавањима која нису увек у складу са законом.

Посетиоци овог јединственог места на просторима бивше Југославије имају најразноврснија интересовања и не могу се убацити у један шаблон само зато што су сваке вечери или викенда у Метелковој. Можете се десити да почнете од бара у коме се слуша хеви метал, док бармен изводи акробације на шанку, с пивом изађете напоље и посматрате необичну скулптуру или светлосну инсталацију, радове младих уметника. затим се привучени необичном фасадом (потпис студената архитектуре) случајно задесите у геј или лезбо клубу што схватате тек када установите да не постоји тоалет за оба пола. При крају ноћи, на изласку из овог необичног комплекса, видећете групу младића и девојака како прецртавају постојећи графит новим јер је у току „рат” између две групе цртача. За то време групица поред расправља о томе да ли се може говорити о антистилу пре прихватања, развијања и превазилажења стила.

Питање које посетиоци Метелкове поставе када чују да сте из Београда јесте постоји ли „слободна зона” младих у највећем граду некада заједничке државе. Уз објашњење да постоји улица Страхињића бана, и ограду да се ту дешава друга врста „културе”, да постоје сплавови који су огранак београдске „индустрије забаве”, да постоје културне институције младих попут Дома омладине, Студентског културног центра, клубови и барови који окупљају алтернативн(иј)у омладину, намеће се закључака да Београд нема јединствено место које пркоси доминантном мејнстриму, учмалом и устаљеном начину мишљења и живљења.

Млади Словенци на то шаљиво одговарају: „Па, немате ви без разлога изреку да само слога Србина спасава”. А, затим додају да је то можда добар начин да се шареноликост ноћног живота алтернативне београдске сцене сачува, за разлику од јединствене Метелкове која, приближавајући се пунолетству, може постати „дама која се у складу са својим годинама прилагођава друштвеним нормама и захтевима система”, како је написао Миха Цолнер, новинар љубљанског Радио Штудента.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.