Субота, 24.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тифусна и грипозна Мери

Лекови

Када је, као имигранткиња из Ирске, стигла у Америку, Мери Малон није ни слутила да ће се њом, осим епидемиолога и правника, бавити поете и романописци. Још мање је могла очекивати да ће је учинити чувеном околност да столицом излучује узрочнике трбушног тифуса. Све би било друкчије да се није запослила као путујућа куварица и, почетком 20. века, током неколико година заразила знатан број грађана који су имали несрећу да уживају у њеној храни. Када је откривена, здравствене власти су је три године држале у принудној изолацији, све док она ту одлуку није судски оборила као незакониту.

Будући да је била уведена у регистар клицоноша, прибегавала је чак и промени имена како би заварала траг. Њен циљ није био да што више људи отера у гроб, без обзира на ефекте које је у том погледу постизала, већ да поштено зарађује свој хлеб. Сигурно је да је исто могла да чини и као, рецимо, чистачица, али би то за квалификовану куварицу била деградација, а и финансијски хендикеп. Тако је, нешто касније, довела до заразе великог броја болесника и особља којима је у две болнице припремала храну. На крају је добровољно прихватила изолацију и остатак живота, још скоро три деценије, провела као „гост” града Њујорка на једном острву.

„Тифусна Мери” је тако постала симбол за ненамерно преношење зараза. Пандан на нашим просторима била јој је сервирка у мензи сарајевског гарнизона, „тифусна Елза”, која је, лучећи клице мокраћом и делећи храну неопраним прстима, далеке 1947. заразила тридесетак војних лица. И њен животни пут могао је да се прати по траговима које је, након удаје и промене презимена, остављала по Босни. Смањивањем значаја тешких цревних зараза, Мери и Елза су скоро сасвим пале у заборав, а њихове судбине морали су да памте једино студенти медицине.

Дух „тифусне Мери” овог лета се поново надвио над светом. Призвала га је Светска здравствена организација понављаним саветима да се перу руке. Разлог је пандемија новог или свињског грипа (званично се зове 2009 H1N1 инфлуенца), а многе је изненадило што се из противепидемијског арсенала извлачи мера пресудна за сузбијање цревних инфекција. За респираторне заразе је увек важило да су типичне болести цивилизације и да се, у одсуству вакцине, у срединама где су људи збијени, мало може учинити. У препуном тролејбусу довољно је да неко кине и да сви око њега, без обзира на своје хигијенске навике, буду изложени инфекцији.

Осим стручњака, мало ко има у виду да сваки човек на прстима и одећи, нарочито у пределу око џепова, носи и расејава по предметима које додирује микробе одговорне за цурење свог носа. Те клице су способне да сатима опстану у спољној средини и, рецимо након руковања, доспеју у уста или нос новог осетљивог домаћина.

Подсећање на „тифусну Мери” и с њом судбински повезану Елзу изванредна је прилика да се у Србији размисли о условима за прање руку ван куће. До сасвим скоре прошлости, нашем човеку, када са странцима крене на пут, највећи проблем је био да маршруту планира према стајалиштима, удаљеним и по више десетина километара, на којима су нужници мање запуштени. Нису измишљене приче о запањеним странцима који не могу да се начуде како локални живаљ успева да користи зид уместо непостојећег тоалет-папира.

„Тифусна Мери” је, као симбол, одиграла своју улогу, а њена метафорична реинкарнација, „грипозна Мери”, могла би много да нам помогне, можда и не толико у борби против грипа, колико у цивилизацијском искораку навише. Некада, као у овом случају, такви помаци садржани су у наоко баналним детаљима.

епидемиолог, професор универзитета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.