Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Природа под заштитом државе

Очекује се да се проценат заштићене површине са шест повећа на 11 до 12 одсто
Западна Србија пејзаж

Припрема се Стратегија просторног развоја Републике Србије, која ће представљати подлогу за нови просторни план Републике. Наведеном стратегијом и просторним планом, који ће се из ње проистећи, преиспитаће се ранија планска опредељења у вези површине, броја и врсте заштићених подручја у Републици, саопштило је Министарство заштите животне средине и просторног планирања. Очекује се да се проценат заштићене површине тим новим плановима са шест одсто повећа на 11 до 12 одсто, а њихова реализација могућа је до 2015. године. Тренутно заштићена природна добра обухватају: пет националних паркова, 16 паркова природе, 16 предела изузетних одлика, 72 резервата природе 284 споменика природе и 37 културно-историјских предела.

Својевремено, републичка влада је за прелиминарну листу добара светске културне и природне баштине УНЕСКО-а  предложила националне паркове Шар планину, Тару и Ђердап, споменик природе Ђавољу варош, специјални резерват природе Делиблатску пешчару. На основу те листе стручна документација за званичну номинацију припремљена је за Шар планину, с тим што је кандидатура тог подручја одбијена од стране Комитета конвенције, пре две године. а одбијена је и кандидатура Ђавоље вароши. Планира се да се Ђердапска клисура предложи за номинацију, као интегрално природно и културно добро.

Један од највећих проблема управљања националним парковима и другим заштићеним природним добрима представља дивља изградња објеката која, осим угрожавања природних и културних вредности и квалитета животне средине заштићених подручја, проузрокује низ тешкоћа у вези обезбеђења комуналних функција (водоснабдевање и канализација, електрична енергија, сакупљање и евакуација отпада и друго).

(/slika2)Како се наводи у саопштењу овог министарства штета нанета природи и самовољно понашање инвеститора урушавају систем заштите животне средине. Прошле године Министарство је урадило такозвануБелу књигу, у којој је табеларно приказан попис свих бесправно подигнутих објеката у националним парковима (Тара, Копаоник, Ђердап, Фрушка гора, Шар планина). Осим националних паркова, нису заобиђена ни друга заштићена природна добра , као напрмер Специјални резерват природе Увац, Предео изузетних одлика  Овчарско –Кабларска клисура… 

Нажалост, има случајева да се прописани режими и мере заштите не поштују, због чега долази до мањих или већих промена, а негде и угрожавања вредности биодиверзитета, пејзажа и геонаслеђа на заштићеним подручјима, наводи се у саопштењу овог ресорног министарства.Како се истиче у саопштењу најчешће су то: изградња различитих врста објеката, као што је саобраћајна, електроенергетска, скијашка и друга инфраструктура, хидротехничких објеката, дивља изградња стамбених, викендица и објеката туристичког смештаја. Такође, на појединим местима проблем представља експлоатација минералних сировина, најчешће у виду мајдана украсног и грађевинског камена. Велики проблем представља и испуштање непречишћених комуналних вода (у Националном парку  Копаоник), нерегулисано одлагање отпада, а негде и неадекватна обрада земљишта.

Н. Ковачевић

----------------------------------------------------

Предлози за природна добра

За Предео изузетних одлика „Озренске ливаде” и Специјални резерват природе „Зеленичје”, завршене су студије заштите у оквиру поступка ревизије заштићених добара, а такође, у протеклом периоду завршене су стручне основе и предлози за заштиту већег броја природних добара као што су Паркови Врњачке бање, споменици природе „Бели изворац”, „Тупижничка леденица”, објекти гео-наслеђа „Лесни профил код Сланкамена”, „Лесни профил Чот”, „Стратиграфски профил Филијала - Беочин”, споменици природе ботаничког карактера „Група стабала храста лужњака на Камаришту”, „Дрворед копривића у Радничкој улици”у Београду и друго.

Као драгоцени допринос заштити зелених оаза у урбаном Београду, завршене су студије заштите Споменика природе „Кошутњак”, Арборетума Шумарског факултета, док је студија заштите Топчидера при завршетку...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.