Ставите циглу у водокотлић

Код нас су се увек причали вицеви о Шкотланђанима како су шкртице. Можда би требало да причамо такве вицеве и о Французима, који су веома слични нашим Пироћанцима. Звучи невероватно, али када Француз хоће да каже да ужива у летовању или у лепом времену, рећи ће да “користи прилику” или дословно да из тога извлачи одређени профит (j’en profite), са препознатљивом материјалистичком конотацијом.

Недавно се роман “Исповести једне тврдице” ауторке Катрин Кисе нашао међу најпродаванијим делима, побрао одличне критике и показао да није срамота бити циција. Она пише како се увек изговара на то да воли самоћу и избегава да једе и пије у друштву, како не би морала да плаћа за друге. Чуди се пријатељима који пред њу износе најлепше кристалне чаше а да се не ради о некој специјалној прилици и чуди се познанику са Блиског Истока који каже да је у његовој земљи велика част угостити друге. Вероватно, мисли она, како би касније и они угостили нас. Чуди се млађем брату који је поделио омлет са пријатељем и себи узео већу порцију, ипак признајући да је потребно бити тврдица да би се уопште приметило да је једна порција већа.

Мој домар не плаћа средства за чишћење из свог џепа, па ипак чисти нашу зграду алкохолним сирћетом које је јефтиније од Жавелове воде. Од родитеља је наследио десетак станова које издаје, а уместо да живи од кирије, драже му је да улаже новац на Берзу, живи у једнособном стану и ради као чистач.

Што је најтрагичније, прекинуо је сваки контакт са својом кћерком јединицом којој је после мајчине смрти рекао да се обрати суду за свој део наследства, а недавно се оперисао на Тајланду како не би у Француској плаћао болничке трошкове.

Французи много воле телевизијске емисије у којима људи објашњавају како су негде будзашто платили робу са грешком, распаковану белу технику која је претходно била изложена у радњи или воће и поврће купљено од сељака који су се већ упутили кућама након затварања пијаце. Неки одлазе у куварску школу како би пробали високу гастрономију или чак на бесплатно шишање у фризерску.

Многи учествују у тестирању козметичких производа који још нису доспели на тржиште или позирају за рекламне спотове у замену за бесплатну естетску хируршку интервенцију.

Поред Тајланда, многи Французи одлазе у Тунис на операције из естетске хирургије или у Мађарску за дупло јефтиније вештачке зубе, пошто француско здравствено осигурање не покрива операције које нису из чисто здравствених разлога. На пример, ако због превеликих груди имате болове у кичми или ако због поломљеног носа имате проблеме са дисањем, операцију ће вам покрити француско осигурање, али ако желите да повећате груди или смањите врх носа, најбоље вам је да уплатите годишњи одмор у Хамамету.

Постоји и специјализована туристичка агенција, Лукави стоматолог (www.dentairemalin.com), која ће се побринути за комплетан аранжман у Мађарској уместо вас. Пошто је цела појава узела маха, добила је и назив “медицински туризам”.

Толики тврдичлук се одражава и на декорацију ентеријера. Тако је веома популарно куповати прастари намештај на бувљаку, који се увек може рестаурирати и претворити у “стилски”. Многи ће се определити за куповину индустријског отпада и претворити метални сто из неке пропале месаре у трпезаријски сто “футуристичког” стила. Неки ће, опет, уместо да обложе купатило керамичким плочицама, уместо тога искористити облутке које су покупили на плажи током годишњег одмора.

Многи купују скоро све што им је потребно, осим хране, од судског иследника, било да се ради о стану, уметничком делу, крзну, телевизору, компјутеру, дигиталној камери или чак тостеру. Једини проблем код такве куповине је што нема никакве гаранције ни враћања, тако да се производ мора добро унапред разгледати. Постоји и специјализовани часопис који објављује огласе са датумима и адресама свих сличних организованих продаја заплењене робе, а они који не желе да потроше два евра за часопис могу да се обрате оближњој општини или суду како би бесплатно добили све потребне информације.

И храна зна да буде бесплатна. Тако постоје кафане у којима петком имате бесплатан кускус, северноафричко јело на бази пшенице које се једе уз поврће и месо, где само треба да платите пиће. Једном годишње се одржава фестивал фоодинг где на пијачним тезгама можете пробати бесплатну храну, коју трговци доносе у рекламне сврхе.

И велике самопослуге често лансирају нове прехрамбене производе и враћају вам новац за прву куповину, што се показало као одлична реклама. Само треба да им пошаљете рачун, серијски број са амбалаже и број банковног рачуна на који ће вам два месеца касније уплатити потрошени новац, укључујући и пола евра за поштанску маркицу. Додуше, не и за коверат.

За многе производе ће вам вратити новац ако из неког разлога нисте задовољни њиховим квалитетом. Имала сам колегиницу на послу која је проводила слободно време измишљајући разлоге из којих јој се није свидео неки сок или сладолед, која је за годину дана успела да поврати чак хиљаду евра.

Како бисте уштедели на електричној енергији, можете извадити смрзнуту храну из замрзивача дан пре кувања и одложити је у фрижидер, јер ће га она додатно расхладити и омогућити му да троши мање струје. Да би се уштедело на грејању, потребно је ставити иза радијатора комад картона обложен алуминијумском фолијом, како се не би непотребно грејао зид.

Ако желите да уштедите на води, ставите циглу у водокотлић како би се литар мање непотребно излио у канализацију.

Откако је почела финансијска и економска криза, судећи према сличним телевизијским емисијама о шпарању, имам утисак да се не налазим у Паризу него у сиромашном Непалу. Тако сам сазнала да се краставац може користити уместо дезодоранса, како се јогуртом може скидати шминка, како се авокадом могу смекшати пете, како се кором од банане могу лепо улаштити кожне ципеле и како се брашном може “опрати” коса која захваљујући скробу лепо сјаји.

Сећам се да је за време Другог светског рата, током којега јој је изгорела кућа, моја баба Милка прала косу пепелом јер је сапун спадао у луксузну робу. Зар је заиста дотле дошло и зар су Французи заиста толика сиротиња, иако је њихова држава пета по реду међу најјачим светским економијама?

Наравно, није лоше бити штедљив, али под условом да то не прерасте у опсесију. И сама волим да купујем ципеле на распродајама, када се кожна галантерија из прошлогодишње колекције продаје за по петнаестак евра, или свакодневне потрепштине у великим паковањима, јер изађе јефтиније по килограму. Од маме сам научила пословицу, “зрно по зрно погача, камен по камен палата.” Међутим, не треба претеривати и дозволити да човек штеди на здрављу или друштвеном животу.

И нећу да стављам циглу у водокотлић, па таман осиромашила због рачуна за воду.