Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Једноставне словеначке мере штедње

Радо Генорио Фото Барбара Реја (Финанце) (Снимио Д. Ћирков)

Не бих се усудио да народу кажем да је са кризом готово, иако је Словенија у јулу бележила дефлацију, а у августу привредни раст од 0,7 одсто. Јер, криза се, из финансијског сектора провукла у реални и нико поуздано не може да тврди колико ће трајати. Из Европске комисије стижу наговештаји стабилизације и опоравка, али оживљавање које је забележено у неким земљама резултат је субвенција убризганих појединим индустријама, попут аутомобилске. Проблеми се, међутим, трајније не могу решавати фискалним штосевима. То није знак стварног бољитка, јер људи неће два пута годишње куповати кола.

Овако свој „веома, веома умерени” оптимизам објашњава Радо Генорио, државни секретар у кабинету словеначког премијера Борута Пахора. Његова десна рука задужена, како у шали каже, да шефу помогне „ударати министре”. Пошто је преживео све коалиције током 18 година проведених у словеначким владама и водио преговарачки тим који је Словенију увео у ЕУ, у овој актуелној влади премијерова је веза не само са Бриселом, него и са кризним министром и „кризним штабом”.

После неколико пакета антикризних мера које су биле усмерене углавном на помоћ реалном сектору, два ребаланса буџета у фебруару и јуну, словеначки министри су август провели у тражењу решења за реструктурисање буџета. Јер, после две године без мањка у државној каси, овогодишњи дефицит ће износити од 5,5 до шест одсто. Расходи су десет милијарди евра, а приходи су због смањења спољне и унутрашње тражње (Словенија која извози чак 70 одсто свог БДП-а осетила је тај ударац више него затвореније економије) пали на осам милијарди.

– Пошто смо одлучили да више не задужујемо будуће генерације и да удео јавног дуга у БДП-у, који је са најнижих 21 одсто у Европи, повећан на 31 проценат, више не подижемо – да 3,8 милијарди евра остане плафон, већ за наредну годину морамо уштедети чак 380 до 400 милиона евра. И сваке следеће бар још толико. Циљ је да се до 2012. године вратимо на три одсто дефицита, а онда у нормалу коју смо имали 2007 – објашњава Генорио.

На чему ће то штедети Словенци и како ће годишње држава свој дефицит обарати за 0,5 одсто?

– Нема ту много мудрости, то су сасвим једноставне мере. Краткорочно, у првој фази ићи ћемо на замрзавање плата 160.000 службеника јавног сектора, односно сваког шестог запосленог у Словенији. Ако буде потребно, и на смањење за четири одсто. Остало је да одлуку ових дана потврдимо и у договорима са социјалним партнерима, пре свега са синдикатом јавног сектора. Мислим да то неће бити велики проблем, јер нам је социјални дијалог увек добро ишао – објашњава Генорио.

Истовремено, по речима Генорија, следи реформа пореског и пензионог система.

– Ако буде потребно, у првој фази замрзнућемо и пензије, можда их и смањити за два или четири одсто, а убудуће, како се размишља, повећати старосну границу за пензионисање, са 65 на 67 година. На приходној страни, део пореских измена требало би да се односи на опорезивање не оних који живе у породичној кући, већ оних који имају, рецимо, пет кућа или десет станова – као инвестицију.

У склопу припреме буџета за 2010. и 2011. са пројекцијама за 2012. проверавају се и ефекти предузетих мера у овој години, попут субвенционисања дела радног времена, за шта се, каже, пријавило око хиљаду фирми и чиме је очувано 67.000 радних места.

– То се у тој фази показало добрим, јер су избегнути социјални потреси а неке фирме су са повећањем тражње поново упослиле своје људе. Ова мера, у комбинацији са другим средњорочним и дугорочним, са улагањем државног и европског новца у обуку и преквалификацију запослених, требало би између осталог да омогући да се не повећава незапосленост која се подигла на 89.000 и да допринесе планираном расту БДП-а од један одсто у 2010. години. Мада је то у садашњим околностима тешко процењивати, док се не види у ком правцу ће ићи светска економија, намера нам је бруто домаћи производ, који сада износи 38 милијарди евра, следећих година расте два-три одсто – каже словеначки државни секретар.

Иако је криза, буџет Словеније за 2010, како најављује наш саговорник, биће развојно оријентисан. Али са јасно утврђеним приоритетима.

– Нисам против субвенција ако оне доносе нову вредност. Зато ће наредних неколико година приоритетна бити улагања у подизање конкурентности микро и малог предузетништва, затим у науку и технологију ради технолошког продора, као и у повећање енергетске ефикасности.

Уз штедњу и реформе, Словенији до 2013, док је још нето корисник европских средстава за развојне пројекте, на располагању још четири милијарде евра из европских фондова.

Весна Јеличић

----------------------------------------------------

Партнерство за железницу

Криза није обрисала словеначке инвестиционе планове. Апсолутни приоритет Словеније у наредних седам годинама, по речима државног секретара Генорија, биће железница.

– Пошто смо средили путну мрежу, завршили аутопут до мађарске границе, осим 15 километара поред Новог Места, Словенија креће са обновом и модернизацијом железничке инфраструктуре на Коридору 5, али кроз приватно-јавно партнерство. Аутопутеви су претрпани камионима и део транзитног саобраћаја морамо усмерити на железничке правце. Уосталом, не можемо развијати ни луку Копар са пругом из доба Аустроугарске. Зато влада већ разговара с „Дојчебаном”, а заинтересовани су и Чеси и Словаци, објашњава Генорио.

-------------------------------------------------

Стечај за „Муру”

У првој и другој фази транзиције направили смо једну погрешку. Реструктурисали смо индустрију челика, али не и текстилну и индустрију обуће. Криза је у том смислу добродошла и држава ће сада морати да уради оно што раније није. Испоставило се, рецимо, да је највећи текстилни гигант „Мура” са 3.300 радника, током деведесетих година све време погрешно приказивао амортизацију, профит, иако је 20 година био губиташ. Једино решење сада је стечај. Око 2.000 радника ће ићи на берзу и бити обухваћено другим мерама Министарства рада и социјале, док ће нова „Мура”, имати око 1.100 запослених. Усавршавањем дизајна и технологије, постаће конкурентна фирма на европском и светском тржишту, верује Радо Генорио.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.