Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Партије брину о богатима

Четворочланој породици месечно треба између 1200 и 1300 евра за основне потребе, тврди директор Центра за проучавање алтернатива Милан Николић
Милан Николић

Сиромаштво је очигледно релативна категорија. Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, наводи фрапантан податак – да чак 60 одсто нашег становништва живи испод линије сиромаштва!

– Критеријуми којима Центар за проучавање алтернатива дефинише сиромаштво, незапосленост и остале социјалне категорије су различити од методологије коју користи влада, ММФ и Светска банка. За њих не постоје као критеријуми културна и образовна потрошња. Дакле, ако неко има 60 година и хоће да упише енглески, за владу та потреба не постоји. Ако сте ви обућар или возач трамваја, шта ће вам класична музика. Ако сте столар, шта ће вам да губите време на концертима класичне музике. Званична истраживања су врло научна, али врло застарела и у социологији су углавном одбачена – тврди Николић.

Према Николићевим истраживањима, четворочланој породици месечно треба између 1200 или 1300 евра – и то је сума само за задовољење основних потреба:

– Е, ту се разликујемо. За владу су основне потребе брашно, уље и шећер. Ми кажемо да детету треба екскурзија, да купи пасту за зубе. Пазите, не рачунамо шминку, алкохол, и изласке у провод. У потрошачкој корпи нема ни плаћања продуженог боравка у основној школи. Владина категорија сиромашних се донекле поклапа са нашом категоријом очајно сиромашних, којих има око 15 одсто. То је категорија људи код којих се јавља ендемска глад. Та глад није повремена, већ стална. Они иду у народне кухиње. Можете их видети на пијаци како скупљају остатке воћа и поврћа које спирају шмркови. То су људи са минималним примањем или без икаквог прихода.

Према тврдњи Николића, чији концепт жестоко оспоравају неолиберални економисти – ни влади ни ММФ-у ни Светској банци није важно да виде реално стање сиромаштва у Србији. ММФ би онда морао да буде много попустљивији, да даје повољније кредите и друге врсте помоћи, а влада би испала мање способна, па сви они гаје ружичасту слику стварности.

На питање зашто политичке партије, осим у кампањама пред изборе, не воде рачуна о најсиромашнијима Николић одговара да се политичке партије много више баве својим спонзорима и много више су заинтересоване за богате.

– Сиромашни су странкама интересантни само у кампањама. Велики део њих зато бојкотује изборе, јер не виде шта би добили – каже Милан Николић.

Николић, такође, верује да само свеопштом друштвеном акцијом можете научити некога ко је сиромашан, да се извуче. Нажалост, иако виша класа ангажује бројне консултанте за финансијска питања, иако банке поседују такве експерте, у Србији не постоје – консултанти за сиромашне.

Директор Центра за проучавање алтернатива указује и да се и мали број НВО бави сиромашнима, али да у последње време и у невладином сектору влада свест да је та тема можда и најважнија:

– Врло је тешко. Мислим да смо, по питању сиромаштва, на најнижој европској лествици, уз Албанију, Босну и Херцеговину и Македонију.

А. А.

-----------------------------------------------------------

Влада нема петљу да се суочи са тајкунима

Милан Николић сматра да је ова влада ипак много више социјално свеснија од претходних. „У влади седе људи из пензионерске странке, не иде се на масовна отпуштања и Цветковићев кабинет се труди да грађани што мање осете кризу. Ипак, влада нема петљу да од тајкуна тражи да учествују у амортизовању кризе. Синдикати су врло слаби и свој посао не одрађују добро. Такође, Србија нема партију која би заступала најсиромашније”, напомиње Николић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.