Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дом омладине – жариште културног живота

Годишње понуди више од 700 догађаја и угости око 180.000 људи Фото Д. Ћирков

Престоница је данас пуна сала, дворана и раскошних просторија у којима гостују домаћи и светски познати уметници. Концерти се одржавају готово сваке вечери и није необично ни када запева Мадона. Али пре пола века, омладина је желела нешто што садашња, засићена свиркама, углавном не разуме – место где ће се окупљати, дискутовати, упознавати различита мишљења и, најзад, слушати добар звук. Дом омладине је на овом таласу никао 1964. године и веома брзо је постао жариште културног живота.

Замишљен као спомен дом омладинским радним акцијама, држао се подаље од владајуће идеологије, и тако самосталан, критички настројен, постао је култно место и препознатљив у целој Југославији. Био је отворена трибина за разговоре о најважнијим друштвеним, политичким и културним питањима, а и данас важну улогу у програмима имају дебате које су деценијама његов заштитни знак.

Развој дома младих бременит је узлетима, отпорима, падовима и сви који га носе у срцу и вежу за најлепше године младости знају да је за опстанак – 19. октобра обележава 45 година постојања – било потребно прегурати силне „борбе” и културне револуције.

На самом настанку дочекан је „на нож” и оптужен за „елитизам”.

– Тражило се да програм сачињавају искључиво наступи аматера. Мислио сам да су у питању различита уверења, али ми је постало јасно да је посреди огорчена борба постојећих институција за примат.Mи смо терали по своме и Дом је убрзо стекао репутацију значајне установе – пише у зборнику аутораРатка Пековића и Ратка Шутића.

И било је тако – све што је било битно, организовало се у овом стецишту младих.

Под начелом отворености културе Београда укрштали су се људи и идеје и већ седамдесетих Дом стиче „добар глас” у другим земљама и добија назив „мала Атина”.

Током шездесетих у кући младих бораве Матија Бећковић, Десанка Максимовић, Милош Црњански, Оскар Давичо, Васко Попа... Гостовали су песници из Мађарске, Немачке, Америке, а представљање совјетске поезије био је празник.

Позоришна сцена узбуркала је јавност еротским мјузиклом „Ох, Калкута”, кабареом „Степенице”, првим паноом са трансвеститом, а у јуну 1988. године формиран је Кабаре „Минотаур Nо 2” и у првој представи „Далеко је сунце” наступили су Борис Комненић, Бранимир Брстина, Гордана Марић, Саша Субота, Горан Султановић...

Снага и енергија избијала је из зграде на углу Македонске и Дечанске улице, у којој се развијала друкчија музичка култура. На овом месту у „крсташки рат” за „своју ствар” кренули су момци дуже косе и друкчијег поимања света. Романтично, али нимало нежно време је период осамдесетих када је Дом изнедрио јунаке који су талентом исписивали ову музичку декаду. Ако су седамдесетих година „Силуете”, „Елипсе”, „Битници”, „Пламених пет” били део историје, онда су „Корни група” – баш су ту први пут представили новог певача Адолфа-Даду Топића – „Дубровачки трубадури”, „Група 220” били састави који су на нашој поп сцени први пут неговали сопствене композиције на српском језику. Тешко је утврдити ко је родоначелник акустичне сцене, али се зна да је најактивнији био Срђан Марјановић, који је за пет месеци одсвирао педесет концерата у легендарном „Дансингу”.

„Рибља чорба” је у великој сали првом свирком промовисала „Лутку са насловне стране”.

– Био је то догађај за памћење. Са лутком у наручју и мноштвом димних и светлосних ефеката, Бора је подсетио на Алиса Купера. Домаћа сцена има нову групу за дику. Организација у ДОБ-у била је беспрекорна – писала је „Политика”.

Ибрица Јусић и Арсен Дедић били су редовни гости „Београдског лета”. У одрастању Дома омладине посебан траг оставила је акција „Поздрав из Загреба” када су 1980. сценом продефиловали сви о којима се тада слушало и читало. О овом догађају без преседана у историји домаће поп-рок сцене прича се да пре ни после ништа тако озбиљно није изведено у Југославији.

Дом је гостио и сам државни врх па је 24. маја 1966. приређено другарско вече у част Дана младости, а присутни су били Тито и Јованка Броз.

О свим догађајима у Дому новине су писале „синоћ се није могло проћи од младића и девојака који су стајали пред улазом тражећи карту”.

Дом је постао ризница имена и догађаја без којих се уопште не може замислити новија културна па и друштвена историја Београда, Србије и Југославије.

Сада је познат и широм света. Члан је управног одбора ИЕТМ-а, највеће културне мреже у Европи. У његовим салама и даље гостују познати домаћи и светски уметници, а новина је размена са метрополама – гостовао је Амстердам, а у новембру долази Берлин.

– За годину дана Дом ће бити и комплетно реновиран. До сада су у обнову Американци уложили 1.200.000 долара– каже Милан Лучић, директор ове установе која годишње понуди више од 700 догађаја и угости око 180.000 људи.

Љ. Перовић

-----------------------------------------------------------

Анкета

Корнелије Ковач: Седамдесетих година минулог века, у деценији која је одисала полетом и енергијом, било је мало места на којима су млади могли да се окупљају. Дом омладине био је у то доба радно уточиште за многе који су се бавили музиком и другим уметностима. Да није било њега, питање је да ли бисмо игде могли да вежбамо.

Петар Јањатовић: Веома је важан тренутак у којем је Дом омладине настао. Основан је партијском одлуком да за младе буде отворено место где ће моћи да слушају рок и џез у време када је та музика још важила за „западно зло”. Сваког викенда се свирао рок, свирке су биле по подне, као матине, и увече за оне мало старије. Тако сам и ја одгледао свој први концерт, „Црне бисере” 1970. године. Али, није то никад био само концертни простор него место за разне уметности. Сада свирки има више него икада, али се Дом омладине добро носи са конкуренцијом.

Биљана Крстић: Седамдесетих сам дошла у град и почела каријеру са групом „Сунцокрети”. Имали смо стално пробе у Дому. Био је нешто изузетно и сви смо га волели. У њему су се дешавале велике ствари и добро је да се и даље држи. Сви су тамо почињали јер је био најважнија сцена. Знало се да су у њему најбоље рок свирке. Нека поживи још дуго да нас увесељава.

Момчило Бајагић Бајага: Дом омладине је једно од најзначајнијих места за рок музику у овом граду. Он је важан и за мене лично јер сам ту, у џез сали, 1978. године дошао на аудицију за „Рибљу чорбу”. Први дочек Нове године који сам свирао са „Инструкторима” био је у Дому омладине. Тамо смо често имали и пробе и свирке и слушали многе сјајне музичаре.

Срђан Гојковић Гиле: Дом омладине је једно од најзначајнијих места у граду, али је његов значај варирао у току деценија. Тренутно је у одличном стању када је реч о програмима. Надам се стога да ће у будућности више личити на Дом омладине из последњих пет или шест година, него на Дом омладине из осамдесетих, када је био на лошем гласу.

Аца Селтик: Дом омладине био је, уз КСТ и СКЦ, кључно место мог одрастања и место на коме су одржаване свирке које су обележиле једну епоху. Своје најлуђе тинејџерске године провео сам уз хит „Двестадвојке” који се одржавао на том месту, а 9. новембра 1993. у клубу Дома омладине имао сам „деби” са „Ортодокс Келтсима”.

Дејан Вучетић Вуча: Дом је у историји музике познат као место где су се одржавали одлични концерти. Гостовати тамо је част. Надам се да ће тако и остати. Срећан рођендан.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.