Да је Њумен дочекао Сема

Незаборавне плаве очи Пола Њумена нису виделе црвену и зелену боју, због чега му се срушио сан да постане војни пилот, али то није представљало препреку да достигне светску славу као глумац.

Милионима људи широм света, који су рођени са тренутно неизлечивим поремећајем у опажању боја, успешно изведен експеримент на мајмунима буди наду да ће једног дана на семафору можда угледати три различите боје.

Научници у Сијетлу, на Вашингтонском универзитету, успели су да генском терапијом репрограмирају неке рецепторе за боје у очима мужјака веверичастих мајмуна, који се сви рађају као далтонисти, објављено је у часопису „Нејчер”.

Сем и Далтон су дресирани да у мноштву тачкица на монитору пронађу концентрисане мрље зелене или црвене боје, а сваки погодак је доносио гутљај сока као награду.

Први је тесту подвргнут Далтон, назван по хемичару Џону Далтону, који је на основу личног искуства први описао слепило за боје. Неколико месеци није било никаквог помака. Сваког дана се имењак славног британског научника трудио да заради сок, али није успевао.

(/slika2)Професор офталмологије Џеј Ниц није губио наду, пошто му је из ранијих експеримената било познато да је потребно око пет месеци за репрограмирање критичне масе ћелија рецептора. Баш када је прошло толико времена Далтон је први, али и сваки следећи пут погодио „мету”. После неколико дана постало је сасвим јасно да погоци нису случајни. Касније је и Сем прогледао у боји.

Осам одсто мушкараца и пола процента жена на планети има неки од поремећаја препознавања боја, који се генетски преносе икс-хромозомом. Углавном не препознају нијансе зелене и црвене, а код мањег процента проблем су плава и жута боја.

Професор Ниц каже да многе колеге неуролози нису веровали да је то уопште могуће. Они су сматрали да је, чак и кад би рецептори радили како треба, мала вероватноћа да се успостави веза између „нових” очију и „старог” мозга.

Научници који се баве опажањем боја кажу да је прича о Сему и Далтону невероватна и изненађујућа.

Џералд Џејкобс са Калифорнијског универзитета у Санта Барбари сматра да је највећи успех у томе што је метод успео код одраслих животиња. Ранија истраживања су показала да после детињства мозак губи способност да повеже нове врсте визуелних информација.

Успех код мајмуна је добра вест за људе који не распознају боје, али исто тако буди наду да би генска терапија могла да се користи и за друге проблеме са видом.