Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Словенију на бесплатне студије

Универзитет у Љубљани: наговештај ’Југоуније’ без стипендија

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Словенија ће ускоро постати студијска Мека за студенте из држава западног Балкана – Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Косова, Македоније и Србије, пише љубљанско „Дело” у тексту под насловом „’Југоунија’ без стипендија”. Студијској „Југоунији”, како је лист крстио могућност да студенти из наведених држава студирају на неком од универзитета у три словеначка града (Љубљани, Марибору или Копру), врата отвара договор склопљен током недавног неформалног сусрета министара високог школства а на иницијативу словеначког министра Грегора Голобича. „Дело” анализира шансе да у пракси опстане договор према коме 2011. године у Словенији више не би било школарина за „поменути круг држава”.

Предвиђен је и реципроцитет, јер би „исто важило и за словеначке студенте уколико би их занимало да студирају у Београду или Сарајеву”. Голобичева идеја код куће није наишла на одобравање јер се читаоци „Дела” питају „зашто Словенија клизи натраг на Балкан уместо да иде у средњу Европу?” и „шта ће Словенија имати од тога да кљука стипендијама неке Абориџине”. Незадовољство домаће јавности због сазнања да на словеначке факултете „није могуће добити студенте са Запада, па сад узимамо дај-шта-даш”, лист амортизује уверавањима да „нема никакве сумње да би Словенија овом мером и најавом стипендирања студената са западног Балкана још више учврстила своју, већ данас јаку, привредну и и политичку позицију у поменутом кругу држава”. У прилог Голобичевој идеји наводи чињеницу да је спољнополитички одбор Европског парламента у Бриселу нетом подржао предлог извештаја за укидање виза за западни Балкан. А „управо су тешкоће с визама сада биле велика препрека за упис студената из тих држава на наше високошколске институције и обрнуто”.

Словенија би овим коначно имала једнак однос са свим деловима некадашње заједничке земље (СФРЈ), додаје „Дело” и открива да, упркос лошим словеначко-хрватским односима, бар подручје високог школства негује принцип добросуседске сарадње, па тако „све време, од осамостаљења (1991) Хрвати у Словенији и Словенци у Хрватској студирају под једнаким условима као домаћи студенти”. У прилог „академској Југоунији” наводи и чињеницу да ниједна од побројаних држава није члан ЕУ (где су могућности за студирање већ изједначене), а ксенофобичном делу јавности поручује да „нови студенти неће заузети места домаћим” јер је Голобич гарантовао да ће странци бити уписани само у оквиру посебних квота. Што је била пракса и до сада, па је, на пример, Универзитет у Љубљани ове године уписао 50 редовних студената из држава које нису чланице ЕУ на Економски факултет, док Ликовна академија није понудила нити једно место за редовно студирање; велики број странаца није успео да добије индекс ни за студије архитектуре, фармације, психологије, медицине и денталне медицине, физиотерапије, англистике, нити музичку академију јер су то најтраженије студије и за словеначке полазнике.

„Дело” у закључку упозорава на један, можда пресудан, недостатак иницијативе министра Голобича, јер су „све државе западног Балкана таоци некадашњег југословенског високошколског модела”. Ману је разголитио Болоњски процес, тврди лист, скептичан да ће речене државе успети да превазиђу проблеме који смањују шансе за „европско усклађивање”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.