Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Годишњица издања са ликом Милана Обреновића

Поштанске марке из кнежевине и краљевине Србије

Србија је своје прве поштанске марке издала 1. маја 1866. године, када је у Београду још увек боравио турски одред. Те прве марке, од једне и две паре, заправо су новинске марке коришћене искључиво на граничним прелазима и служиле су за наплату поштанске таксе за новине и часописе који су стизали из иностранства. Слање штампе унутар Србије било је бесплатно. На маркама је као мотив грб Кнежевине Србије. Марке су штампане у Државној штампарији у Београду техником књиготиска на папиру различите дебљине. Штампарија у Београду није имала потребног искуства, а и временски рок за њихово штампање био је кратак, тако да нису зупчане и обилују штампарским грешкама. Доштампаване су неколико пута током 1866. године, а тачан број, након обимног истраживања више генерација филателиста, утврђен је тек крајем прошлог века. Марке су штампане по нацрту Анастаса Јовановића, сликара и литографа из Београда.

Прве поштанске марке у Србији, коришћене за франкатуру писмоносних пошиљака, пуштене су у оптицај 1. јула 1866. Номинала им је 10, 20 и 40 пара, а штампане су у Царској државној штампарији у Бечу техником књиготиска. По предлогу А. Јовановића марке за штампу припремио је аустријски литограф В. Кацлер. Мотив на маркама је лик кнеза Михаила Обреновића. Мотиви на каснијим редовним маркама су готово искључиво владари. Ово правило углавном је важило и за све марке које су тада издаване у свету.

Након смрти кнеза Михаила као мотив на нашим маркама је лик кнеза Милана Обреновића. Пуштене су у оптицај 19. јуна 1869, тако да ове године српска филателија слави 140 година издања са ликом Милана Обреновића. Емитовано је укупно осам вредности са ликом кнеза, а касније краља Милана Обреновића, и то од 1 до 50 пара, док је марка од 1 динара штампана 1880. године. Укупно је штампано 10 марака у различитим номиналама. И ове марке су штампане у више наврата, све у Државној штампарији у Београду.

Доласком на чело Србије краља Александра Обреновића од марта 1890. године штампају се марке са његовим ликом. После убиства краља Александра Обреновића 29. маја 1903. године привремена влада решила је да се марке са краљевим ликом повуку из саобраћаја, иако су биле већ поручене у Паризу за његов рођендан (2. августа). Ове марке су ипак пуштене у оптицај, али су прво биле прештампане тако да је на десет марака различитих номинала стављен претисак са државним грбом.

Поводом стогодишњице Првог српског устанка, као и поводом крунисања краља Петра Првог у Жичи, емитована је септембра 1904. године серија од 11 марака са два мотива. Марке мањих номинала имале су за мотив ликове Карађорђа и краља Петра Првог, док је на маркама већих номинала мотив група учесника Првог српског устанка, па ова серија представља наше прво пригодно издање. Лик краља Петра Првог, осим за новинске марке, појављује се као мотив и на свим осталим маркама Србије до марта 1920. године када је емитовано последње издање марака Србије са прекидом до 2006. године.

Својим мотивом издваја се серија од седам марака из 1915. године где је приказана посета краља Петра бојишту на Геравици код Даросаве. Мотив на марки је фотографија ратног фотографа Чернова. Занимљиво је да су крајем 1915. ове марке продаване на пошти у Приштини да би служиле у новчаном промету због недостатка ситног новца, а нису доспеле у редован поштански саобраћај.

Последња издања са називом Краљевина Србија су из 1918. и 1920. године. Серију чини по 12 марака, где су као мотиви приказани ликови краља Петра и регента Александра.

У периоду кнежевине и краљевине Србије укупно су каталогизиране 123 марке.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.