Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Вештачко срце” у Тиршовој

У београдску Универзитетску дечју клинику у Тиршовој стиже „вештачко срце”, што је популаран назив за апарат који витално угроженом детету може да да замени рад срца и помогне да преживи неки критичан тренутак. То је, поред „вештачких” плућа, бубрега и јетре, још један део најсaвременије опреме коју поседује болница за најтеже дечје пацијенте из целе Србије, која је поред Института за заштиту мајку и детета, сам врх пирамиде болница за најмлађе.

– Последњих седам година, у сарадњи са Министарством и Фондом здравља као и донаторима побољшали смо квалитет заштите деце и дијагностику достигавши задовољавајући европски ниво и тако постали сигурно место за лечење нашег подмлатка. Места за напредак има још, на првом месту у едукацији кадрова. Ако икакве шансе за излечење од неке болести за дете има, овде ће бити излечено, каже в. д.. директора болнице доцент др Милан Ђукић, педијатар кардиолог.

Он најављује и компликовану операцију пресађивања бубрега у Тиршовој у октобру, подсећајући да је ова болница једино места за трансплантацију бубрега у Европи. Такође, болница је недавно, поред најсавременијег скенера, добила магнетну резонанцу. Додаје да се са опремом напредује и у ангио сали у којој се, каже, постижу све већи резултати у отклањању срчаних мана деци – без операција. Обновљено је и одељења у ком мајке бораве са новорођенчади, сада у посебним и савременим боксовима, а најављује и обнову одељења абдоминалне хирургије и урологије за које су одобрена средства. У болници је прошле године лечено 13.020 деце и обављено 8.800 операција. Ипак, гужве у ходницима најчешће стварају лакши, амбулантни пацијенти због чега апелује на родитеље да се за прехладе и друге лакше дечје болести обраћају домовима здравља. Уједно их моли за сарадњу у условима у којима на дан буде и више од 300 прегледа и десет операција, подсећајући да најугроженији животи имају предност.

– Пре неку недељу један отац је ишамарао медицинску сестру. Таква понашања и оптужбе да и деца докторе чекају јер они сви примају мито, недопустиви су. Молим свакога ко сумња, да ми пријави и докаже да је доктор узео новац. А, ако таквих доктора негде и има, нека не ставља све лекаре у исти кош. Болница у Тиршовој је озбиљна организација са ванредним и дежурним екипама за сваки хитан случај, поручује Ђукић.

На питање има ли болести које су у порасту, одговара да то не може да тврди, с обзиром на чињеницу да је дијагностика напредовале па се оне више и раније откривају, што је случај и са малигним болестима.

– Има и новијих обољења, какав је „птичији грип”. У амбулантама смо забележили досад двадесетка таквих случајева која смо упутили на лечења у надлежне болнице тако да нема бојазни да се у Тиршовој вирус прошири. Уочљив је као чешћи пнеумококни менингитис, чешћи код мање деце слабијег имунитета којој се овде на интензивној нези успешно помаже, као и менингоцефалитис или упала централног нервног система и мождане опне. Све чешће се примећују и злостављана и запостављена деца, премда су сада лекари обученији да препознају и најсуптилније знаке малтретирања и дужни су да их пријаве. Такође, учестале су разне трауме – тровања и повреде. Та питања су за социјалне раднике. Деца се трују чак и детерџентима и санитарним средствима, отровима за пацове, лековима…Најчешће, и најтеже отровану децу успевамо да спасемо уз помоћ савременог апарата – „вештачке јетре”, али ако дођу овде на време, апелује на родитеље др Ђукић.

Директор хирургије др Зоран Голубовић примећује да је све више повреда код деце – углавном локомоторног апарата, али и опекотина, траума главе и меког ткива. Дечји хирурзи, још, малишане често оперишу због упала слепог црева које су чешће у дечјем узрасту, препонских кила, неспуштених тестиса и фимозе. Остало су ускоспецијализовани захвати за које постоје дечји инструменти и анестезија.. У просеку у Тиршовој се обаве три до четири операције дневно али буде и десетак. Свакодневно, хирурзи у Тиршовој имају јутарњи састанак на ком се разматра сваки од случајева. Операцију увек води искусни хирург, док млађи асистент ради под надзором.

– Тимски рад је изузетно битан и у њему не сме да буде сујете. Сарађујемо са лекарима Института за мајку и дете као и са страним стручњацима. Примећујем да се код нас помало запоставља дечја хирургија у односу на медицину за одрасле, нарочито у унутрашњости, због чега ми имамо велики прилив пацијената. Подсећам да се ови стручњаци често боре за живот деце и да им треба пружити подстицај и боље услове за рад.

Голубовић додаје да је хирургија у Тиршовој изузетно напредовала у последњих десет година. Иако, дечји хирург код нас, по француском моделу, подразумева да се он специјализује за све врсте операција – прилагођених дечјем узрасту – у Тиршовој се субспецијализују за одређене органе. А у дежурству, сви раде све, јер нема ургентног центра за децу. Оној којој живот виси о концу хитно се указује помоћ, а у компликованијим случајевима зову се и одређени специјалисти да одмах дођу на посао. У року од једног до шест сати оперишу се и сви остали који изискују брзе интервенције, каже др Голубовић.

--------------------------------------------------------

Ласером против дечјих флека

Болница у Тиршовој прибавила је најсавременији ласерски апарат у Европи, који успешно отклања дечје „комплексе”. По речима др Бранислава Трифуновића, пластичног хирурга, овај систем беспрекорно уклања туморе коже, али огромне флеке и младеже, због чега је ово највећи дечји пластични центар у југоисточној Европи. Он има и комерцијалне услуге као што су затезања лица и отклањање длачица, којима болница прибавља средства за опрему и захвате.

-----------------------------------------------------------

Покренути свест о завештању бубрега

Директор Центра за трансплантацију бубрега др Мирјана Костић апелује да се у Србији покрене свест о завештању ових органа болесној деци, којој се може помоћи само у кратком року. Завештање је продужетак живота неком детету, подсећа. Иначе, када родитељ у року од 24 сата доведе овде дете чији бубрег престаје да ради, велике су шансе да му помогнемо, а после тога знатно су мање, апелује. У једином оваквом центру у региону, др Костић је основала „школу мокрења” за децу са овом поремећеном функцијом.

(objavljeno u dodatku Zdravlje)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.