Петак, 03.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби у Тунису: живи и мртви – туристи и ратници

Гробље 1722 српска ратника из Првог светског рата у туниском градићу Сиди Абдали, данашњем Мензел Бургиби

Већина српских туриста боравак у Тунису користи за купање и сунчање, одлазак у Сахару, јахање камила и уживање у оази. Многи су се вратили одушевљени са жељом да поново дођу у Тунис. Другима су сметале кише у току септембра, камиле на разгледницама и муве пре и после кише. Мало њих зна, поготово младих, да се у Тунису налазе велика српска гробља. На целој Медитеранској обали северне Африке: Тунису, Алжиру и Мароку – или, како су се те арапске земље регионално звале, Магребу.  

Највећа српска гробља у Тунису налазе се у Бизерти и Мензел Бургиби.

Бизерта, град на северу афричког континента, током децембра 1915, јануара, фебруара, марта и априла 1916. године примила је велики број српске војске, која се повлачила са народом пред Аустроугарима, Немцима и Бугарима преко албанских гудура и стигла на Јадранско море. Доласком на албанску обалу Јадранског мора, исцрпљени, рањени, са децом, постали су мета непријатељски расположених Арнаута. Срби су умирали, по 300 њих на дан. Споразумевање савезника о превозу српске војске и народа трајало је дуго па је на албанској обали умрло од 35.000 до 45.000 Срба. Због спорости евакуације српске војске и народа, тадашња влада и регент Александар упућивали су апеле савезницима, али само је један био пресудан, и то онај који је био упућен руском цару Николају II Романову. Николај II Романов упутио је ултиматум Французима и Енглезима почетком јануара 1916. године: „Уколико се српска војска одмах не избави из Албаније, Русија раскида савез и склапа сепаратни мир са Немачком“. Ово је било пресудно па је први француски брод прихватио српску војску и 27. децембра 1915. превезен је само гвоздени 10. кадровски пук „Одбрана Београда“ са пуковником Драгутином Гавриловићем и Друга шумадијска дивизија са 1000 војника другог позива. До ултиматума пребачено је 12.000 војника и цивила, а каснијих месеци стизале су лађе препуне српских војника. У логору Лазуаз (Тунис) прошло је преко 60.000 војника. На опоравку у периоду од 1915. до 1919. године лечено је у болницама града Туниса, Бизерте, Суса, Сиди Абдала (данашњи Мензел Бургиба), затим у Алжиру, граду Алжиру, Орану, Бону и другим местима 41.153 српска војника. Последњи болесници, инвалиди пребачени су из болнице у Бизерти 18. августа 1919. године бродом Црвеног крста „Digetrouen“.

У Бизерти, Сусу и граду Тунису од децембра 1915. до средине августа 1919. године умрла су у болницама од тифуса, маларије, промрзлина, рањавања и глади 833 српска војника. Мошти умрлих ратника пренете су у спомен-костурницу на хришћанско гробље у Бизерти.

Сиди Абдала, поред залива Феривил, те 1915. године имао је око 1200 становника. У насељу је постојала болница, касарна и фабрика оружја. Доласком изнурених српских војника настало је њихово масовно умирање. Сахрањено их је 1722 у периоду 1916–1918. године. Небројно становништво помагало је лековима, храном и медицинском негом. О овом гробљу већ годинама брине једна туниска породица. Старица у националној туниској одећи са сином сачекује потомке из Србије и три пута вас пољуби, по српски. На улазу у гробље налази се спомен-обележје с куполом високом шест метара која стоји на шест дорских стубова. У средини је саркофаг а са страна две урне које симболишу где су сахрањени српски и француски војници. На куполи налази се натпис на француском језику: „Французи и Срби умрли за отаџбину“ и на гробљу 1722 крста у виду мача забодена у земљу са исписаним српским именима и презименима.

Сваки долазак српске војске у луку и пристаниште у Бизерти био је свечан. Исцрпљени и болесни српски војници пролазили су поред ешалона француске војске постројене у њихову част. Сумарене који су довозили српске војнике дочекивао је вицеадмирал Емил Гепрат, командант Француске војске у Тунису и градоначелник града Туниса. Његова брига за Србе била је свакодневна. Цивиле који су пристизали у Бизерту слао је на опоравак у Марсељ, Нант, Париз и друге градове Француске. Адмирал Гепрат био је омиљен међу Србима па су га зато и звали „српском мајком“. Приликом његовог првог доласка у Београд 1930. године Срби су га на рукама изнели од железничке станице до Славије. Улица којом су га носили и данас носи његово име.

Министарство за рад и социјалну политику Републике Србије, као и амбасада Републике Србије у Тунису, брине о српским гробљима. Сваке године потомци и поштоваоци солунских ратника и добровољаца одлазе на ова гробља да одају почаст Србима који су тамо сахрањени. Не морате да будете потомак ових ратника, али већ када сте у Тунису поклоните се њиховим сенима.

И током медитеранских киша српска гробља у Бизерти и Мензел Бургиби су отворена, а мртви никуда не иду. Обиђите их.

Ауторка је историчар у Архиву Југославије

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.