Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ниске страсти зависти

Питам се зашто ми Срби не умемо да поштујемо наше великане, зашто свакоме од њих, најблаже речено, нађемо ману.

Ко, он? Не знаш ти... Он велики писац? Све је то плагијат... И ко то уопште чита... Она успешна? Шта је то она урадила у животу? Коме то треба. Добра је водитељка, не могу да кажем, али је матора... Зар то приличи њеним годинама?... Добио је награду, али то је све намештено... Ко зна колико је платио.

Пакост и ниподаштавање су нам ушли у крв, претворили се у наш хемијски састав. Ниске страсти зависти и неразумевања искривиле су наш поглед на свет, замаглиле видике, повећале диоптрију. Лежемо и устајемо оптерећени мрачним силама, не знајући кад је то почело...

Када смо престали да гледамо звездано небо загледајући се у баре и муљ? Када смо престали да имамо више, лепше циљеве и предали се баналности туђе свакодневице?

Никад нећу заборавити причу коју ми је испричала београдска новинарка запослена у једном тиражном недељнику. Пре неколико година, у наведеном недељнику, објавили су репортажу о неком човеку из околине једне српске вароши који се бави црном магијом. Текст је објављен без фотографије и без назива села где „видовњак” живи.

После објављивања репортаже дању и ноћу звонио је телефон у редакцији тог недељника. Људи су тражили адресу и име ,,црног мага”, били су упорни и насртљиви. Језива чињеница. И онда када смо убеђени да је све то празноверје и глупост, тешко је поверовати да је много људи на овом несрећном тлу који су спремни да посегну за мрачним силама... Који ће отићи код ,,црног мага” само зато да некоме науде. Понудиће свој новац, неће питати колико кошта да ураде да се неко разведе, да пропадне у послу, да се нечија ћерка не уда или син не ожени...

Зло је захватило све поре друштва, ушло је, као вода, у све слојеве, од оних најнижих до академика. Суштинске разлике нема, разлика је само у паковању, у количини целофана и машни у коју је увијено.

Зашто нама нико не ваља? Који је то живи Србин или Српкиња коме се диве сви житељи ове земље или барем више од половине... За кога не кажу ,,добар је, али...”.

Размишљам и не могу да се сетим. Не постоји ниједан сликар, политичар, научник, филозоф коме нећемо наћи озбиљну ману. Коме бар добра трећина судија неће изрећи неки пенал... Можда понеки спортиста, можда наши тенисери уживају безрезервну репутацију. Можда. Млад је спорт, нису се никоме много замерили.

Благо Новаку Ђоковићу. Он и не зна да је повлашћени Србин. Нека га прати срећа и сунце, јер и он сам је вансеријски дечко, паметан, даровит, културан.

Ми не волимо никог. Не волимо чак ни нашег принца Александра, ни лепу принцезу Јелисавету... Шта би Хрвати и Словенци дали да имају неког из краљевске лозе... Сећам се кад је принц Александар, по доласку на београдски аеродром, пољубио земљу. Нећу никада заборавити једну приземну реченицу која је требало да буде духовита, а коју је изговорио један сада хашки оптуженик: Џабе је пасао траву на аеродрому, неће никада доћи на власт... То је то. Важнија је досетка.

Нисмо способни ни да схватимо зашто смо сами себи највећи непријатељи.

Дошао нам је сјајни Кустурица. Доселио се у Србију, у срце Србије, постао православац, уложио свој новац, знање и светски углед. Он, по оцу Србин, како сам каже, изабрао је да буде Србин. Цео свет му је био под ногама, могао је да живи било где... Није ми јасно зашто не можемо да се уздигнемо изнад пакости и сопствених ограничења и уважимо великог уметника? Како можемо да не волимо тако оригиналног, вансеријског човека, који, после толико награђених филмова, поново свира у свом оркестру?

Поклонимо се ако нешто не разумемо...

Не можемо више да се правдамо ратовима, инфлацијом, сиромаштвом... Срби можда ни у историји нису били анђели. Али шта је с нама?

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.