Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мама и тата са три стотине педесеторо деце

Данута и Витолд Данијелевич и малена Дарија Мујењец (Фото Д. Јелен)

Још док сам била у вртићу говорили су ми да лепо певам али сам дошла у групу код Витолда и Дануте јер сам поред тога желела да свирам и да глумим. У овој групи могуће је све то на једном месту.

Овако је малена Дарија Мујењец дала своју прву изјаву за новине након што је у суботу у Позоришту на Теразијама наступила са пољским хором „Штиглићи” и групом „Sholares minores pro muzika antikqua” у оквиру програма 41. Бемуса насловљеног „Бемус деци”.  

Дарја има дванаест година и свира виолину. Са својим вршњацима она је београдским малишанима представила ренесансну музику Европе, а гости из Пољске извели су једночасовни програм у аутентичним костимима епохе уз оригинално осмишљене кореографије и прикладан сценски програм. Публика у, додуше, полупразној, сали награђивала је сваку тачку Пољака, уживајући у звуцима старих инструмената попут: цитре, харфе, фидела, корнамузе, саутериона.

Оснивачи ове групе која броји 350 чланова, узраста од четири до 14 година, од којих је у Београду било њих 39, јесу брачни пар музиколога Данута и Витолд Данијелевич. Након дечјег концерта, у разговору за „Политику” најпре су објаснили како су поред, данас популарних, поп, рок, денс и техно мелодија, заинтересовали најмлађе за давни, ренесансни звук.

– Данас можемо рећи да смо били храбри јер смо у доба комерцијалне музике приволели децу музици из ранијих времена. Сви они слушају и другу врсту музике али сама чињеница да смо их придобили за ренесансу је наш успели експеримент али и велики педагошко достигнуће. Најважнија ствар је објаснити им у чему је чар ренесансног звука. Музика од средњег века до барока директно се обраћа богу и заиста погађа децу. Можете посматрати како се играју и смеју покренути звуцима старих инструмената. Она им се свиђа и доноси забаву. Информисали смо их како су се људи владали у то време и костимима покушали да преселимо у то доба. Са жељом, наравно, да све то не изгледа извештачено већ са одређеном природношћу, у шта сте могли да се уверите на нашем концерту – каже Витолд Данијелевич додајући да њихов репертоар чини „Музика Европе”, коју малишани изводе на шест језика, шетајући се од средњег века све до барока.

За време студија он и његова супруга били су опчињени овом врстом музике па су сходно томе одлучили да оформе ренесансни дечји састав. Како у њиховом месту, Поњатови, нема музичке школе, сами су саставили најпре хор а потом децу учили да свирају необичне инструменте.

– Не дозвољавамо да пробе буду сиве и досадне. Реч је о нормалној деци која хоће да се забави. Они се на концертима играју и прерушавају у костиме краљева, витезова, краљица и племића, што је забавно и сасвим другачије од свакодневног живота – каже Данута Данијелевич.

Како објашњава, да би неко постао члан групе мора да прође специјалан елиминациони испит. Када дођу код њих, дечаци и девојчице прво почну са музичким образовањем, да би после музике и песме прешли на глумачки задатак. Музиколози тада ослушкују шта којем детету највише лежи. Услов да би били примљени у групу очекује их ако сакупе 100 поена, скупа, из свих дисциплина.

– Неко је успешнији у глуми, неко у музицирању па ће из тога добити више бодова. Уколико сакупе стотку, постају чланови нашег ансамбла. То је добар начин да се мотивишу и схвате шта је уметничка дисциплина јер без тога нема рада – каже Витолд Данијелевич и даље разрађује тезу о каснијој успешности његових ученика.

 – Амерички психолози су доказали да људи већим делом користе само леву стану мозга док десна страна мирно „спава”. Њихови научници су урадили истраживање и закључили да, уколико се неко активно бави музиком, он покреће и „буди” другу страну мозга. Шта то значи? Тада обе стране раде удружено, чинећи нашу активност много креативнијом. То музичаре чини промућурнијим људима и у томе је сва поента. Доказ за то налазим у чињеници да нико од наше деце није аутсајдер. Они су најбољи ученици у својим редовним школама и свако од њих је нашао своје место у животу. Поставља се питање како могу све да постигну и ускладе основне и додатне активности, концерте, наступе, путовања. Одговор крије поменута десна страна мозга – уверава господин Данијелевич.  

Овај дечји ансамбл за пример често је на точковима. Питамо њихове вође како на путовањима воде бригу о толикој деци.

 – Годинама смо се уходали и разрадили праву тактику за чувању деце док смо на путу. Двоје старије деце добију једно млађе о којем се старају и држе га „на оку”. Нешто налик односу браће и сестара. Функционишемо као породица, а пошто немамо своју децу, све њих доживљавамо као своје – каже мама Данута.

Брачни пар музиколога међу полазницима групе већ траже свог достојног наследника. Посао је, сматрају, тежак али захвалан. Напомињу да су, колико знају, за сада јединствени дечји ансамбл овог типа на тлу Европе, а за свој рад одређену подршку добијају од институција, тачније, свог министарства просвете. Од оснивања групе 1975. до данас посетили су 103 града од Аустралије, САД-а, Јапана, Мексика, Финске, Турске, Француске, Швајцарске, Аустрије, Чешке, Литваније, Британије, Холандије, Шпаније, Немачке. У Београду су први пут били 1989. на манифестацији „Радост Европе”, а тај наступ, забележен текстом и сликом у „Политици”, кажу, и дан данас чувају у својој архиви.

-----------------------------------------------------------

Вечерас на Бемусу

У част 250-годишњице од смрти Г. Ф. Хендла (1685-1759), Београдски гудачки оркестар „Душан Сковран”, сопран Катарина Јовановић и британски диригент Кристијан Кернин представиће у Коларчевој задужбини, од 20 часова, увертире и арије овог композитора.

Мирјана Сретеновић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.