Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хероин или живот

(Фото: Томислав Јањић)

Борба против ширења наркоманије и болести зависности код младих у Србији један је од приоритета МУП - а Србије у наредном периоду, нагласио је за „Здравље” министар полиције Ивица Дачић.

По оценама стручњака за сузбијање криминала, у порасту је наркоманија код малолетника, а тренд пораста је још могућ са отварањем земље ка Западу међу чијом омладином је раширена употреба синтетичких, све доступнијих дрога.

У односу на прошлу годину у Београду је порастао број кривичних пријава малолетника за производњу, промет и држање опојних дрога. Тако је током целе прошле године у Београду било 100 кривичних пријава, а до августа ове године већ 128 пријава малолетника, углавном се ради о запленама. Слична ситуација је у свим већим градовима, а дроге сада има и у најудаљенијим селима.

Акцијом детекције „Школа без дроге” Завода за болести зависности, откривени су наркотици у свакој другој средњој школи. Међутим, извештаји МУП-а као и животни подаци говоре да у свакој средњој школи има наркомана. Иако акција званично није „пронашла” дрогу у основним школама, школски полицајци сведоци су слике бачених шприцева и сумњивих окупљања и у двориштима основаца. Примећују и да је дрога, која је била карактеристичнија за мушкарце, сад код нас свe интересантнија девојчицама.

У циљу спречавања, МУП и у средњим школама планира акцију „Дрога је нула, живот је један” која је спроведена у четвртом и седмом разреду основних школа, међу децом значи „осетљивог” узраста, у претходне три године

До сада, током ове акције, одржано је 520 предавања о томе како да се најмлађи одупру дилерима којих има око школа, као и о последицама ове најпогубније зависности. Предавања је саслушало 45.000 ђака, а одржава се и планира едукација родитеља и наставника. Родитељи су сада главна циљна група, као најслабија карика у ланцу спречавања ширења дроге међу младима, објашњава Ламбе Ђорејлијевски, шеф Одсека за превенцију наркоманије Полицијске управе Београда.

Како каже, најчешће су уверени да се њихово дете неће окренути дроги, о којој сами мало знају. Рецимо, не знају да хероин, најраспрострањенија дрога на нашем тржишту, може и да се пуши и шмрче. Када се стигне до игле, они разоткрију младог зависника, али углавном је тад прилично касно за успешно реаговање.

– Неки од наркомана открију се тек кад се предозирају и трагично заврше у нечијем стану. Деловање полиције биће сузбијање понуде на тржишту и превенција, односно усађивање става младима да им дрогирање није потребно ни због доказивања ни због неког олакшања ситуације у школи или кући.

 Дилерима су управо малолетници циљна група, нарочито у школама у којима проводе највише времена и где их има и по 800. Уз то је погубан наш балкански менталитет родитеља: „за децу све”, што одлично знају и користе нарко криминалци. Они и у самој школи имају свог дилера, ученика који продаје дрогу јер је постао озбиљан зависник. Поводљива деца брзо подлегну притиску како не би била изопштена из групе у којој су на одморима и после школе. Потом се дрога тражи и у кафићима, дискотекама, на спортским теренима после утакмица, журкама…Тако се стиже до хероина и кокаина који наносе велику штету и околини, с обзиром на то да наркомани обољевају од сиде, хепатитиса Ц и Б, преносивих болести које су степеница до смрти.

Ђорејлијевски као мере најављује боље осветљавање школских дворишта и предлаже ограничен улаз свима који нису ученици и родитељи. „План и програм сузбијања дроге мора да обухвати и предавања у вртићима. Важно је и да се родитељи упуте коме да се обрате чим примете сумњиво понашање. Најгоре што можемо је да затварамо очи пред тешком истином. За јаку дечју личност најбитнија је свест породице из које потиче”, поручује Ђорејлијевски.

М. Никић

------------------------------------------------------

Подаци на видело

Прецизне информације о броју и годишту наркомана и о ширењу дроге међу младима у Србији нигде не постоје, јер су подаци о зависницима непотпуни. Зна се да је у Београду до сада регистровано 5.600 зависника који су се обратили здравственој служби, да је у Специјалној болници за болести зависности лечено 12.000 њих, али се сматра да је број конзумената дрога данас знатно већи. У МУП-у кажу да нам је за податке потребан квалитетан централни регистар. Због тога се уводи специјалан упитник који су дужни да попуне, за централну базу података, сви који региструју наркомана. Овај упитник биће слика о броју и врсти зависника и њиховој социјалној и економској ситуацији, врсти и начинима лечења .

Оно што се зна је да су прошле године припадници МУП-а Управе Београда забележили 171 кривично дело везано за дрогу, одузели 56 килограма хероина и око 125 килограма марихуане, као и око шест килограма кокаина. Такође, заплењено је 500 таблета екстазија, око шест килограма амфетамина и 500 комада ЛСД-а.

(objavljeno u dodatku Zdravlje)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.