„Вештачко срце” у Тиршовој

У београдску Универзитетску дечју клинику у Тиршовој стиже „вештачко срце”, што је популаран назив за апарат који витално угроженом детету може да да замени рад срца и помогне да преживи неки критичан тренутак. То је, поред „вештачких” плућа, бубрега и јетре, још један део најсaвременије опреме коју поседује болница за најтеже дечје пацијенте из целе Србије, која је поред Института за заштиту мајку и детета, сам врх пирамиде болница за најмлађе.

– Последњих седам година, у сарадњи са Министарством и Фондом здравља као и донаторима побољшали смо квалитет заштите деце и дијагностику достигавши задовољавајући европски ниво и тако постали сигурно место за лечење нашег подмлатка. Места за напредак има још, на првом месту у едукацији кадрова. Ако икакве шансе за излечење од неке болести за дете има, овде ће бити излечено, каже в. д.. директора болнице доцент др Милан Ђукић, педијатар кардиолог.

Он најављује и компликовану операцију пресађивања бубрега у Тиршовој у октобру, подсећајући да је ова болница једино места за трансплантацију бубрега у Европи. Такође, болница је недавно, поред најсавременијег скенера, добила магнетну резонанцу. Додаје да се са опремом напредује и у ангио сали у којој се, каже, постижу све већи резултати у отклањању срчаних мана деци – без операција. Обновљено је и одељења у ком мајке бораве са новорођенчади, сада у посебним и савременим боксовима, а најављује и обнову одељења абдоминалне хирургије и урологије за које су одобрена средства. У болници је прошле године лечено 13.020 деце и обављено 8.800 операција. Ипак, гужве у ходницима најчешће стварају лакши, амбулантни пацијенти због чега апелује на родитеље да се за прехладе и друге лакше дечје болести обраћају домовима здравља. Уједно их моли за сарадњу у условима у којима на дан буде и више од 300 прегледа и десет операција, подсећајући да најугроженији животи имају предност.

– Пре неку недељу један отац је ишамарао медицинску сестру. Таква понашања и оптужбе да и деца докторе чекају јер они сви примају мито, недопустиви су. Молим свакога ко сумња, да ми пријави и докаже да је доктор узео новац. А, ако таквих доктора негде и има, нека не ставља све лекаре у исти кош. Болница у Тиршовој је озбиљна организација са ванредним и дежурним екипама за сваки хитан случај, поручује Ђукић.

На питање има ли болести које су у порасту, одговара да то не може да тврди, с обзиром на чињеницу да је дијагностика напредовале па се оне више и раније откривају, што је случај и са малигним болестима.

– Има и новијих обољења, какав је „птичији грип”. У амбулантама смо забележили досад двадесетка таквих случајева која смо упутили на лечења у надлежне болнице тако да нема бојазни да се у Тиршовој вирус прошири. Уочљив је као чешћи пнеумококни менингитис, чешћи код мање деце слабијег имунитета којој се овде на интензивној нези успешно помаже, као и менингоцефалитис или упала централног нервног система и мождане опне. Све чешће се примећују и злостављана и запостављена деца, премда су сада лекари обученији да препознају и најсуптилније знаке малтретирања и дужни су да их пријаве. Такође, учестале су разне трауме – тровања и повреде. Та питања су за социјалне раднике. Деца се трују чак и детерџентима и санитарним средствима, отровима за пацове, лековима…Најчешће, и најтеже отровану децу успевамо да спасемо уз помоћ савременог апарата – „вештачке јетре”, али ако дођу овде на време, апелује на родитеље др Ђукић.

Директор хирургије др Зоран Голубовић примећује да је све више повреда код деце – углавном локомоторног апарата, али и опекотина, траума главе и меког ткива. Дечји хирурзи, још, малишане често оперишу због упала слепог црева које су чешће у дечјем узрасту, препонских кила, неспуштених тестиса и фимозе. Остало су ускоспецијализовани захвати за које постоје дечји инструменти и анестезија.. У просеку у Тиршовој се обаве три до четири операције дневно али буде и десетак. Свакодневно, хирурзи у Тиршовој имају јутарњи састанак на ком се разматра сваки од случајева. Операцију увек води искусни хирург, док млађи асистент ради под надзором.

– Тимски рад је изузетно битан и у њему не сме да буде сујете. Сарађујемо са лекарима Института за мајку и дете као и са страним стручњацима. Примећујем да се код нас помало запоставља дечја хирургија у односу на медицину за одрасле, нарочито у унутрашњости, због чега ми имамо велики прилив пацијената. Подсећам да се ови стручњаци често боре за живот деце и да им треба пружити подстицај и боље услове за рад.

Голубовић додаје да је хирургија у Тиршовој изузетно напредовала у последњих десет година. Иако, дечји хирург код нас, по француском моделу, подразумева да се он специјализује за све врсте операција – прилагођених дечјем узрасту – у Тиршовој се субспецијализују за одређене органе. А у дежурству, сви раде све, јер нема ургентног центра за децу. Оној којој живот виси о концу хитно се указује помоћ, а у компликованијим случајевима зову се и одређени специјалисти да одмах дођу на посао. У року од једног до шест сати оперишу се и сви остали који изискују брзе интервенције, каже др Голубовић.

--------------------------------------------------------

Ласером против дечјих флека

Болница у Тиршовој прибавила је најсавременији ласерски апарат у Европи, који успешно отклања дечје „комплексе”. По речима др Бранислава Трифуновића, пластичног хирурга, овај систем беспрекорно уклања туморе коже, али огромне флеке и младеже, због чега је ово највећи дечји пластични центар у југоисточној Европи. Он има и комерцијалне услуге као што су затезања лица и отклањање длачица, којима болница прибавља средства за опрему и захвате.

-----------------------------------------------------------

Покренути свест о завештању бубрега

Директор Центра за трансплантацију бубрега др Мирјана Костић апелује да се у Србији покрене свест о завештању ових органа болесној деци, којој се може помоћи само у кратком року. Завештање је продужетак живота неком детету, подсећа. Иначе, када родитељ у року од 24 сата доведе овде дете чији бубрег престаје да ради, велике су шансе да му помогнемо, а после тога знатно су мање, апелује. У једином оваквом центру у региону, др Костић је основала „школу мокрења” за децу са овом поремећеном функцијом.

(objavljeno u dodatku Zdravlje)