Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Откривање вредности

Ансамбл Ренесанс: Анета Илић (Фото Д. Ћирков)

Велики датум српске историје музике 100. годишњица рођења једне од најзначајнијих жена-стваралаца 20. века у нашој средини Љубице Марић (1909–2003) обележен је вокално-инструменталним концертом (Симфонијски оркестар и Хор РТС-а, дириговао Премил Петровић, солисткиња на клавиру Лидија Бизјак). Први део програма садржао је  Музику Октоиха 1 писану за симфонијски оркестар, а затим је уследио Византијски концерт за клавир и оркестар.

Оба дела бележе педесету годишњицу од настанка и посебно се Византијски концерт истакао својим бројним извођењима у претходном временском раздобљу. Овога пута Лидија Бизјак дала је доказе своје пијанистичке каријере која је у узмаху извлачећи из деонице Концерта сву могућу контемплацију и речитативност, остајући у импровизаторском духу и у добрим односима програмских назнака сваког појединог става. Његова духовност и нарација често су сасвим по страни од очекиване пијанистичке технике, еруптивности и виртуозности. Но, тумачење младе пијанисткиње управо је откривало и ове вредности партитуре, за многе затомљене и скривене.

Музика Октоиха 1, рађена, као и сва Марићкина дела из овог циклуса, по гласовима Осмогласника, тражила је од оркестра нарочити ангажман.

У другом делу програма изведено је први пут дело састављено од неколико нумера недовршене партитуре „Слово светлости” и под називом „Тужбалица, Пасторала и Химна”, у редакцији композиторке Мирјане Живковић, појавило се ове вечери као ново и неизвођено. Мали удео инструмената у другом ставу и претежна улога хора нису нас нарочито анимирали. Ни довољно контраста ни разраде ни ангажмана музичара.

Ипак и ове вечери све заслуге за успех концерта припале су изванредној кантати „Песме простора”, писаној за хор и оркестар а која представља антологијско дело српске музике и прекретницу у времену у коме је настало (1956). Песме о смрти и животу, на језгровите и експресивне текстове са богумилских стећака, увек поново узбуде слушаоце. Овога пута се диригент Премил Петровић веома потрудио да звучни свет Љубице Марић изнесу и хор и оркестар на убедљив начин, далеко од плакатског и поједностављеног тумачења које смо, раније, имали прилику да слушамо. Нови сензибилитет дало је и сасвим свеже тумачење дела које и данас оправдава мишљења највећих композитора-савременика, Шостаковича и Лутославског да „Говори јасним, убедљивим језиком из дубине душе”.

Осећајући се свих 40 година свога постојања као забављачи, свирачи и плесачи који су директно из средњег века и ренесансе доспели до наших дана, ансамбл Ренесанс је свој високи јубилеј прославио на Бемусу програмом који је значио и историјски пресек, али и ретроспективу. Озбиљнији него раније, без костима из епохе, понудили су три дела свога програма. У првом делу је то био низ песама и игара непознатих мајстора, а затим и неких од највећих, Франческа Ландина, Џона Дауленда и др.

Оно што је овај редак ансамбл красило током (више од 3.000!) концерата одржаних на три континента био је хедонистички однос према музици. Најпре су се они сами увек добро забављали свирајући на старим инструментима необичног изгледа и звука, тражећи неке истинске и давнашње музичке вредности, превасходно у радовању извођача и забављача и у хедонизму публике која их слуша.

Када су основани, 1969. године представљали су алтернативу у нашој музичкој средини, доносећи озбиљној и класичној музици нешто од даха тог времена, твиста и рокенрола. Уместо смртне озбиљности, нудили су ведрину, радост, необавезност, лагодност и непретенциозност.

Уместо ренесансних пјацета, палата и барокних двораца, Коларчева сала која није била пуна ове вечери их је обавезивала, чак и преко потребне мере, на озбиљност. А нежни и фини историјски инструменти производили су слабашне звуке у, за њих, огромном простору.

Различити састави смењивали су се један за другим, уз коментаре уметничког вође ансамбла Љубомира Димитријевића. Потпомогнути контратенором Предрагом Ђоковићем, који је ренесансну и барокну музику посвећену годишњици Георга Фридриха Хендла (1685–1759) изводио својим необичним гласом, блиским кастратима онога доба, вратили су слушаоце оригиналним записима ове музике. Чак и арије које се често чују на концертним подијумима, као што је Ombra mai fu (из Хендлове опере „Ксеркс”) звучале су уверљиво у својој аутентичности.

Ансамблу се придружила и Анета Илић која је својим сопраном, коначно праве чујности и концертне усмерености, певала виртуозну песму Л. Луцаскија („Пролеће”), демонстрирала је вечне вредности ове музике, са много колоратура и пасажа, блиске уху данашњег слушаоца. Неколико Хендлових арија, као и дует на самом крају учинили су да се Анета Илић упадљиво издвоји из ансамбла управо својим концертантним вредностима, развијености динамичких валера који су премашивали могућности инструмената.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.